Ана Шомло (Неготин, 27. март 1935 — 9. јул 2024) била је српска књижевница и новинарка јеврејског порекла која је живела у граду Нетанија у Израелу. Ана Шомло писала је кратку прозу и романе. Такође је и најеминентнији српски преводилац са хебрејског језика.
Биографија Ана Шомло је рођена 1935. године у Неготину (отац Мирослав, мајка Будимка, рођ. Смедеревац). Рано детињство провела је у Неготину. Њен отац је, током 1941. и 1942, у два наврата био интерниран у логору у близини Зајечара. Ана је, са сестром, до 1943. била код рођака у Вршцу, после чега се вратила у Неготин. Због антисемитских мера немачких власти, са оцем и сестром побегла је у Малајницу, а затим у Хомољске планине, где су се скривали до краја рата. После рата, са породицом је напустила Неготин и преселила се у Вршац. Од 1946. до 1948, живела је у Панчеву, где је њен отац пројектовао мост који повезује Панчево и Београд. По завршетку радова на мосту, породица се преселила у Нови Сад.
Дипломирала је Оријенталну филологију и књижевност на Београдском универзитету. Добивши стипендију JOINT-а, 1957. године, уписала је постдипломске студије у Јерусалиму где је боравила две године ради усавршавања хебрејског и арапског језика. Током боравка у Израелу, почела је да шаље прилоге за Политику, а по повратку у Београд, запослила се у часопису Дуга. На новоформирану Телевизију Београд, прешла је 1960. године. Поред рада на Телевизији, писала је, преводила и давала часове хебрејског језика. Уређивала је ТВ- Ревију и часопис РТВ - Теорија и пракса.
Ана Шомло је добар део свог радног века провела као новинар, радећи на Телевизији Београд. Имала је прилике да се упозна са многим значајним личностима из разних сфера, а као продукт тог њеног искуства је и књига коју је објавио Центар за истраживање Радио-телевизије Србије „Бити и опстати на телевизији” коју чине интервјуи са значајним и популарним личностима тадашње Југословенске телевизије, међу којима и са Радивојем Лолом Ђукићем, Душанком Калањ, Мићом Орловићем, Иваном Хетрихом, Сандом Лангерхолц, Здравком Шотром, Ангелом Миладиновим, и другима. О свом искуству рада на телевизији, Ана Шомло је рекла:
У свом дневнику бележила сам утиске о људима које сам сретала, опчињености телевизијом. Били су у оно време веома значајни. О неким од њих ништа, сем читуље, није објављено. Записала сам у дневник и белешке о својим путешествијима по селима са Захаријем Трнавчевићем, док сам радила у Емисији за село, залеђеним путањама и пешачењу, нашој заслузи за довођење воде у село Кључ. Био је ту разговор са кино-аматерима Душаном Макавејевим, Коканом Ракоњцем, Жиком Павловићем…о њиховој жељи да се професионално баве филмом. У њиховом клубу упознала сам и Бату Живојиновића који се тада надао да ће добити прву праву улогу.
Као врсни познавалац хебрејског језика и израелске књижевности, Шомло је дала велики допринос у области преводилаштва са хебрејског на српски језик. Објавила је велики број књижевних превода. Била је посвећена састављању речника и енциклопедијском раду. Саставила је и „Хебрејско–српскохрватски и српскохрватско–хебрејски речник” и објавила уџбеник „Учите сами хебрејски”. Као преводилац са хебрејског, и на хебрејски језик, дала је значајан допринос учвршћивању српско-хебрејских културних и књижевних веза те промоцијом израелске књижевности у свету за шта је и награђена 2005. године признањем „Калат хаор”. Сарадник је неколико енциклопедија: у Просветиној „Енциклопедији” (Београд, 1969) је писала одреднице о израелској књижевности. У "Encyclopaedia Judaica" (Кетер, Јерусалим 1974) писала је о књижевницима јеврејског порекла са јужнословенског подручја. У „Хрватском Опћем лексикону” (Лексикографски завод Мирослав Крлежа, 1996) пише о савременим израелским писцима.
Ана Шомло, бавила се и књижевним стваралаштвом. Објавила је неколико романа и збирки кратких прича. За збирку прича Поново у Јерусалиму, добила је награду израелског Министарства за усељење 1996. године. Можда и најзанимљивије књижевно остварење Ане Шомло је њена књига „Миленина писма Кафки” објављена 1988. године. О овој књизи и идеји да се упусти у истраживање емотивне везе између чувеног писца Франца Кафке и Милене Јасенске, Ана Шомло је рекла:
Књига „Миленина писма Кафки” настала је случајно. Једне мајске вечери срела сам на углу Сарајевске и Улице Милоша Поцерца у Београду, Зорана Глушчевића, писца „Кључеви за Замак Франца Кафке” (1971). У разговору сам поменула да читам Кафкина „Писма Милени”. –То су најлепша љубавна писма!” потврдио је моје мишљење Глушчевић. –Штета што су Миленина писма заувек изгубљена, закључио је. –Нисам сигурна у то, написаћу их поново, рекла сам, убеђена да ништа не може заувек да нестане. –Одговорићу на Кафкина писма, рекла сам… Зоран је моје олако изречене речи озбиљно схватио и стално ми се јављао да ме пита, да ли сам већ почела да пишем Кафки. Тако су кренула моја истраживања живота Милене Јесенске и њене љубави са Кафком, путовање у Праг, трагање за њиховим животима. Моја књига „Миленина писма Кафки” објављена је након 17 година у издању Књижевне заједнице Новог Сада.
Осим књижевном, новинарском и преводилачком раду, Ана Шомло је деценијама била посвећена раду Јеврејске заједнице у Београду. Била је активан члан Савеза јеврејских општина и председница Културне комисије Савеза, а именована је и за доживотну потпредседницу Јеврејске општине Београд. Од 2000. до 2003, била је председница Удружења Јевреја из бивше Југославије у Израелу. Уређивала је гласило удружења Мост.
Од 1992. године живела је и радила у Израелу. Сарађивала је са бројним српским књижевним часописима где је објављивала прозу и преводе са хебрејског језика. Приче на хебрејском језику објављивала је и у израелским часописима Мознаим, Итон 77 и Јерушалајим.
Преминула је 9. јула 2024. године у Израелу.
Библиографија Романи "Леа Штрасер" (Независна издања Слободана Машића, Београд, (1980) "Гласови дијаспоре" (Књижевне новине, Београд, 1985) "Миленина писма Кафки" (Књижевна заједница Новог Сада, 1988) "Као…" (Спектар, Загреб 1983, Просвета, Београд, 1990) "Хазари или обнова византијског романа", разговори са Милорадом Павићем (БИГЗ, Београд, 1990) "Била сам твоје море: преписка Франца Кафке и Милене Јесенске", (Пешић и синови, Београд, 2005) "Жути пркос" ("Инђић", Београд, 2006)
Збирке прича "Поново у Јерусалиму" (Босанска књига, Сарајево, 1997) и Просвета, Београд 2006) "Идуће године у Јерусалиму" (Мирослав, Београд, 2000) "После много година" (Кућа поезије, Бања Лука, 2019)
Преводи са хебрејског језика превод романа Ахарона Апелфелда "Баденхајм 1939" (Дечје новине, Београд, 1989) превод (и приређивање) књиге "Антологија кратких прича Израела" Багдала, Крушевац, 1995) превод (и приређивање) књиге "Антологија израелске поезије и прозе" (Зидне новине, Сарајево, 1995) превод збирке есеја израелског политичара Шимона Переса "Ново Постање" (БМГ, Београд, 1999) превод докторске дисертације Лили Халперт Замир "Данило Киш: једна мрачна одисеја" (Атенеум, Београд, 2000) превод романа "Накит" Шуламит Лапид, (Клио, Београд, 2004) превод књиге "Лављи мед – Мит о Самсону" Давида Гросмана, (Геопоетика, Београд, 2006) превод књиге (заједно са ћерком Елом Крстић) "Холокауст и његово значење" Јисраела Гутмана, Хаима Шацкера, (Завод за уџбенике, Службени гласник, Београд, 2010) превод (и приређивање) књиге "Моћ говора и друге израелске приче" (Кућа поезије, Бања Лука, 2014) превод (и приређивање) књиге "Антологија савремене израелске поезије" (Кућа поезије, Бања Лука, 2015)
Остала издања књига интервјуа "Бити и опстати на телевизији", (Радио-телевизија Србије, Београд, 2004) "Мој свет књига: дневник читања" (Пешић и синови, Београд, 2008)
Речници и уџбеници "Хебрејско–српскохрватски и српскохрватско–хебрејски речник" (Удружење југословенских Јевреја у Израелу, Тел Авив, 1993) "Учите сами хебрејски" (Издање аутора, Натанија 1996) "Хебрејско–српски речник", Јасен, (Београд, 2007)
Награде и признања награда "BUKI FINCI" за књигу "Миленина писма Кафки" (1990) диплома Организације "Пријатељи деце Србије" за роман "Као..." (1990) награда израелског Министарства за усељење за збирку прича "Поново у Јерусалиму" (1996) признање "Калат хаор" (Лауреат светлости), за дугогодишњи рад на афирмацији израелске књижевности у свету (2005) признање "Повеља за преводилаштво и међународну сарадњу" Куће поезије из Бања Луке и Удружења књижевника Српске (2015) признање "Повеља за изузетан допринос и јачању веза између Израела и Србије", Министарства спољних послова Израела, Израелско-српског привредног друштва и Парламентарног одбора израелско-српског пријатељства (2016)
Референце
Спољашње везе http://elmundosefarad.wikidot.com/ana-somlo-bio-bibliografija https://web.archive.org/web/20170321102410/http://www.mansarda.rs/ana%C5%A1omlo-biografija http://www.makabijada.com/ana_somlo.htm https://listzaradoznale.wixsite.com/lamed/ana-somlo
Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Књижевници из Неготина Категорија:Српски Јевреји Категорија:Јеврејски књижевници Категорија:Српски књижевници