Копренка златка (-{Phlegmacium (Cortinarius) splendens}-) изузетно је отровна гљива која се може наћи крај букве и храста, цера, а понекад и медунца. Распростањена је широм простора бивше Југославије, иако није баш честа.Кључ за гљиве: Ivan Focht; intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.

Изглед Клобук Клобук је отприлике 3—5—6 cm, правилно кружно и готово полулоптасто заобљен, а одрастао мало спљоштенији, док је млади с кратко подвијеним крајем. Крај је оштрогуаон и висећи. Површина клобука је глатка и лепљива, и кад је осушена блистава. Клобук је златножут, по диску замрљан цигласто или смеђе. Ту се распада у ситне смеђе љуспице, а по крају може бити и посмеђен. Могу се наћи млади примерци код којих је златни фонд потпуно и уједначено целом површином покривен смеђим тоном. Боје клобука често подсећају на -{Tricholomu auratum}-, али својом смеђом мраморираношћу преко жуте основе на диску — и на зелену пупавку.

Листићи Листићи код копренке златке су равно прираски с уским јарком, гушћи, тањи. Широки су до 7 милиметара. Њихова оштрица је цела, иако је понекад валовита. Листићи су им златносумпорне боје, која остаје и у дну, а кад сазру постају рђе боје.

Отрусина Отрусина код копренке златке је искључиво рђе боје.

Стручак Стручак је величине 3—5/0,8—1,2 (док је млађи, дебљи је и досеже дужину до 1,5 cm) с булбом између 1,3 и 2,5 (код млађег и до 3,2) центиметара. Булба је у младости готово широко и равно обрубљена, али се, као и стручак, растом истеже и постаје тања, те код одраслих с горње стране није водоранавна/хоризонатлна него коса и заобљенија и крушколика. Живо сумпорножут; булба одозго и на крају риђе/смеђа, одоздо такође сумпорна.

Месо Месо код копренке златке је живо златножуто, код младих у горњем делу клобука и у булби светлије, бледолико жуто и са мрљама рђе боје. Дебело је до 1,5 cm, тврдо. Нема мириса. Мирише на кекс или на свеже печен хлеб.

Хемијске реакције На калијум-хидроксид по кожици уз крај маслинаста, у месу негативна.

Микроскопија Споре бадемастог облика, тамнијим бубуљицама ишаране, неке и капљасте. 9—10/5,5—6,5 mi.

Доба Октобар.

Јестивост десно|мини|200п|Копренка може изазвати озбиљне здравствене сметње или чак и смрт! Копренка златка је отровна, можда и смртоносна. Лијешење као код пупавки.

Сличне врсте Осим што се замењује са псеудосулфуреумом, неки аутори, посебно француски, често га сматрају -{fulgensom}- (-{Phlegmacium fulmineum}-), те наводе да му је као и код овог другог, реакција по кожи црвеносмеђа. Прави -{splendens}- реагује на том месту смеђе/маслинасто. Врло је велика сличност између њега и -{Phlegmaciuma citrinuma lge. ex Orton}-, а разлика је у нијанси жуте: -{splendens}- нема лимун нијанси (зеленкасте примере) него је златножут, сумпорно или окер — и по клобуку и по стручку и у месу (само булба може споља и изнутра вући на лимун). Осим тога, док -{splendens}- на лужине у месу не реагује, месо -{citrinuma}- реагује загаситомаслинастозелено, те су му споре за 1—2 микрона краће и уже. Чак ни -{citrinum}- не треба јести, јер се и он сврстава у сумњиве гљиве. Копренка златка је налик на -{Amanitu phalloides}-, те би при замени једне с другом значило прећи од зла на горе. Јестива -{Tricholoma flavovirens}- зеленка нема ни булбу ни -{cortinu}- које имају сви ови опасни -{Phlegma ii}- са жутим месом.

Осим -{splendensa}-, међу -{Phlegmaciima}- се смроносно отровнима сматрају и мрачњача -{Cortinarius atrovirens Kalchbr.}- црнозеленог клобука и златки сличног месате копренка жумањача -{Cortinarius vitellius Mos.}- боје жуманцета, дугачког стручка и смрадног воња.

Референце

Категорија:Cortinarius Категорија:Отровне печурке