мини|десно|Верује се да корен расковника има облик мушког тела, са свим деловима и изгледа као мали човек величине палца. На слици је врста Laserpitium siler, за коју се у српским предањима најчешће верује да је расковник мини|десно|Ако се на корену остави надземни део, Laserpitium siler је у очима народних приповедача могао изгледати као човечуљак са све косом на глави
Расковник је митска биљка, најпознатија од неколико сличних које постоје у причама из српске, односно словенске митологије, али су се одомаћиле и код неких несловенских народа. Приписују му се многе магијске моћи, а најчешће она да може да откључа све што је закључано и отвори све што је затворено. Међутим, према легендама, ову биљку је изузетно тешко препознати, а наводно су само одређене хтоничне животиње у стању да је идентификују. Верује се да корен расковника има облик мушког тела, са свим деловима и изгледа као мали човек величине палца, некада са све косом на глави. У неким предањима се каже да има девет кора и стабло црвено као крв, док према другима постоје мушки и женски расковник. Употреба расковника у српској митологији често је везана за проналажење скривеног блага, о ком у српском народу постоји велики број митова, а посебно су распрострањени у источној Србији где се и данас могу срести трагачи за хајдучким златом.
У сврљишком крају расковник се назива још и расков или земаљски кључеви”. У околини Лесковца ова биљка је позната и под именима земљи кључеви и расков с'с децу, јер понекад личи на човека са децом.
Етимологија Назив биљке расковник у етимолошкој је вези са глаголом „ковати” и упућује на моћ ове биљке да отвори, раскује сваку браву — расковник од расковати нешто што је оковано, закључано. У првом издању Српског рјечника из 1818. године Вук Караџић није уврстио реч „расковник”, док у издању из 1852. пише следеће:
Имена код словенских и других народа Међу јужнословенским народима биљка која откључава све браве је позната под многим именима, која се значајно разликују од региона до региона. Међу Србима у Србији и Херцеговини и припадницима црногорског племена Кучи најраспрострањенији је назив расковник, али се на југу Србије срећу још и називи расков, земаљски кључеви, земљи кључеви, расков с'с децу.
Штиpгастој трави је у Срему придавана слична моћ. Ова трава се човеку сама закачи за опанак ако хода по трави на Велику суботу, „после развезивања црквених звона”. Земаљски кључ је назив сличан оном који се користи у Јужној Србији, а распрострањен је у Славонији. Трава од букагија је назив за ову биљку који се може срести у Госпићу (Хрватска). Трава од отвора је назив који се може срести у Далмацији. Се-отпира се ова биљка назива на Цресу. Уз ову биљку, да би се врата отворила, користе се и магичне речи. Мавричин корен (дугин корен) је назив који се користи у Савињској долини у Словенији. По тамошњем веровању он се могао наћи на месту где дуга (маврица) додирује земљу. Еж трева (јеж-трава) је у Македонији трава са сличним моћима. Разковниче је назив за овакву биљку уобичајен у Бугарској.
Код других словенских народа такође је, под разним именима, позната биљка сличних особина. нека од њих су:
Код Руса и Украјинаца биљка која одговара расковнику позната је под називом разрыв-трава. На северу Русије среће се назив лом. Код прикарпатских Украјинаца позната је клин-трава. Пољаци је зову розрив (rozryw). Демир-бозан (разби-гвожђе) је турцизам који се користи у околини Бара у Црној Гори, али се ово веровање среће и код Турака. Гвозден трава или железна трава назива се у Румунији.
И код других европских народа, од античког времена до данас, позната су слична предања која се везују за биљке различитих назива, међу њима је најпознатија мандрагора.
Опис биљке Традиционално се сматра да би мало људи, ако их уопште има, могло препознати ову биљку. Верује се да корен расковника има облик мушког тела, са свим деловима и изгледа као мали човек величине палца, некада са све косом на глави. У неким предањима се каже да има девет кора и стабло црвено као крв. Према предањима из сврљишког краја, постоје мушки и женски расковник. Мушки је само један, док је женских врста чак девет, од којих је само један „прави” и сматра се мајком. Када се преломи један његов „прстак” (било који његов део) из њега потече као млеко бела течност, па изгледа као мајка која доји. Када се преломи мушки расковник из њега потече течност црвена као крв и њу локално становништво назива „Исусова крв”. Верује се такође да свака врста женског раскова има своју намену. У бугарским изворима расковник се понекад описује као биљка која личи на детелину са четири листа, а тако га понекад описују и у Далмацији. Неки извори расковник описују као гранчицу коју животиње проналазе да би спасили своју младунчад из замке.
Верује се да расковник израсте, процвета и увене у току једне ноћи (ноћи пуног месеца), и да током тог светли. Међутим и поред свог сјаја расковник је тешко наћи. Према другом веровању, расковник се може пронаћи само уочи Ђурђевдана, у поноћ. Најбоље је ако трагач зна на ком месту расте и тада „мораш да седнеш ту и да мотриш како он ниче и расте, јер док не сване сунце он расте, цвета и процветава, и не познаје се где је био”. Ако трагач не зна тачно на ком месту расковник ниче, мора стрпљиво чекати зору, када (према веровањима из сврљишког краја) долази орао и „трчи да откине цвет и да га прогута, јер га чува и даје му моћ живота дуго година, јер тај цвет га чува”. У народу чак постоји и изрека „живи као сићевички орао”. Пре него што се почне са копањем корена на месту где је орао откинуо цвет, потребно је прекрстити се и запалити свећу. Осим орла, моћ проналажења расковника приписује се и другим животињама, као што су корњача, јеж, коњ, птица жуна...
У Банату и Трансилванији верује се да расковник, или како га тамо називају гвозден трава, нема корен, већ четири ноге, крила и реп, што јој омогућава да се креће. Такав приказ гвозден траве, са наглашеним мушким атрибутима, налази се на украсном керамичком диску у старој цркви у граду Радауци у Румунији.
С друге стране, према бугарским предањима расковник расте на ливадама и може се брати или док је зелена и цвета или на сену, када се већ осуши. Иако није нужно ретка биљка, нити успева само на удаљеним локацијама, неупућенима је ипак немогуће да је препознају.
Магијске моћи Верује се да, ономе ко га убере, расковник омогућава да отвори све што је затворено и закључано, али и да нађе скривено благо. Постоји и веровање да ће онај ко поседује расковник постати видовит, па ће тако моћи да пронађе и откопа скривено благо. Такође се верује да помоћу расковника могу да се отварају катанци, ризнице које су затворене и слично.
Према бугарским веровањима, расковник је могао да расцепи земљу на месту где је благо лежало како би људи могли да га лоцирају. Остала натприродна својства која се у бугарским митовима приписују овој биљци укључују алхемијску способност претварања гвожђа у злато, општију способност да заувек учини срећним или богатим онога ко ју је убрао. У неким тумачењима, расковник је божанска биљка која остварује све што пожели особа која је поседује.
Некада су жене ушивале расковник у део одеће мушкараца који су ишли у рат, јер такође постоји веровање да он штити и од метка.
У источној Србији такође се верује и да „расковник деветокрил” помаже нероткињама. Жене које немају децу носе га за појасом, „потопе га у воду, па пију воду”. Веровало се да постоји „мушки” и „женски” расковник, па у зависности од тога какву су децу желели такав су корен ове биљке и употребљавали.
Постоји и веровање да вода у којој је стајао потопљен расковник, када се попије, ослобађа од „набачених чини”.
