Метју Калбрајт Пери (: 10. април 1794 — Њујорк, 4. март 1858) био је адмирал са чином комодора Америчке морнарице. Служио је у неколико ратова у којима је учествовала САД укључујући Америчко-мексички рат и рат из 1812. Остао је познат као особа која је имала великог удела у обарању јапанске сакоку (изолационе) политике услед потписивања споразума у Канагави. У Америци, допринео је бољем образовању морнаричких официра развијањем бољег система обуке. Са проналаском парне машине био је главни заговарач ове технологије и данас се сматра „оцем парне морнарице“.
Младост Метју Пери је био син мајке Саре Валас (Sarah Wallace) рођене у Ирској и оца, морнаричког капетана Кристофера Рејмонда Перија (Christopher Raymond Perry). Породица је имала осморо деце, од тога петоро синова који су сви, као и отац, постали морнарички официри. Метју је своју каријеру као кадет започео 1809. године на броду свога старијег брата „USS Revenge“.
На самом почетку своје морнаричке каријере служио је на наколико бродова попут „USS President“ (где је служио под командом комодора Џона Роџерса (1772–1838) који је извојевао победу над британским бродом „HMS Little Belt“, нешто мало пре званичног избијања рата из 1812. Остало је забележено да је Пери био на истом броду током напада на „HMS Belvidera“ када је Роџерс испалио прво ђуле на непријатељски брод што је резултирало експлозијом топа које је усмртило и ранило бројне морнаре, укључујући Роџерса и Перија. Пери је нешто касније прекомандован на брод „USS United States“ али пошто је брод био усидрен у Њу Лондону у Конетикату мало је праве борбе у рату видео. Након потписивања мира, споразумом из Гента, Пери је служио на разним бродовима у Медитерану. Служио је под комодором Вилијамом Бејнбриџом током Другог берберског рата а након те обавезе прекомандован је на брод „HMS Cyane“ где је патролирао обалама Либерије у периоду 1819–1820. године. Након тога добија задатак да сузбије пиратство и трговину робовима у Западној Индији. У истом периоду, кад је његов брод допловио у Русију, Пери је добио понуду да буде део руске царске морнарице, што је одбио.
Командантска задужења, 1820–1840.
Ки Вест мини|лево|Реплика звона Гококу-џи који је адмирал Пери донео из Јапана као поклон. Оригинално звоно је враћено Јапану 1987. године. Пери је командовао бродом „USS Shark“ типа шкуне са 12 топова у периоду од 1821–1825 када су границе САД биле другачије од данас. Америчка савезна држава Флорида била је је 1763. године део Велике Британије али су Шпанци њена оближња острва Флориде Кија и града Ки Веста сматрали деловима Кубе. Американци су у острвима видели територијални значај сматрајући га „Гибралтарем запада“ зато што је обухватала 90 km Флоридиног мореуза – дубоке воде која је повезивала Атлантик и Мексички залив. Власништво над овом територијом је било једно време спорно али се ситуација мења кад је шпански гувернер у Хавани превео Ки Вест Хуан Пабло Саласу 1815. године који га је затим продао америчком бизнисмену Џону Симонтону 1821. године за 2.000 долара. Након тога Симонтон лобира да влада Америке оснује морнаричку базу и луку да би искористили територијалну и стратешку предност али и да би уз помоћ војске установили ред и мир што она врло брзо чини.
Недуго затим, 25. маја 1822, Пери на његовом броду Shark упловљава у Ки Вест и набада заставу САД проглашавајући ову земљу територијалним делом његове државе.
У исто време преименује шпанске називе „Cayo Hueso“ у "Томпсонова острва" у част морнаричког официра Смита Томпсона док лука добија назив „Лука Роџерс“. Ниједно име није успело да уђе у свакодневну употребу.
У периоду од 1826. до 1827. Пери је био један од капетана флоте комодора Роџерса. Следеће године вратио се за Чарлстон у Јужној Каролини на дужности при обали да би 1830. године преузео улогу командира на броду „USS Concord“. У периоду од 1833. до 1837. био је други официр на бродоградилишту у Њујорку да би до краја тог задужења био промовисан у чин капетана.
Његово брзо напредовање у морнарици водило се добрим пореклом, талентом али и везама јер се сматра да је Пери био члан масонске ложе.
Отац парне морнарице мини|Комодор Метју ПериАмеричка поштанска маркица из 1953. године. Пери је имао велики интерес и потребу да се залаже за бољу едукацију морнара и официра, оснивајући својеврсни наставни план у морнаричким школама и академијама. Ватрено се залагао за модернизовање овог типа војне снаге. Након што је промовисан у капетана оснива другу парну фрегату „USS Fulton“ којом је сам командовао и због које ће добити надимак „отац парне морнарице“.Sewall, John S. (1905). The Logbook of the Captain's Clerk: Adventures in the China Seas, p. xxxvi. Пери организује и унајмљује прву групу морнаричких инжињера за потребе његових бродова али и доприноси обукама за тобчије док је бродом Fulton пловио обалама Њу Џерзија (1839—1841)
Унапређење у комодора Пери је достигао титулу комодора у јуну 1840. године. Сједињене Америчке Државе нису имале веће чинове све до 1862. године, па се титула комодора која је се данас сматра адмиралском титулом нижег ранга била веома важан и високи чин. Пери ће ову титулу задржати до краја живота чак и након завршетка своје званичне каријере.
Три године касније, 1843. Пери преузима команду бродовима у близини афричке обале где ће пресретати робовласничке бродове и спречавати њихову трговину по правилима договореним споразумом Вебстер-Ашбуртон између САД И Британије. Тим задатко бавиће се и током 1844. године.
Мексичко–амерички рат мини|Перијево освајање Виљаермосе током Друге битке за Табаско.
Пери је требало да наследи позицију комодора Дејвида Конера чија би се каријера званично завршила 1845. године али услед избијања Мексичко-америчког рата, надређени су одлучили да не мењају командире и да продуже задужења Конера још мало. Пери је за то време постао други човек - командир на броду „USS Mississippi“ уз помоћ ког је заузео мексички град Фронтера. Када се вратио у Норфок (Вирџинија) на поправку брода после сукоба и даље је имао амбиције да се искрца и заузме Веракруз. По самом повртаку у САД пружио је надређенима још једну шансу да га начине главнокомандујућим у флоти што они то и чине. Током опсаде Веракруза његова флота је пружала подршку са мора а када је овај град пао Пери је наставио са освајањима на преостале мексичке градове поред обала. Учествовао је у бици за Тукспан и Табаско где је предводио силу од 1.173 човека који су заједно пристали на обали и напали град Сан Хуан Батиста (данашњи град Виљаермоса)..
Перијева експедиција: Отварање Јапана 1852–1854. мини|Стара јапанска графика која показује Перија са два морнара
Године 1852, амерички председник Милард Филмор дао је Перију задатак да оде до Јапана и отвори њене границе за трговину па макар и под претњом силе.J. W. Hall, Japan. Јапан је у то време био затворена земља која је веома мало трговала са странцима и то само у Нагасакију, са Холанђанима и под пуним надзором јапанске владе. Разлози за овакву одлуку Американаца били су многобројни. Због све веће трговинске размене између Америке и Кине, као и због присуства америчких бродова китоловаца и због потенцијалних налазишта руде и угља која је тада била главни извор енергије, били су довољан разлог за Перијеву мисију. У то време Американци су били привучени идејом „Манифеста судбине“ и желели су да наметну западне вредности наспрам тада верујући „назадне“ културе народа Азије. Јапанци су већ били свесни од стране Холанђана да Пери долази у Јапан али у то време нису били вољни да промене политику изолованости (сакоку) која је трајала већ 220 година.W. G. Beasley, The Meiji Restoration. Долазак Перија изазвао је велику пометњу међу Јапанцима и по целом острву се дискутовало шта би било најмудрије учинити.
Из Норфока у Вирџинији за Јапан, Пери је кренуо 24. новембра 1852. командујући на источно-индијској флоти. За те потребе изабрао је брод „USS Mississippi“ парни брод са кружним лопатицама. На свом путу за Јапан остало је забележено да је успут пристајао у лукама: Мадеира (11–15. децембар),
Света Јелена (острво) (10–11. јануар), Кејптаун (24. јануар – 3. фебруар), Маурицијус (18.–28. фебруар), Цејлон (15—10. марта), Сингапур (25.–29. марта) Макао и Хонгконг (7.–28. април), где се нашао са америчким синологом Самуелом Велсом Вилијамсом који је обезбедио превод његових званичних писама на кинески језик. Након тога наставља путовање за Шангај (4.–17. маја), где среће америчког дипломату (пореклом Холанђанина) који писма и захтеве преводи на холандски језик.
Бродове затим окреће за острва Рјукју где борави од 17—26. маја игноришући захтеве јапанске области Сацума који су та острва припојили својој области. Рјукју је пре Сацума окупације била део посебне краљевине и Пери је тамо затражио састанак за њиховим краљем Шо Таијем у замку Шури где се побрину да ова краљевина буде отворена за трговину и остале захтеве Америке. Пери затим средином јула одлази до острва Огасавара, где се састаје са локалцима и где је за себе купио део земљишта. Након тога одлази званично за Јапан.
Први долазак, 1853. Пери коначно стиже у Јапан 8. јула 1853. доласком у луку Едо у Ураги, тада део места Канагаве. Имајући у виду информације које је добио о јапанским односима са странцима, култури и хијерархији Пери је имао развијен план како да свој задатак обави успешно у складу са очекивањима америчког председника.
Паријево наређење било је да бродови одмах заплове до предстонице Едо где су окренули топове ка месту Ураги. Јапанци, који су тада први пут видели "црне" парне бродове захтевају да он оде или да се барем пребаци до луке Нагасаки (једине отворене за странце) што је Пери изричито одбио.
Да би их преплашио Пери је Јапанцима послао белу заставу и писмо у коме је писало да ће их у случају пружања отпора једноставно сравнити са земљом. Такође је испалио и неколико празних плотуна из својих 73 топова као демострацију силе али тврдећи да је то урадио у слављу америчког националног празника, дана независности. Перијеви бродови су тада били опремљени последњом технологијом у топовској алтиљерији способном да проузрокује велику експлозивну штету са сваким ђулетом. Без обзира на противљење локалних званичника Пери је наредио истраживање обале и околних вода за пристајање.
За то време јапанска влада је била парализована услед болести шогуна Токугаве Ијејошија који је у то време био главно владајуће тело у Јапану. Због немогућности да се бави политичким проблемима као замена ускаче један од саветника, тз. „роџу-а“ под именом Абе Масахиро који је одлучио да прихвате званично писмо америчког председника сматрајући да тај чин неће донети ништа лоше по Јапан. Примопредаја је договорена и Пери тражи да се његова флота помери мало југозападно на обале Курихаме што је и учињено 14. јула 1853."Perry Ceremony Today; Japanese and U. S. Officials to Mark 100th Anniversary." The New York Times, July 14, 1953 Након предаје писма јапанској делегацији Пери одлази за Хонгконг, обећавајући да ће се вратити следеће године по његов одговор.
Други долазак, 1854. мини|Флота адмирала Перија током његове друге посете Јапану, 1854. Пери крши обећање да ће се вратити за годину дана и по одговор долази 13. фебруара 1854. после само шест месеци од првог доласка и то са дупло већом флотом која тад броји десет бродова и 1600 људи. Ово је урађено да би се извршио већи притисак на владу не допуштајући јој прилику да организује побуну. После кратког отпора Перију је дозвољено да пристане у Канагави у месту на ком се данас налази град Јокохама 8. марта 1854. где је након преговора од скоро месец дана потписан Споразум из Канагаве. На том споразуму Пери је као представник америчког народа био потписник, док је за Јапанце то био Хајаши Акира.