Тробојна плочарица () је јестива гљива која се може наћи у нижим крајевима, на пјеску, првенствено грађевинском, често и на смећу гдје има папира, а подлога је пјешчаноглинена, те га можемо наћи по стазама. мини|десно|-{Peziza badioconfusa}-
Апотециј Апотециј код ове гљиве је величине од 5 до 11 центиметара, без стручка, једино што је мицелијем стручколико продуљен, инкорпорирајући супстрат. Млађи су доста правилног кружног облика дубље шољице, с понешто унутра заврнутим голрњим крајем. Уз њега понекад је и мало ребрасто усјечен. С временом се све више шири и спушта, све више коврча, мрешка и пресавија: од средине почињу се разграњивати у вене, а од краја распуцавати на лапове. У почетку му је површина влажна, глатка, па понешто и сјајна. Касџије се доима готово баршунасто-желатинозно. Лијепе је лисичје, до риђе боје, спримјесом, или у омањим партијама маслинасте, жућкасте или смеђе боје.
Ексципулум Ексципулум је врло ситно паперјаст, готово пјешчано. Углавном је истобојан с хименијем, горњој површини, само што је маслинаста компонента израженија, мјешајући се с бијелом, сивом, риђом или жућкастом већ према нивоу влажности и старости. Сушити се почиње одоздо, те заједно с врхом мицелија постаје бијел, а нагоре свјетлији.
Месо Месо код ове гљиве је дебело, величине од 2 до 4 милиметра. Свјеже је, истобојно с објема површинама. Брзо се суши и постаје бијело. Тек убрана гљива мирише неугодно, готово на канализацију, усто на земљу и плијесан.
Микроскопија Споре правилно елиптичне или помало нагињу вретенастом облику, већином с двије насупротне капље, али зреле и без њих, тада крупно и упадљиво брадавичасте: 17.5-19.25/(7)-8.5-9.75-(10.5). Асци су унисериатни, али споре у равнини или укосо дјелимично једна преко друге; на јод у врху, али не и даље, јако поплаве: 240-300/12.5-17. Парафизе су у врху вретенасте, понеке мало ушиљене. На најширем мјесту подно врха највише 8.5, при самом врху 3-4. Субхимениј се састоји од -{texturae angularis}-, измјешане с црволиким, разгранатим али и ситним хифама.
Доба (IV) V (VI)
Јестивост Ова гљива је изванредно укусна, њежно-миришљава кад се пржи у властитом соку, с укусом на кестене и вргање - гљива која на љествици по укусу спада међу првих десет. Њен оштри мирис смјеста ишчезне на ватри и опојно испарава.
Сличне врсте Из конфузије око смеђе плочарице, -{Peziza badia}-, родила се -{badioconfusa}-. Оне су поприлично сличне, али у више момената могу се ипак лаго разликовати. Разлике:
Смеђа плочарица Тробојна плочарица Химениј свјетлије смеђ, без црвенкасте примјесе Хименије загаситосмеђ, с црвенкастом примјесом Мирис блажи, на земљу Мирис оштро одбојан Расте у шуми Расте на рудералним мјестима Месо бијеле боје Месопурпурносмеђе боје На јод реагује цио асцус На јод реагује само врх Парафизе у врху су батинасте Парафизе у врху вретенасте Споре су мрежасто брадавичасте Споре само брадавичасте И смеђа плочарица је јестива, поприлично укусна иако заостаје за тробојном.
Референце
Литература
Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.
Спољашње везе
Категорија:Pezizaceae Категорија:Јестиве печурке