Начин коришћења Према народном веровању, за коришћење расковника потребно је посебно знање. Пре свега важно је знати како да га наћи, ископати, транспортовати и употребити. На пример, ако би се убрани корен само ставио у џеп, он би угинуо и никакве користи од њега не би било. Када се извади из земље расковник је бео и потпуно чист. Када се узима не сме да се додиривати голом руком, већ га треба узимати белим пешкиром или марамицом који су чисти и испеглани, „као дете кад окупаш и повијеш га у белу пелену”. Верује се да расковник не може да живи без црног вина. Зато треба у воштану кутију налити природно црно вино од чистог зрна грожђа. Чим се расковник ископа, треба га ставити у ту кутију са вином и посматрати шта он ради. Чим доспе у вино, расковник почне да се помера и окреће, све док се и не окупа. Када се окупа он се умири и тада се кутија може поклопити, такође воштаним поклопцем. Затворену кутију треба умотати у бели пешкир, а такав расковник се може користити.
Као што је већ речено, верује се да се сваку ризницу чува један расковник. Када је чува мушки, да би се ушло, треба донети женски и обрнуто. Док они воде љубав, а они воде љубав 20 минута, настаје „цика и пиштање”. За то време човек може несметано да изнесе из ризнице шта год жели, али после тих двадесет минута не може се изнети ни најмањи предмет. Ако се погреши, па се у ризницу коју чува женски расковник донесе такође женски неће бити никаквих последица, али трагач неће моћи да уђе. Међутим, када се донесе мушки расковник до ризнице у којој се налази такође мушки, долази до стравичне буке, све се руши и ломи и може бити опасно по живот трагача. Једна од ситуација у којој се у највећој мери може сагледати моћ којом располаже расковник, јесте управо борба два мушка расковника, током које се ослобађа огромна енергија. Тада настаје борба између два мушка раскова, што „руши камен и брда, и све се руши, и човек остаје тамо”. По једном казивању, управо из тих разлога „златари”, који су отварали магазу у планини Кукавици, код Лесковца, нису више изашли. Различити казивачи у многим крајевима Србије често наводе да расковник располаже огромном силом, несхватљивом обичном смртнику. Према једном казивачу, из етно-филма Каменка Катића: „То је нека сила Божија, ко то зна шта је”.
Према предању из Пољске, када се дође до расковника треба направити рез на длану и стави комадић те траве у рану да са њом срасте. Слично веровање посведочено је код прикарпатских Украјинаца, где су лопови зашивали испод коже на десној руци клин-траву добијену преко птице жуне. Довољно је, како се веровало, само дотаћи браву том руком и она би се сама отворила. Слично веровање постојало је и у околини Ивањице. Према њему, расковник су уметали у расечени палац с намером да ту срасте. Према српским предањима, за многе хајдуке веровало се да су имали расковник испод коже. Једно од таквих веровања везано је за четничког војводу Косту Пећанца који је, по казивањима, имао расковник усађен у длан и због тога могао да отвори сваку браву.
Налажење мини|десно|Букагије - гвоздени окови којима се спутавају ноге затвореника Верује се да су расковник тражили ловци на благо, чаробњаци и травари који су желели његове магичне моћи за личну корист. У Србији се веровало да постоје одређена блага, као што је Благо цара Радована које се налази у некој згради која на вратима има закључане браве и катанце, па се до блага може доћи само помоћу расковника, али се он не може наћи. Према многим предањима, до расковника се може доћи само уз помоћ хтоничних животиња. Код балканских Словена добијање расковника најчешће је везано за корњачу и јежа (Србија, Црна Гора, Бугарска, Македонија), а изузетно и за змију у Далмацији. Корњача и јеж као доносиоци одговарајуће чаробне биљке појављују се и у западној Украјини, а змија на руском Северу. Код Западних Словена, Хрвата, Словенаца и делом Источних Словена одговарајућу чаробну биљку доносе птице. Најчешће је то детлић (жуна), а може бити и ласта, сова, сврака, пупавац. Ову поделу словенског простора илуструју и два главна сижеа у предањима о начину добијања чаробне биљке. Први је заступљен код Јужних Словена и заснива се на предањима везаним за корњачу и јежа, док је код Западних Словена заступљен сиже везан за птице.