Иван Оскара Реди, (Јагодина 24. август 1943) признати је нишки и српски архитекта и друштвени радник. Након завршених студија, радио је као архитекта у Нишу, од архитекте–пројектанта до директора сектора за изградњу. Дуго година је радио и на пословима референта надзора и пројектовања у Дирекцији за урбанизам, изградњу и реконструкцију Ниша. Магистрирао је 2000. године на Архитектонском факултету у Београду.

Био је председник Савеза архитеката Југославије (1982—1986); члан Председништва Савеза архитеката Југославије (1977—1988); председник Комисије за међународну сарадњу Савеза архитеката Југославије (1984—1988); члан Председништва Савеза инжењера и техничара Југославије и Председник комисије за организацију и развој (1983—1987). За дугогодишњи рад у архитектури и другим областима, више пута је награђиван и одликован.

Живот и каријера Рођен је у Јагодини 24. августа 1943. године, у породици просветних радника, од оца Оскара, Словенца и мајке Јелене, Српкиње.

Највећи део детињства провео је у селидбама. После Јагодине, живео је са породицом у Бабушници, Белој Паланци, Врању и Приштини (где је 1961. завршио гимназију), да би се коначно 1962. године породица Реди доселила у Ниш, и ту остала у годинама које следе.

Године 1963. уписао је архитектуру у Нишу, након две године проведене на студирању грађевине на Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Дипломирао је 29. фебруара 1969. након одбране теме под називом „Туристичко насеље у Сићевачкој клисури”.

Последипломске студије облика специјализације из области „Студије архитектуре — становање”, похађао је на Архитектонском факултету у Београду од 1977—1979. године и на њима стекао звање: специјалиста.

Последипломске студије облика магистеријума на тему: „Настајање и развој бањских места”, похађао је на Архитектонском факултет у Београду од 1996—2000. године; након којих је стекао звање: магистар наука.

Године 1998. апсолвирао је на Академији за предузетнике — Привредне коморе Штајерске, Аустрија.

Докторске студије на Универзитету у Грацу започео је септембра 2010. године на тему „Квалитет становања - становање са подршком примерено старим особама на примеру Штајерске”.

Године 1989. донео је, како он сам каже, тешку одлуку да напусти Ниш и живот настави у Грацу, Аустрија. Ово одлуку Реди на овај начин образлаже:

Када је донео одлуку да живот настави у Аустрији, Иван Реди је био ожењен Весном, наставницом математике, са којом има троје деце.

Кретање у служби у Србији Након завршених студија, радио је на бројним одговорним дужностима као архитекта у Нишу и Врању, од архитекте–пројектанта до директора сектора за изградњу.

Од 1969. до 1988. године радио је као: архитекта-пројектант (Грађевинска фирма и архитектонски биро у Врању и Нишу); архитекта-просторни планер-урбаниста (Дирекција за урбанизам и комуналну изградњу - Ниш); Шеф службе за спровођење урбанистичких планова (Секретаријат за урбанизам - Скупштина општине Ниш); Директор сектора за изградњу Трговинског центра „Калча” (Дирекција за урбанизам, изградњу и реконструкцију Ниша). Кретање у служби у Аустрији Од 1989. године у Аустрији је прво радио као дипломирани инжињер архитектуре (пројектант у неколико архитектонских бироа) у Грацу, потом од 2003. године као привредни саветник (сопствене фирме са седиштем у Грацу) и коначно од 2006. године као Архитекта и технички саветник (фирма „NeueLebensräume”, GmbH,односно „SBZ” у Грацу - Становање старих људи са подршком).

У заслужену пензији отишао је 31. августа 2008. године.

Дело Архитектонско стваралаштво

Значајни урбанистички планови и архитектонски пројекти 1968. — Пројекат аутобуске станице у Врању, 1975. — ДУП комплекса „Центар” у Прешеву, 1976. — ДУП комплекса „Изолација” у Нишу, 1976. — Пројекат уредјења Летње позорнице у нишкој Тврђави 1984. — Пројекат спомен-обележја јубилеја Југословенских хорских свечаности у нишкој Тврђави, 1977. — ДУП-ови комплекса „14 октобар” — „МИН запад” — „Југопетрол” у Нишу, 1978. — ДУП насеља Пасипољана, ДУП Спортско-рекреационогцентра "ДјукаДиниц" 1978 .; 1980. — Генерални урбанистички план Прокупља 1980 .; 1981. — ДУП комплекса „Санитас”, 1994-96 — Пројекат бање „Schaffelbad”, Аустрија. Део значајнијих скулптуралних дела у простору Ивана Редија у Нишу и Аустрији

Друштвени радник и добротвор Најзначајнија дела Ивана Редија у овој области могу се поделити у три области: Оснивање и вођење Друштва пријатељства Brücke-Most Graz-Niš; Грађански активизам и рад са младима града Ниша; Доброчинство Грађански активизам и рад са младима Ниша Најновија иницијатива Ивана Редија, којом жели да заједно са младима Ниша, реализује идеју да две улице у елитном делу Ниша, Давидова (у којој се налази Синагога) и Балканска (у којој је „Купина“ биоскоп) добију лепши изглед, и да по његовом мишљењу и предлогу, поново уједини људе и институције у Граду Нишу. О овој акцији Реди овако размишља:

Доброчинство мини|Спомен-чесме Св. Тројице у Нишу, идејно је решење Ивана Редија, настало као симболика и сећање на протеклих 17 векова од доношења Миланског едикта Безгранична љубав према човеку и његовом бољем животу, Реди је преточио у сопствено настојање да покаже пут којим сваки становник Србије треба ићи ка доброчинству у тешким временима обнављања највећих хришћанских и људских вредности у Србији. Међу тим настојањима нека од досадашњих и најзначајнијих су:

Граду је, у години обележавања 17. векова хришћанства, Иван Реди је Граду Нишу поклонио спомен-чесму Свете Тројице која је постављена на Тргу патријарха Павла. Чесма, за коју је Реди дао идејно решење, поклон је градова Граца, Крагујевца и Ниша. По Редијевим речима то је било неопходно јер: три града морају учествовати у изградњи чесме да би се очувало свето тројство. Иван Реди је 2013. године, у Нишу обновио традицију Светосавског добротворног бала, и тако постао идејни творац, једне хуманитарне акције. На; www.radiocity.rs, 2.2.2016. Прикупљена средства, са до сада одржаних балова, прослеђена су; Домској заједници школе „Душко Радовић“, школи „14.октобар“ у којој уче деца са посебним потребама и дечијој Интерној клиници у Нишу, Кардиолошкој клиници у Нишу Спомен-скулптура „Небески певачи” Интернацион хорске свечаности, Ниш 2016. године: пројекат и реализација. Поклон личне библиотеке од око 3.000 јединица грађе Универзитетској библиотеци „Никола Тесла” у Нишу, 2016.године. Иницијатива и идејни пројекат за постављање просторне структуре „Банка доброчинства”, намењене хуманитарки Марини Адамовић из Ниша, пројект реализован 2016. година, уз подршку председника владе Србије.

Друштвене активности и функције Председник Савеза архитеката Југославије (1982—1986), Члан Председниства Савеза архитеката Југославије (1977—1988), Председник комисије за међународну сарадњу Савеза архитеката Југославије (1984—1988), Члан Председништва Савеза инжењера и техничара Југославије и Председник комисије за организацију и развој (1983—1987), Члан Издавачког савета часописа "Архитектура-Урбанизам" -Београд (1982—1985), Члан редакције часописа „Градина” Ниш (1985—1987), Председник Друштва архитеката Ниша (1974—1978), Председник Друштва урбаниста Ниша, Председник Савеза и техничара општине Ниш, Потпредседник Савеза архитеката Србије (1976—1980), Члан Председништва Савеза инжењера и техничара Србије (више година), Председник Друштва пријатељства „Die Brücke-Most Graz-Niš“(Steiermark – Srbija) од 2001. године. Председник савета за културу Ниша, од 2024.

Награде и признања 2016. Благодарница Градске општине Медијана, за спајање Граца и Ниша, неговање толеранције, враћање традиције српског бала; 2016. Златна значка Интернационалних хорских свечаности Ниш 2016. као највише признање фестивала за изузетан допринос развоју и унапређењу Интернационалних хорских свечаности 2016. Захвалница Школе за основно и средње образовање „14. октобар”, за пружену подршку и сарадњу. 2013. Прва награда за толеранцију „Цар Константин“, Ниш, која је установљена у оквиру обележавања 1700 година од доношења Миланског едикта. 2006. Повеља Друштва архитеката Ниша за изузетан допринос развоју и унапређењу рада Друштва архитеката Ниша и обнови зграде ДАН-а 2004. Посебно признање Југословенских хорских свечаности за допринос развоју међународне културне сарадње 2002. Диплома Црквене певачке дружине „Бранко“-Ниш, као почасном члану 1998. Златна значка Југословенских хорских свечаности 1988. Златна значка Културно-просветне заједнице Србије 1987. Орден рада са сребрним венцем СР Југославије 1986. Плакета „14 април“ Савеза инжењера и техничара Југославије 1985. Јубиларна медаља „40 година социјалистичке Бугарске“ 1985. Повеља Савеза инжењера и техничара Србије 1981. Златна значка Социјалистичког савеза радног народа Србије 1968. Похвала за залагање и рад у Академско културно-уметничком друштву – Ниш 1967. Диплома као најбољем глумцу на 21. мајском фестивалу студентских позоришта Југославије у Загребу (Камерна сцена „М“-АКУД-Ниш) 1966. Похвала за залагање и рад у Академско културно-уметничком друштву – Ниш

Библиографија "Стамбена архитектура Ниша" - Излозба Друства архитеката Ниша, 1976. "Планирање, пројектовање и грађење тржних центара" - књига и изложба "Дани архитектуре" -1983 год. (Уредник и аутор), Савез архитеката Југославије, Београд, 1983. "Генеза и развој савремених бањских места" - магистарски рад на Архитектонском факултету, Београд, .2000.

Референце

Спољашње везе на: www.radiocity.rs

Категорија:Рођени 1943. Категорија:Уметници из Ниша Категорија:Словенци у Србији Категорија:Српски архитекти Категорија:Архитектура модерне у Србији