Тирелов краљевски музеј палеонтологије једини је музеј у Канади посвећен искључиво палеонтологији као науци, који се налази 6 km од Драмхелера, у Канадској покрајини Алберта. У њему се чува једна од највећих светских колекција са преко 150.000 примерака диносауруса и других облика праисторијског живота.
Сваке године више од 400.000 посетилаца и 100 истраживача, из свих земаља света посети овај музеј, пре свега намењен прикупљању, чувању, презентацији и интерпретацији историје живота на Земљи.
Историја Оснивању музеја претходили су догађаји с краја 19. века. Наиме 12. августа 1884. године Канадски геометар и археолог истраживач Џозеф Тирел открио је лобању 70 милиона година старог диносаура месождера Албертосауруса у близини Драмхелере, у покрајини Алберта. |мини|Џозеф Тирел (1858—1957) Овај Тирелов налаз изазвао је велико интересовање међу палеонтолозима широм света, који су диносаура назвали „гуштер месождер из Алберте“ (Albertosaurus sarcophagus). Убрзо је подручје на коме је он откривен привукло велики број љубитеља палеонтологије, и након нових открића, неколико десетина година касније, названо је „долина диносауруса“
Након једног века од овог значајног Тилеровог открића, тачније 25. септембра 1985. године, отворен је на месту открића Албертосауруса „Тирелов музеј палеонтологије“, који је по њему и добио име.
Првобитно, музеј је био замишљен као истраживачка и научна установа. Међутим оснивачи музеја убрзо су променили намену установе и претворили музеј у велику јавну галерију са импозантним изложбеним простором, који је већ у првој години постојања привукао више од 500.000 посетилаца.
Године 1990. године, у част краљице Елизабете II музеју је дат Краљевски статус, тако да сада носи назив „Тирелов краљевски музеј палеонтологије“.
Музеј је убрзо постао светски познат и признат, не само по музејским збиркама већ и по својим бројним иновативним активностима, јавним образовним програмима, у којима се сваке године ангажују бројни истраживачи, као и великој посвећеност палеонтологији као науци.
„Тирелов краљевски музеј палеонтологије“, данас је намењен; прикупљању, чувању, заштитити, презентацији, и тумачењу палеонтолошке историје са посебним нагласком на подручје Алберте која располаже богатом историјом фосила.
Сваке године истраживачи и техничари Краљевског музеја палеонтологије излазе на терен да би обавили ископавања на раније познатим и новим налазиштима фосила на подручје Алберте.
Положај и пространство Тирелов краљевски музеј палеонтологије као једна од Канадских туристичких атракција и центар палеонтолошког истраживања, налази се 6 km северозападно од Драмхелера, 280 km од Едмонтона североисточно од Калгарија, 138 km од Брукса, 264 km од Банафа, 251 km од Медисин Хата, у Канадској провинцији Алберта.
Музеј се налази у средишњем делу налазишта фосилних слојева из касне креде, у Провинцијском парку Мидленд, а чува и бројне примерке из Алберта Бадландса, Провинцијског парка диносауруса итд. 600п|безоквира|центар
Тирелов краљевски музеј палеонтологије управљају Министарства културе и туризма из провинције Алберта.
Целокупна површина Тиреловог краљевског музеја палеонтологије обухвата; 77.500 m² под парковским површинама, археолошким локалитетима и грађевинским објекатима 11.200 m² под грађевинским објектима (галерије, ресторан, сувенирница, радионице, лабораторије, складишта итд) 4.400 m² под галеријским простором.
Музејске поставке У згради музеја, која обухвата 11.200 квадратних метара, изложена су 35 комплетна скелата диносауруса, највећи скуп те вртсе на свету. Музеј нуди много више од костију, и других палеонтолошких експоната из праисторије. То су пре свега бројни мултимедијални прикази на екранима и компјутерских терминала где посетиоци могу да дизајнирају своје диносаурусе или се симултано играју. Постоји чак и неколико живих животиња, укључујући и незаборавна јата џиновских тропским бубашваба и невероватно велики стонога.
Музеј је проширирио своју делатност далеко изван његових зидова. Од 10. јануара 2007, музеј нуди преко 20 сати сваког дана образовног програма током летњих месеци, који се одвијају боравком у логорским условима, шетњи „долином диносуруса“, ливењу фосилних остатака, и још много тога. Током зимских месеци, музеј организује ноћне боравке у својим „Дино салама“ дајући ентузијастима прилику да спавају са овим, њима омиљеним, великим створењима.
У Тиреловом краљевском музеју палеонтологије, у два нивоа, приказана је збирка експоната из праисторије, подељена је у више тематских целина које обухватају период од 3,9 милијарди година п. н. е. до 12.000 година п.н.е или Леденог доба. На првом нивоу налазе се тематске целине са површине Земље а на другом нивоу су тематске целини о животу на Земљи у барама, језерима и морима..
Период креде у Алберти Ова импозантна музејска поставка, на првом нивоу, са којом се посетилац музеја прво сусреће инспирисана је радовима које су спровели научници музеја на , истражујући фосилне остатке из периода креда од пре више од 69 милиона година, у покрајини Алберта. Са четири албертосауруса који се крећу преко реке канал и кроз прашуме, у овој музекској поставци приказане су реплике засноване на научним доказима прикупљеним из масовних гробница, у којима је откривено најмање 22 скелате албертосаурус. Иако су научници утврдили да су ови диносауруси изумрли у релативно кратком временском периоду, постоје бројне расправе о томе да ли су живели у групама или не.
Албертосаурус (Albertosaurus sarcophagus) Албертосаурус је био је главни предатор свог времена, и близак рођак тираносауруса рекса, који је живео неколико милиона година касније. Први примерак Албертосауруса открио је 1884. године Џосеф Тирел, тада млади геолог током истраживања налазишта угља у долини реке Ред Дир.
Албертосаурус је у периоду креде био најчешћи и највећи месождер који је живео у Алберти. Тешко је и предвидети шта се све дешавало у областима где су живели ови гиганти, крећући се кроз бујна, полу-тропска екосистема креде богата различитом фауном.
Период палеозоика У овом делу музејске поставке из периода палеозиока (пре 542 до 251 милиона година) приказан је биљни и животињски свет који је прешао из мора и нашао себи станишта на копну.
На бројним паноима, анмацијама и изложеним фосилним артефактима приказан је процес живота на Земљи, који је у том периоду био велики изазов за многе врсте, јер је захтевао значајне еволутивни промене које су непрестано биле под утицајем гравитације и недостатка воде. Како је живот полако стицао упориште на копну, многобројне континенталне равнице и обале постепено су променле и добиле нови изглед, и од јаловине претвориле су се зелена пространства.
На музеолошки прикладан начин посетиоцима је упечетљиво приказан период карбон, од пре око 300 милиона година п. н. е., када су различите заједнице биљака и животиња покривале планету Земљу. Након периода када се чинило да Земља цвета, настала су масовна изумирања живог света, која су збрисала око 90% живота на Земљи, при крају перма, тј. пре 251 милиона година. Ово масовно изумирање које је најтеже познато изумирање на планати земљи, и означава границу између периода палеозоика и мезозојске ере, представљено је у овој музејској галерији, бројним фосилним остацима гмизаваца и инсеката, међу којима су најзначајнији: 290п|мини|Диметродон
Диметродон (Dimetrodon) Диметродон из рода првих звероликих гмизаваца, који је живео у доба перма, био је претеча сисара. Овај гмизавац био је дуг и до 3 метра, са Крестом (великим једрима) на леђима, прекривеном дебелом кожом. Креста је била стално усправна и подупрта коштаним израштајима леђних кичмених пршљенова, а служила је за заштититу од сунца, јер су крвни судови под кожом брзо реаговали на промену топлоте. Хранио се искључиво месом. Плен (претежно водоземце), хватао је великим канџама и чељустима са оштрим, сабљастим зубима.
