Никифор Максимовић (Јежевица, 12. јануар 1788 — Манастир Сретење, 28. фебруар 1853) је био ужички владика од 1831. - 1853. године.

Животопис Рођен је почетком 1788. године у селу Јежевици, среза црногорског, у округу ужичком.Љубомир Дурковић-Јакшић: "Епископ жички Никифор и млади Његош", Чачак 1980. Родитељи су му били: отац Максим и мајка Госпава. Књигу је "учио" у манастиру Каменцу, Морачи и Св. Тројици, а грчки језик у манастиру Раковици.

Замонашен је 12. јануара 1808. године. За ђакона и презвитера рукоположио га је митрополит београдски Леонтије. Послије рукоположења био је сабрат манастира Никоља. Касније прелази у манастир Сретење, где је прво јеромонах па архимандрит. Обновио је овчарско-кабларске манастире Преображење и Сретење (1818)."Зборник Историјских музеја Србије", Београд 1959. Крајем новембра 1830. године београдски митрополит Антим произвео га је за архимандрита манастира Сретење. За владику ужичког рукоположен је у Цариграду 19. јула 1831. године. Исте године је владичанско средиште премјестио из Ужица у Чачак. Већ идуће године октобра месеца био је присиљен да из политичких разлога напусти своје владичанство и пређе у Црну Гору. Будући да је Цетињска митрополија била упражњена, владика Никифор је, на молбу младог архимандрита Петра Петровића Његоша, рукополагао свјештеничке кандидате у светим обитељима (манастирима) гдје је боравио. На позив кнеза Милоша и његовог брата Јована, владика Никифор се 1833. године вратио у своје владичанство. У Чачку је подигао 1837. године владичански двор.

Посебну пажњу је посвећивао манастиру Сретењу, коме је поклонио иконостас, подигао конак, а такође и друге зграде. Колико се старао о Сретењу свједочи и то да је 1845. године наручио да се манастир прикаже на бакрорезу, који је морао бити и описиван. Владика Никифор је помагао школовање сиромашних младића, подизање школа и издавање српске књиге. Године 1846. изабран је за члана Дружтва Србске Словесности. Сахрањен је гдје је и умро, у манастиру Сретење.

Његош и владика Никифор У вријеме док је Његош још био на челу Цетињске митрополије у чину архимандрита, у Црну Гору је из Србије дошао владика Никифор Вукосављевић - Максимовић. Њега је Његош замолио да се прихвати образовања свјештеничких кандидата и да их потом рукоположи. Владика Никифор је тако у светој обитељи Брчели, од половине 1832. године до половине 1833. године, водио црмничку клирикалну школу (која би се прије могла назвати вишемјесечним курсом). Из ње касније настаје четврта основна школа у Црној Гори четрдесетих година 19. вијека.

Када се владика Никифор Максимовић вратио из Црне Горе у Чачак донео је као дар од Његоша Вуков каледнар Даницу за 1826. г., у коме је Вук зналачки описивао овчарско-кабларске манастире, међу којима и манастир Сретење, Никифорову задужбину (на 29. страни тог календара Вук спомиње и Никофора због чега му је Његош и поклонио тај календар). На првој страници тога календара који се налази у библиотеци Сретења, Његош је уз посвету: Добром христијанину и учитељу г-д Преосвјашченом ужичком еп. Никифору, О Ђурђевудне. На Ловћену љета 1833. ставио умјесто потписа сљедеће стихове:

Испод ове Његошеве посвете владика Никифор је додао:

Вукова Даница за 1826. није имала претплатнике из Србије (што се види на крају календара) док се из Аустрије пријавио већи број људи. Због тога је Никифор могао да не зна за њу, иако се у њој говорило о њему. Према томе разумљиво је зашто је Његош поклонио Никифору овај примјерак календара, и мора да је тај поклон био драг Никифору када га је дуго чувао, а чуван је дуго у манастирској библиотеци.

Ову посвету је први објавио прота Милисав Д. Протић у Гласнику СПЦ, 1963. године. Између осталога је написао

Неки савремени етнички (несрпски) Црногорци (Новак Аџић) одбацују ову посвету као фалсификат, јер та посвета у научним круговима није објављена фототипски, нити је извршена анализа да ли се заиста ради о Његошевом рукопису. Иако још није објављена фототипски, по научним стандардима, то није доказ да се ради о фалсификату, посебно ако се зна да је Његош имао српску националну свијест, која је неспорна у његовим бројним дјелима.

Вук Стефановић Караџић о Никифору Владика Никифор је био више пута скупљач претплате за Вукова књижевна дела у Чачку.Вук Ст. Караџић: "Ковчежоћ за историју, језик и обичаје Срба сва три закона", Беч 1849. Пишући о манастиру Сретење Вук је записао :

Галерија

Референце

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ

Категорија:Рођени 1788. Категорија:Умрли 1853. Категорија:Епископи жички Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Свештенство из Чачка