Абу Џафар Мухамад ибн Мухамад ибн Хасан Туси (, 18. фебруар 1201 – 26. јун 1274), познат и као Хаџе Насирудин Туси, био је персијски полихистор, архитекта, филозоф, лекар, научник и теолог.Rodney Collomb, "The rise and fall of the Arab Empire and the founding of Western pre-eminence", Published by Spellmount, 2006. "Khawaja Nasr ed-Din Tusi, the Persian, Khorasani, former chief scholar and scientist of"Seyyed H. Badakhchani. Contemplation and Action: The Spiritual Autobiography of a Muslim Scholar: Nasir al-Din Tusi (In Association With the Institute of Ismaili Studies. I. B. Tauris (December 3). . page.1: ""Nasir al-Din Abu Ja`far Muhammad b. Muhammad b. Hasan Tusi:, the renowned Persian astronomer, philosopher and theologian" Он се сматра креатором тригонометрије као самосталне математичке дисциплине. Хаџе је био дванаестнички муслиман. Мулимански учењак Ибн Халдун (1332–1406) је сматрао Тусија највећим међу касним персијским учењацима.James Winston Morris, "An Arab Machiavelli? Rhetoric, Philosophy and Politics in Ibn Khaldun’s Critique of Sufism", Harvard Middle Eastern and Islamic Review 8 (2009), pp. 242–291. excerpt from page 286 (footnote 39): "Ibn Khaldun’s own personal opinion is no doubt summarized in his pointed remark (Q 3: 274) that Tusi was better than any other later Iranian scholar". Original Arabic: Muqaddimat Ibn Khaldūn : dirāsah usūlīyah tārīkhīyah / li-Aḥmad Ṣubḥī Manṣūr-al-Qāhirah : Markaz Ibn Khaldūn : Dār al-Amīn. . Excerpt from Ibn Khaldun is found in the section: الفصل الثالث و الأربعون: في أن حملة العلم في الإسلام أكثرهم العجم (On how the majority who carried knowledge forward in Islam were Persians) In this section, see the sentence where he mentions Tusi as more knowledgeable than other later Persian ('Ajam) scholars: . و أما غيره من العجم فلم نر لهم من بعد الإمام ابن الخطيب و نصير الدين الطوسي كلاما يعول على نهايته في الإصابة. فاعتير ذلك و تأمله تر عجبا في أحوال الخليقة. و الله يخلق ما بشاء لا شريك له الملك و له الحمد و هو على كل شيء قدير و حسبنا الله و نعم الوكيل و الحمد لله.

Умро је, након једномесечне болести, у Багдаду 1274. године. Рано је почео да студира јуриспруденцију, методологију јуриспруденције и основе рационалних наука. У Тусу се упознао са одређеним делима из логике, природних наука и матефизике, касније завршава највише степене стручног традиционалног образовања, теологије, филозофије и математике.Халиловић, T., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”. Живот и политички утицај

У 13. веку, исламска филозофија је још једном добила неоспорни друштвени значај захваљујући неуморном раду и брилијантним резултатима научног живота Насирудина Тусија, познатог по имену Хаџе или Хаџе-Насир. Хаџе је маестрално познавао бројне дисциплине традионалних наука и његово име неодољиво подсећа на доба поновног живота и свестраног процвата исламских наука. Rођен је у граду Тус, у северозападном делу данашњег Ирана, 1201. године. У свом завичају, пред својим оцем који је био познати јурист, изузетно рано је почео да студира јуриспруденцију, методологију јуриспруденције и основе рационалних наука. Највероватније у Тусу упознао се и са одређеним делима из логике, природних наука и метафизике. Након тога, он одлази у утицајне центре ондашње учености, у оближњи град Нишапур и касније у Багдад, где ће завршити највише степене стручног традиционалног образовања и одлично савладати значајна дела из теологије (калам), филозофије и математике. Хаџе је филозофију учио код Фаридудина Дамада Нишабурија, који је припадао четвртој генерацији ученика Ибн Сине. Пред њим је детаљно изучио текст познате Ибн Синине филозофске књиге ал-Ишарат. Медицину је, на основу текста, такође Ибн Синине, књиге Канон, учио пред Кутбудином ал-Мисријем, а математику углавном код гласовитог Кемалудина ибн Јунуса.

Хаџе је живео у једном од најсуровијих периода у историји муслиманских друштава. Тужне године нове судбине и патње почињу онда када се Великом Хорасану приближавала немилосрдна монголска војска из централне Азије и рушила и палила све пред собом. Нестали су, један за другим, велелепни симболи исламске цивилизације и учености. Бројне школе и библиотеке од непроцењивог значаја потпуно су изгорели. У целом том крају, једино су исмаилитска војна утврђења остала заштићена и релативно мирна. По захтеву ондашњег заповедника исмаилита, Хаџе се склања у њихове тврђаве где, као изврсни научник, добија посебан углед и друштвени утицај. Моћни монголски владар Хулагу-кан (1217–1265) свргнуо је исмаилите с власти 1256. и запосео све северне пределе данашњег Ирана. Но, и он је показивао изразито поштовање према науци и астрономији, што је било узрок да Хаџе можда неочекивано постане њихов угледни помоћник и научни саветник. Уз подршку Хулагуа, Хаџе је 1259. основао спектакуларну опсерваторију (rasad-hane) у граду Марага, у данашњем иранском Азербејџану. Опсерваторија је била опремљена најбољим инструментима од којих су неки били конструисани први пут.

За време Хулагуове владавине, као и за време владавине његовог наследника Абаке, Хаџе је био изузетно угледан и утицајан политичар. умро је, након једномесечне болести, у Багдаду 1274. године.

Референце

Литература

Халиловић, T., Халиловић, С. и Халиловић, M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 126–127.

Encyclopædia Iranica, "AḴLĀQ-E NĀṢERĪ", G.M. Wickens Encyclopædia Iranica, "AWṢĀF AL-AŠRĀF", G.M. Wickens Encyclopædia Iranica, "Nasir al-Din al-Tusi" George Saliba

Спољашње везе (PDF version)

Biography by Islamic Philosophy Online Biography by The Internet Encyclopedia of Philosophy Kerry Magruder, History of Science Online: Islamic and Early Medieval Science, University of Oklahoma Islam Online. http://www.famousmuslims.com/NASIR%20AL-DIN%20AL-TUSI.htm

The Rekhaganita. An 18th century Sanskrit translation of Nasir al-Din al-Tusi's recension of Euclid's Elements. Richard Covington, Rediscovering Arabic Science, 2007, Saudi Aramco World

Категорија:Рођени 1201. Категорија:Умрли 1274. Категорија:Исламски филозофи Категорија:Персијски филозофи Категорија:Персијски астрономи Категорија:Персијски математичари