Dimetrodon је полагао јаја, на копну јер су била са чврстом опном. Младунци, који су се рађали са плућима и удовима, били су способни да се одмах по излегању одрже у животу на земљи.
Инсекти Инсекти су се први пут појавили на око пола пута кроз палеозоик, и били су изузетно великог облика који је ускоро еволуирао. Фосилни остаци инсеката нису најбоље сачувани због њиховог танког и кртог спољнњег костура који се деградирао врло брзо после смрти и није се мога лако окаменити. Најбољи фосили инсеката су пронађени угушени у слојевима древниј језера као депозита или уграђен у глину.
Вилин коњиц (Anisoptera) био је примитивни летећи инсекти. Њихови преци први пут су се појавили пре око 300 милиона година и имали су распон и до 70 сантиметара.
Лабораторија за рестаурацију Кроз стаклене зидове на лабораторији за растаурацију и припрему експоната као и у стакленим сталажама приказана је опрема а на сликама аудио и видео приказима начин рада техничара музеја, са новооткривеним артефактима.
Тако у оовој тематској целини музеја посетиоци могу да гледају како се фосили пронађени на простору покрајине Алберта, припремају од стране техничара Музеја за истраживање и излагање.
Господари земље На првом спрату музеја, у четвртој галерији прикаана је раскош и лепота појединих господара Земље и уједно истакнуте неке од најважнијих ретких, крхких, и научно значајних делова из колекције Музеја. Од гипких грабљивица смештен на врх музејског пиједестала до драматичне смрти, уоквирене позлаћеним рамовима, ова створења су у природи створила неоубичајена уметничка дела.
Међу најупечатљивијим експонатима у галерији „Господари земље“ су: Тираносаурус рекс (Tyrannosaurus rex) Тираносаурус рекс најлепши су примерци ове врсте диносауруса, позната и под називом „гуштер-тиранин“, изложени у овом делу музејске поставке. Овај рептил се први пут појавио у доба креде и постојао је све до нестанка диносауруса са Земље. Ова грдосија била је дугачка око 13,5 метара, и висока у бедрима око 4 метра. Имао је мале и неразвијене предње удове, али снажан и развијен врат са огромном главом и чељустима препуним оштрих зуба. Зуби су достизали дужину до 20 сантиметара а заједно са канџама на задњим удовима представљали су убојито оружје овог крволочног месождера.
Атроцираптор (Atrociraptor marshalii) Атроцираптор је врста рептила позната и под називом „дивљи лопов“, једана је од првих дромаеосаурида (мале породица теропод диносауруса) који су откривени у Алберти 1974. године (непосредно у близини музеја). Ова врста уско је повезана са пернатим диносаурусима у Кини, а вероватно је и сама била прекривена шареним перјем.
Горгосаурус (Gorgosaurus) Горгосаурус изложен у музеју је „малолетник“, пронађена у Провинцијском парку диносауруса у Канади. Он је један од најкомплетнијих примерака своје врсте у свету, и једна од највреднијих експоната Музеја. Утврђено је да је угинуо класичном смрћу - на то указује кружна позиција тела са кичмом савијеном у луку која вуче лобању драматично ка репу.
Подводни свет Burgess Shale-а Девонски гребен Гледајући данс скоро пустињски простор Провинцијског парка Бадланд у Алберти, данас је тешко замислити да су ова подручја некада покривала тропска мора, током девона (416-359 милиона година п. н. е.). Овај период који се често назива и „Доба риба“" због велике распрострањености многобројних врста риба.
Девон је у географском погледу означен као џиновски морски гребен око кога је пловило на милионе микроскопских морских животиња, под називом планктони. Остаци ових древних планктона, модификовали су се временом, под утицајима топлоте и притиска, и данас, су извор индустрије фосилних горива Алберте.Taylor, T.N., and Taylor, E.L., 1993. The Biology and Evolution of Fossil Plants. Prentice Hall Publ.
Међу најупечатљивијим експонатима у галерији „Девонски гребен“ је: