Žuta pliska () mala je ptica pevačica iz porodice pliski (-{Motacillidae}-), koja uključuje trepteljke i dugokandžice.

Vrsta se gnezdi u većem delu umerene Evrope i Azije. Stanarica je u toplijim delovima svog areala rasprostranjenja, kao što je zapadna Evropa, dok severne i istočne populacije migriraju u Afriku i južnu Aziju.

To je vitka, 15–16 cm dugačka ptica, sa karatkerističnim dugim repom koji pokreće gore-dole. Ovo je vrsta sa najkraćim repom od svih pliski Evrope. Gnezdeći mužjak je u osnovi maslinato zelene boje sa gornje strane, a odozdo je žute boje. U drugim periodima, žuta boja može izbledeti do bele.Glave mužjaka mogu varirati u obojesnoti jako i te šare zavise od podvrste kojoj pripadaju.

Oglašava se karakterističnim visokotonskim piskom džit.

Ova insektivorna ptica naseljava otvorena staništa blizu vode ili vlažne livade. Gnezdi se u busenima trave gde polaže od 4-8 jaja.

Sistematika

-{Motacilla}- je latinsko ime za belu plisku i predstavlja deminutiv od reči motare, „kretati se” i reči koja se još od Srednjeg veka tumači pogrešno, cilla sa značenjem „rep”.. Specijski deo imena -{flava}- je od latinskog, što znači zlatno-žuta.

Sistematika i filogenija ove vrste je jako zbunjujuća. Bukvalno je opisano gomilu podvrsta za ovo vreme, pri čemu se 15-20 smatra validnim u zavisnosti kog autora neko citira. Takođe, sa žutoglavom pliskom formira kriptični komleks vrsta; gde su oba taxona označena kao parafiletska međusobno. Populacija u Beringovom regionu je ponekad odvojena i smatra se zasebnom vrstom (-{M. tschutschensis}-).

Trenutno priznate podvrste

Obojenost se odnosi na mužjake, izuzev onda kada je naglašeno suprotno.

-{M. f. flava}- Linnaeus, 1758 – Plavoglava žuta pliska Plavo-siva glava sa belim supercijijumom(obrvom) i prugom na obrazu mužjaka, ispranijim i žućkastijim kod ženke. Gnezdi se: južna Skandinavija do Francuske i planinskog regiona centralne Evrope, a na istoku do Urala. Zimu provodi u subsaharskoj Africi. -{M. f. flavissima}- Blyth, 1834 – Žutokruna žuta pliska žuto-zelena glava sa svetložutim supercilijumom. Ženske su znatno svetlije po stomaku od mužjaka. Gnezdi se: Britanija and obala Lamanša. Zumuje: Afrika. -{M. f. thunbergi}- Billberg, 1828 – Tamnoglava žuta pliska ili plavoglava žuta pliska Tamnosiva glava, sve do braza, bez beline kod mužjaka; ženke svetlije i ispranije verzije mužjaka, sa rudimentiranim zelenkastim supercilijumom. Gnezdi se: centralna i severna Skandinavija na istoku do severozapadnog Sibira. Zimuje: istočna Afrika, Indijski potkontinent, jugoistočna Azija. -{M. f. iberiae}- Hartert, 1921 – Pirinejska žuta pliska Slična -{flava}-i, sa belim grlom i tamnijom sivom nijansom, skoro crno obojena iza očiju. Gnezdi se: jugoistočna Francuska, Pirinejsko poluostrvo, Mahreb od Tinisa do Banc d'Arguin nacionalnog parka. Zimuje: Od Gambije do Centralnoafričke Republike. -{M. f. cinereocapilla}- Savi, 1831 – pepeljasta žuta pliska Slična -{iberiae}-jskoj, sa rudimentiranim ili bez supercilijuma. Gnezdi se: Sicilija, Sardinija, Italija, Slovenija. Zimuje: obale Tunisa i Alžira, Mali do jezeza Čad. -{M. f. pygmaea}- (A. E. Brehm, 1854) – Egipatska žuta pliska Slična -{cinereocapilla}-i, manja i tamnija. Gnezdi se: Delta Nila i niži Nil, stanarica. -{M. f. feldegg}- Michahelles, 1830 – Crnoglava žuta pliska Slična -{thunbergi}-iju pri čemu je crna kapa samo kod mužjaka, ženske su isprane -{thunbergi}- mužjaci odozgo, vrlo ispranožute odozdo, sa belim grlom. Gnezdi se: Balkansko poluostrvo na istoku do Kaspijskog mora, na jugu do Turske, Irana i Avganistana. Zimuje: od cetralne Afrike do Nigerije i Ugande, na jugu do Sudana. -{M. f. lutea}- (S. G. Gmelin, 1774) – Žutoglava žuta pliska Glava žuta sa zelenim vratom kod mužjaka, ženke su kao vividnije -{flava}- ženke. Gnezdi se: Donji tok Volge do reke Irtiš i Zajsan jezera. Zimuje: Afrika i Indijski potkontinent. -{M. f. beema}- (Sykes, 1832) – Sajksova žuta pliska Slična -{flava}-i sa svetlije sivom glavom i beličastim ušima; polovi slični. Gnezdi se: Severno od -{lutea}-, na istoku do Ladak regiona. Zimuje: Indijski potkontinent, istočna Afrika i delovi Arabijskog poluostrva. -{M. f. melanogrisea}- (Homeyer, 1878) – Turkestanska crnoglava žuta pliska Slična -{feldegg}-u, sa belim supercilijumom i ponekad zelenim vratom. Gnezdi se: Na istoku od Delte Volge do Kaspijskog mora, a na severu do Avganistana. Zimuje: Pakistan i severoistočna Indija i zapadni Nepal, a moguće i severoistočna Afrika. -{M. f. plexa}- (Thayer & Bangs, 1914) – Severnosibirska žuta pliska Mužjaci slični -{thunbergi}- sa tamnijim ušima, vrh glave svetliji, rudimentirani supercilijum. Ženske ispranijih boja od mužjaka. Gnezdi se: u Sibiru između reke Katange i reke Kolima. Zimuje: Indija, jugoistočna Azija. -{M. f. leucocephala}- (Przevalski, 1887) – beloglava žuta pliska Mužjaci slični -{flava}-, s tim da je sivo na glavi dosta svetlije, skoro belo. Ženke slične -{flava}-i ženkama, ali nekako tamnije. Gnezdi se: Severozapadna Mongolija i ponekad u Kini i Rusiji. Zimuje: verovatno u Indiji.

Nominalna plavoglava žuta pliska i žuta pliska formiraju usku hibridnu zonu u severnoj Francuskoj. Ptice ove zone variraju u obojenosti jako.

U kulturi U tekstovima piramida o Starom Egiptu, žute pliske su se smatrale ličnom prezentacijom Atuma i moguće da su bile prva inspiracija pticu Benu koja je, sa druge strane, bila inspiracija za nastanak feniksa u grčkoj mitologiji..

Galerija

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Ageing and sexing (PDF; 4.2 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze Oiseaux Images Western yellow wagtail – Species text in The Atlas of Southern African Birds.

Категорија:Motacilla Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Азије Категорија:Птице описане 1758. године