Руси у Бугарској () чине четврту по величини етничку групу у Бугарској, која броји 9.978 према попису становништа из 2011. године. Руси углавном живе у великим урбаним центрима, као што су Софија, Пловдив, Варна и Бургас. Иако је највећи талас руских насељеника стигао након догађаја око октобарске револуције и руског грађанског рата, компактне групе Руса живеле су у Бугарској вековима пре тога. По попису из 2011. године, руским језиком у Бугарској се служи 9.556 лица.
Историја
Међу раним руским насељенима били су некадашњи Некрасовски козаци, а неки од њих су учествовали у оснивању села Татаритса у тадашњем Отоманском јужној Добруџи (данас део села Аидемир у провинцији Силистра), 1674. године, а у њему су изградили и цркву 1750. године. Друго руско село на североистоку Бугарске је Казашко у провинцији Варна, где потомци Кубанских и Донских козака живе од 1905. године. Чланови ових старословенских заједница локално су познати као Липовани.Victor Vascenco, "Melchisedec şi lipovenii" , Romanoslavica (University of Bucharest), XLII. стр. 133. Њихово главно занимање је риболов, на Дунаву и на језеру Варна.
За време Руско-турског рата 1877-1878, који се у великој мери се борио на данашњој бугарској територији и ослобођењу Бугарске, основана је прелазна руска управа на чеку са принцом Александром Михаиловичем Дондуков-Корсаковом.
Након пораза од стране Црвене гарде у Руском грађанском рату, велики број припадника Беле гарде побегао је у Бугарску (тада монархију) у којој тражи уточиште. Они су на почетку бројили око 24.000– 29,000,-29,000, али око 4.000 лица је добило амнестију и вратило се у Совјетски Савез. Бугарска је постала део Источног блока после Другог светског рата, а велики број Руса је емигрирало у ову земљу. Данас страначки (укључујући и руске) пословне људе који живе у Бугарској имају право на бугарски пасош под одређеним условима (као што су улагање преко 250.000 долара или покретање бизниса) Руси у Бугарској заступају бројне организације, као што су Компатриотска унија, Унија руских грађана и Друштво белих гардиста.
Становништво десно|мини|200px|Руска православна црква у Софији десно|мини|200px|Руски храм рођења Исусовог у граду Шипка Број и удео Руса према пописима становништва у Бугарској током година Година Процентуално (%) Број Руса 1900 0.04 1 685 1905 0.08 3 275 1910 0.05 2 505 1920 0.18 9 080 1926 0.35 19 706 1934 0.19 11 928 1946 0.18 13 200 1956 0.13 10 551 1965 0.13 10 815 1992 0.20 17 139 2001 0.19 15 595 2011 0.13 9 978
Број Руса по окрузима, према попису становништа у Бугарској 2011. године
Област Број Руса Процентуално (%)Област 15 595 0.19Благоевградска област 476 0.13Бургаска област 1 107 0.26Варненска област 1 358 0.29Великотрновска област 539 0.18Видинска област 189 0.14Врачанска област 333 0.13Габровска област 310 0.21Добричка област 430 0.20Крџалијска област 234 0.14Ћустендилска област 160 0.09Ловечка област 269 0.15Монтанска област 272 0.14Пазарџичка област 588 0.18Перничка област 224 0.14Плевенска област 692 0.22Пловдивска област 1 151 0.16Разградска област 223 0.14 Русенска област 542 0.20Силистранска област 442 0.31Сливенска област 476 0.21Смољанска област 111 0.07Софијска област 301 0.11Област града Софије 3 127 0.26Старозагорска област 751 0.20Трговишка област 139 0.10Хасковска област 476 0.17Шуменска област 384 0.18Јамболска област 291 0.18
Референце
Литература
Категорија:Руска дијаспора Категорија:Етничке групе Бугарске