thumb|180px|лево|Портрет владара Гуанг-вуа (настао у време династије Минг)
За време грађанског рата, стари главни град Чанг'ан је био уништен, а породица Лију се преселила у главни град источно од Луојанга (Луо-јанг), у којој је данашња провинција Хенан. Име Хан се опет употребљава, али кинески историчари радије користе израз за династију након Ванг Манга као Источни или Позни Хан. Први владар, Цар Гуанг-ву из династије Хан (Куанг-wу-ти, 5.пр.Кр.-57. год.)David R. Knechtges, in The Cambridge History of Chinese Literature, ed. Kang-i Sun Chang and Stephen Owen (Cambridge University Press, 2010): 116. повратио је сва подручја царства, између осталих и Кореју, одакле је држава Когурјо током побуне против Ванг Манга протерала Ханова војна заповедништва. Територија Кореје је поново покорена до 30. год. Попут својих предака, Гуанг-ву је наставио с подршком Конфучијским учењем и реформом власти. Након његове смрти, све чешће су владари били млади и уместо њих царством су управљали министри, а у међувремену сељачки устанци су бивали све чешћи. Наоружан Даоистички култ, или Хуангјин (жути турбани) подстицали су немире по целом царству. Иако је династија наставила своје име, збрка у борби за превласт негирала је сваку власт династије Хан. Напокон, 220. године, задњи цар Хан, Xианди (Хсиен-ти), који је постављен на пријесто у доба од осам година, формално је абдицирао заслугом Цао Пи (Тс'ао П'и), који је био син његова главног министра. Цао Пи се прогласио првим царем нове династије Веј. Тај датум обележава почетак тзв. Доба Раздора, које је трајало од 220. до 589. године.
Списак владара династија Источни Хан Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине Конвенција за навођење: (скраћено) постхумно име. Има пар изузетака.1 Цар Гуанг-ву光武皇帝 (Guāngwǔ huángdì) Ш’-цу世祖 (Shìzǔ) Лију Сју刘秀 (Liú Xiù) Ђијен-ву (建武)Ђијен-ву-џунг-јуен (建武中元) 25-5656-57. Цар Сјао-минг孝明皇帝 (Xiàomíng huángdì) Сјен-цунг显宗 (Xiǎnzōng) Лију Џуанг刘庄 (Liú Zhuāng) Јунг-пинг (永平) 58-75. Цар Сјао-џанг孝章皇帝 (Xiàozhāng huángdì) Су-цунг肃宗 (Sùzōng) Лију Да刘炟 (Liú Dá) Ђијен-чу (建初)Јуен-х’ (元和)Џанг-х’ (章和) 76-8484-8787-88. Цар Сјао-х’孝和皇帝 (Xiàohé huángdì) Му-цунг穆宗 (Mùzōng) Лију Џао刘肇 (Liú Zhào) Јунг-јуен (永元)Јуен-сјинг (元兴) 89-105105. Цар Сјао-шанг孝殇皇帝 (Xiàoshāng huángdì) нема Лију Лунг刘隆 (Liú Lóng) Јен-пинг (延平) 106. Цар Сјао-ан孝安皇帝 (Xiào’ān huángdì) Гунг-цунг恭宗 (Gōngzōng) Лију Ху刘祜 (Liú Hù) Јунг-чу (永初)Јуен-чу (元初)Јунг-нинг (永宁)Ђијен-гуанг (建光)Јен-гуанг (延光) 107-113113-120120-121121-122122-125. Цар Шао I前少帝 (Qián Shàodì) нема Лију Ји刘懿 (Liú Yì) Јен-гуанг (延光) 125. Цар Сјао-шун孝顺皇帝 (Xiàoshùn huángdì) Ђинг-цунг汉敬宗 (Jìngzōng) Лију Бао刘保 (Liú Bǎo) Јунг-ђијен (永建)Јанг-ђија (阳嘉)Јунг-х’ (永和)Хан-ан (汉安)Ђијен-канг (建康) 126-132132-135135-141141-144144 Цар Сјао-чунг孝冲皇帝 (Xiàochōng huángdì) нема Лију Бинг刘炳 (Liú Bǐng) Јунг-сји (永熹) 145. Цар Сјао-џ’孝质皇帝 (Xiàozhì huángdì) нема Лију Цуан刘缵 (Liú Zuǎn) Бен-чу (本初) 146. Цар Сјао-хуан孝桓皇帝 (Xiàohuán huángdì) Веи-цунг汉威宗 (Wēizōng) Лију Џ’刘志 (Liú Zhì) Ђијен-х’ (建和)Х’-пинг (和平)Јуен-ђија (元嘉)Јунг-сјинг (永兴)Јунг-шоу (永寿)Јен-сји (延熹)Јунг-канг (永康) 147-149150151-153153-154155-158158-167167. Цар Сјао-линг孝灵皇帝 (Xiàolíng huángdì) нема Лију Хунг刘宏 (Liú Hóng) Ђијен-нинг (建宁)Сји-пинг (熹平)Гуанг-х’ (光和)Џунг-пинг (中平) 168-172172-178178-184184-189. Цар Шао II后少帝 (Hòu Shàodì) нема Лију Бијен刘辩 (Liú Biàn) Гуанг-сји (光熹)Џао-нинг (昭宁) 189189. Цар Сјао-сјен孝献皇帝 (Xiàoxiàn huángdì) 2 нема Лију Сје刘协 (Liú Xié) Јунг-хан (永汉)Чу-пинг (初平)Сјинг-пинг (兴平)Ђијен-ан (建安)Јен-канг (延康) 189190-193193-195195-220220. 1. Постхумна имена свих владара ове династије, осим Гао-цуа, Гуанг-вуа и четири Шаоа садрже карактер сјао (xiào, 孝) који значи синовља оданост. У навођењу имена владара овај се карактер обично изоставља. 2. Цар Џао-лије из династије Шу Хан променио је цару Сјену постхумно име у: Цар Сјао-мин (孝愍皇帝)
Референце
Категорија:Историја Кине Категорија:Кинеске династије