Сиверски () насељено је место са административним статусом варошице () на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области и административно припада Гатчињском рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 12.575 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1938. године.
Географија мини|лево|250п|Обале Оредежа код Сиверског Сиверски је смештена у југоисточном делу Гатчињског рејона, на обалама реке Оредеж. Налази се на око 25 киломеатра југоисточно од административног центра рејона Гатчине, и на око 87 километра јужно од историјског центра Санкт Петербурга. На око 20 километара источније је варошица Вирица, док је на десетак километара југоисточно Дружнаја Горка и Орлинско језеро.
Река Оредеж је на свом делу тока крај Сиверског специфична по својим крутим обалама црвене боје, изграђеним од девонских пешчара, а на источној периферији вароши, код места Белогорке налази се заштићено геолошко подручје Девонске стене на Оредежу код Белогорке.
Кроз насеље пролазе локални друмски правац Р40 Кемполово—Шапки и деоница железничке пруге од националног значаја Санкт Петербург—Псков (станица Сиверскаја). Недалеко од насеља, код села Межно, налази се војни аеродром Сиверски са касарном у којој борави око 5.000 војника.
Историја мини|лево|250п|План станице Сиверскаја из 1860.
Године 1857. основана је железничка станица Сиверскаја, на деоници пруге која је Санкт Петербург повезивала са Варшавом, а према подацима из 1862. године у насељу које се формирало око станице живела су 133 становника.-{«Списки населённых мест Российской Империи, составленные и издаваемые центральным статистическим комитетом министерства внутренних дел». XXXVII, Санкт-Петербургская губерния. По состоянию на 1862 год. — СПб. 1864. — С. 170.}-
Сеоска црква брвнара посвећена апостолима Петру и Павлу саграђена је 1889. године, а десет година касније саграђена је и црква посвећена Тихвинској икони Мајке Божије.-{Православные храмы Ленинградской области}-
Село Сиверски је прво 1925. преобразовано у одмаралишно насеље, а потом 1938. и у урбано насеље у рангу варошице.-{Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области }- По подацима из 1933. у селу је живело 1.267 становника, док је свега две године касније број становника удвостручен У3.624 становника).
Током Другог светског рата насеље је било под окупацијом фашистичких трупа од 1. август. 1941. до 30. јануара 1944. године.-{От Советского Информбюро, 30 января 1944 }-
Демографија Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши су живела 11.884 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 12.216 становника.-{Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. }-
Знаменитости мини|десно|250п|Рождественски музеј-парк Западно од вароши, код Белогорке на реци Оредеж налази се заштићени геолошки споменик природе Девонске стене на Оредежу код Белогорке, површине 120 хектара. Заштићено подручје представља склоп црвених пешчара девонске и ордовичке старости који се у виду високих и стрмих обала издижи изнад корита реке Оредеж, на висинама од 2 до 8 метара, и у дужинама од 15 до 55 метара. Поменуте стене у дубину досежу и до 78 метара. У слојевима тла се налазе окамењени фосилни остаци бројних оклопљених животиња из периода девона.
На око 7,5 километара југозападно од варошице, код села Рождествено, налази се парк-музеј Рождественски у којем је једно време живео чувени руски песник Владимир Набоков. Музеј се налази на листи културног наслеђа Руске Федерације, где је заведен под бројем 4710220000.-{[http://kulturnoe-nasledie.ru/monuments.php?id=4710220000 Культурное наследие Российской Федерации, объект № 4710220000]}-
Види још Лењинградска област Гатчињски рејон Девонске стене на Оредежу код Белогорке
Референце
Спољашње везе
Категорија:Варошице и села Лењинградске области Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији