Вјекослав Вукадин (Сарајево, 6. октобар 1952) је српски писац који већ дуже вријеме живи ван отаџбине. Пјесме, лирске записе и есеје објављивао је у многим књижевним часописима и листовима, а заступљен је и у бројним зборницима и антологијама савремене поезије. Вукадин је 1988. постао члан Удружења књижевника Босне и Херцеговине и Савеза књижевника Југославије.
Биографија Вјекослав Вукадин је рођен 6. октобра 1952. године у Сјетлини код Сарајева. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности. Највећи дио живота и радног вијека провео је у Сарајеву. Тренутно живи и ради у Холандији. Пјесме, лирске записе и есеје објављивао је у многим књижевним часописима и листовима, а заступљен је и у бројним зборницима и антологијама савремене поезије. Досад је објавио сљедеће збирке пјесама (у Сарајеву): „Наслоњени на небо” (1978), „Пјешчана лира” (1980), „Пчела на рани” (1983), „Дјевојчице и дјечаци” (игроказ, два издања,1984. и 1989.), „Весели бус” (игроказ, два издања у истој години, 1987).
Књига пјесама и лирских записа „Тумач тренутка” објављена је 1994. године у Београду, а њен превод, на холандском језику, штампан је 1999. године, у Холандији. Саставио је зборник „Завичај у даљини”(2002), који садржи избор из поезије српских пјесника у западноевропском расејању. Вукадин је 1988. постао члан Удружења књижевника Босне и Херцеговине и Савеза књижевника Југославије.
Лирско ослушкивање природе и човјека (Милутин Лујо Данојлић) - одломак
Мало је посленика у нашој књижевној дијаспори који су, попут пјесника Вјекослава Вукадина, толико учинили за духовно одржавање Срба у расејању. Потомак Арсенија Чарнојевића није одвео Србе у туђину, већ их је, тамо затечене, организовао, сабрао, духовно ојачао и морално усмјерио ка поштовању свога имена, језика, културе и традиције.
Рођен је 6. октоба 1952. године у Сјетлини код Сарајева. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности. Већи дио живота и радног вијека провео је у главном граду бивше Босне и Херцеговине. Од 1990. године ради у Њемачкој, у Југословенској допунској школи. Поред поучавања дјеце наших исељеника, активно се бави књижевним и културним радом. У Карлсруеу је основао „Просвјету” - Српско просвјетно и културно друштво. У оквиру „Просвјете” развио је богату књижевну активност: одржава бројне књижевне вечери и јавне трибине за наше људе по њемачким градовима. У госте је често позивао и писце из отаџбине.
Од 1994. године борави у Холандији, гдје наставља са васпитно-образовним радом са нашом дјецом у Допунској школи за српски језик у Ротердаму. Иако начетог здравља, пјесник Вјекослав Вукадин са још више жара наставља с књижевним и културним активностима. Са групом пријатеља оснива „АРС-АРТ”- Српско друштво за књижевност, умјетност и културу у Ротердаму у оквиру кога организује културно-умјетничке програме за наше грађане у Холандији, у којима учествују и књижевници из отаџбине. Тако, овај изузетно вриједан човјек, наставља да његује српски књижевни језик у туђини и истрајно ради на популаризацији српске књижевности међу нашим исељеницима. Развио је добру сарадњу са нашим пјесницима који живе у западноевропским земљама, као и са холандским писцима. Једном приликом је изјавио да његова просвјетитељска мисија „у тој хладној нигдини представља једини његов смисао због којег истрајава”.
Досад је у разним листовима и часописима, те у различитим зборницима и антологијама, објавио бројне пјесме, лирске записе, есеје и књижевне критике, а од 1978. до 2001. године и пет поетских књига, од којих круну његовог пјесничког стварања представљају „Медаљони са Сјеверног мора” - изабране и нове пјесме.
Поезија Вјекослава Вукадина заступљена је у књижевној студији Прећутана књижевност у издању Удружења књижевника Србије (Београд 2002). Ову студију о поезији изабраних српских песника у дијаспори написао је књижевник др Слободан Вуксановић.
Увршћен је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 1. октобра 2025.
Живи и ради у Ротердаму.
Библиогерафија Објавио збирке пjесама: Наслоњени на небо (Сарајево 1978), Пјешчана лира (Сарајево 1980), Пчела на рани (Сарајево 1983), Дјевојчице и дјечаци (игроказ, два издања, Сарајево 1984. и 1989), Весели бус (игроказ, два издања у истој години, Сарајево 1987), Тумач тренутка (Београд, 1994), Медаљони са Сјеверног мора (изабране и нове пјесме, Рума, Српска књига, 2001), Кућа пуна слика (Београд, Српска књижевна задруга, 2009), Поглед из оштрог угла (Београд, Српска књижевна задруга, 2016), Поетски булевар (стиховани игрокази, Београд, Свет књигe, 2019).
Заступљен у антологијама Завичај у даљини избор из поезије српских писаца у западноевропској дијаспори (Београд 2002), Из века у век – Славенска поезија XX–XXI века (антологија српске поезије на руском језику, Москва, Пранат, 2003)
Књижевне награде Вјекослав Вукадин је добитник више књижевних награда. За књигу „Медаљони са Сјеверног мора“ добио је 2001. године награду „Бестселер дијаспоре” коју додељује Издавачко-графичка агенција „Гносос” из Земуна. Добитник је прве награде за поезију на књижевном конкурсу „Удружења писаца 7” из Франкфурта на Мајни, 2001. године. Награду „Кочићево перо” за најбољу књигу у дијаспори коју додјељује Задужбина „Петар Кочић” Београд – Бања Лука, добио је 2002. године за књигу „Медаљони са Сјеверног мора“. Вукадин је 2005. године добио књижевну награду „Арсеније Чарнојевић” https://www.srbija.gov.rs/vest/38449/urucene-nagrade-arsenije-carnojevic-i-stojan-stiv-tesic.php Уручене награде "Арсеније Чарнојевић" и "Стојан Стив Тешић", Београд, 27. октобар 2005. Министарства за дијаспору Србије и Црне Горе и Удружења књижевника Србије која се, за целокупно књижевно остварење, додељује писцима који у иностранству стварају на српском језику.
Види још
Удружење књижевника Босне и Херцеговине Савез књижевника Југославије Удружење књижевника Србије
Референце
Литература
Спољашње везе Матична библиотека Источно Сарајево, Вјекослав Вукадин Ризница Српска
Категорија:Рођени 1952. Категорија:Књижевници из Сарајева Категорија:Српски песници Категорија:Личности из Енциклопедије националне дијаспоре