Српски народни препород

Српски народни препород, или краће Српски препород, односи се на културно-политички покрет у историји Срба између 18. вијека и дејуре оснивања Кнежевине Србије 1878. године. Овај период романтизма обележили су борба за народни језик, просветитељство, реформа Вука Караџића, оснивање Матице српске (1826.) и борба за аутономију. Започео је на територији Хабзбуршке монархије, у Сремским Карловцима и обликовао је модерни српски национални идентитет. Сматра се да је српска ренесанса започета у 17. вијеку у Банату. Српски препород започет је прије Бугарског народног препорода. Први устанци у Османском царству који су попримили национални карактер била су оба српска устанка (1804—1817), што је био врхунац српске ренесансе. Према Јелени Милојковић-Ђурић: „Прво књижевно и научно друштво међу Словенима била је Матица српска, коју су основале вође српског препорода у Пешти 1826”. Војводина је постала колијевка српског препорода током 19. вијека. Вук Стефановић Караџић (1787—1864) је током тог периода био најактивнији и дао велики допринос стандардизацијом српског језика и прикупљањем народних умотворина. Сем њега доста истакнута личност са исто тако великим доприносом је био и Доситеј Обрадовић који је истицао битност образовања на народном језику.

Српски препород је био пријетња Аустрији, по питањима стратешког интереса јер су тражена национална права. Срби су успоставили краткотрајну Српску Војводину током Година револуције кроз оружани сукоб са Мађарима, као дио Препорода.

Иако је током српског препорода који је био под утицајем европског романтизма усвојена идеја о сарадњи јужнословенских народа, а била је под утицајем своје националне политичке основе и могућности оснивања југословенски државе, и даље је, у културном и националном погледу, остала пансрпска.

Види још Српски национални идентитет Пансрпство Југословенство

Референце

Категорија:Народни препороди Категорија:Српска историја

Српски народни препород

Źródło i licencja