Илирски грбовници су група грбовника који су се првобитно појавили у јужнословенском Приморју, као и тадашњим италијанским, шпанским, те хазбуршким земљама крајем 16. вијека, а своју експанзију доживјели током 17, 18. и 19. вијека. Грбовници садрже збирке стварних и приписаних грбова српских, али и других јужнословенских земаља (које аутори називају Илиријом или илирским земљама), као и грбове владарских и властелинских породица из датих земаља.Александар Палавестра:Измишљање традиције:Илирска хералдика, Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2010,
Сви илирски грбовници имају сличан садржај. На насловној страни се обично истиче да је рукопис препис старог грбовника са Свете Горе који је саставио „бан од цимерја”, тј. лични херолд цара Стефана Душана. Потом слиједи преглед садржаја, а онда слике заштитника и светаца. Иза ових нижу се грбови у строго хијерархизованом поретку: грб цара Стефана (Душана), а затим грб цара Стефана Уроша V. То су заправо композитни грбови „илирских”, тј. јужнословенских земаља: Македоније, Босне, Далмације, Хрватске, Славоније, Бугарске, Србије, Рашке, Приморја и Хума. Послије ових композиција обично слиједе грбови наведених земаља, као и „грб Илирије". Иза тога су династички и породични грбови. На првом мјесту међу њима су владарске династије и истакнуте властелинске породице. Ту су краљевске породице (Немањићи, Мрњавчевићи, Твртковићи, Котроманићи), као и владарске и великашке породице чија су имена у 16. и 17. вијека била запамћена и позната (Лазаревићи, Бранковићи, Црнојевићи, Балшићи, Косаче, Хрватинићи, Павловићи, Војновићи). Охмучевићев грб је на истакнутом мјесту, одмах послије највећег племства, а ту су и грбови његових рођака и предака. Највећу групу породица у грбовнику представља босанско и хумско племство, породице које се везују за јадранско залеђе (Пољица), као и влашка братства, катуни и родови, углавном из Херцеговине.Српска енциклопедија.рс: Грбовник
Утврђивање аутентичности ових грбовника је веома сложено и задире у средњовјековно хералдичко насљеђе српских држава тог времена, али и политичке околности времена у ком су грбовници настајали. Међутим, њихова појава је довела до јачања културне самосвјести међу тадашњим, али и каснијим покретима код Јужних Словена.А. Соловјев, „Постанак илирске хералдике и породица Охмућевић", ГСНД, 1933, 12; А. Соловјев, „Приноси за босанску и илирску хералдику", ГЗМС, 1954, 9; M. Pastoreau, „Typologie des armoriaux médiévaux", Cahiers du Léopard d'Or, 8, Les armoriaux médiévaux, Paris 1998; С. Рудић, Властела илирског грбовника, Бг 2006; Д. Ацовић, Хералдика и Срби, Бг 2008; А. Палавестра, Илирски грбовници и други хералдички радови, Бг 2010.
Списак грбовника Списак грбовника садржи грбовнике који су ручно стварани, преписивани или прецртавани. Са развојем штампе и појавом фотографије, потреба за прецртавањем је престала, па се ера тзв. илирских грбовника ту и завршава.
Илирски грбовници обухватају сљедеће познате грбовнике: