Аница Бошковић (Дубровник, 3. децембар 1714 — Дубровник, 13. август 1804) била је дубровачки писац поезије (пасторала) и преводилац са италијанског језика.
Живот и каријера мини|Фрањевачки самостан у Дубровнику у коме је стварала своја књижевна дела и у коме је сахрањена Аница Бошковић Рођена је у Дубровнику 3. децембра 1714. године, као најмлађе, девето дете по реду, од оца Николе дубровачког трговца пореклом из херцеговачког села Орахов До и мајке Павле, девојачко Бетера, из угледне дубровачке породице Бара Бетера, за оно доба даровитог песника и преводиоца.
Најближе Аничино окружење, и живот поред браћа Бошковић, Бара, Петра и Руђера, који су се бавили песништвом. деловало је да се и у њој развије жеља за писањем песама. На то је свакако ипак највише утица брат Руђер, према коме је Аница одмалена гајила изузетну блискост. Он је у сестри распламсао жељу да се и сама образује. Духовно формирање Анице Бошковић текло је и под снажним утицајем језуита, чији су истакнути чланови у дубровачкој комуни били породични пријатељи Бошковића, а и два Аничина брата – Баро и Руђер – припадала су њиховом реду.И. Есих, Дубровачка пјесникиња Аница Бошковић, Дубровачки вјесник, Број 9/389. 1958.
Међутим један догађај из детињства дубоко се одразио на потоњу судбину Анице. Била је то очева смрти која ју је затекла у периоду адолесценције, и „приморао” да се замонаши, и да живот проведе уз мајку, као њен ослонац до дубоке старости коју је дочекала.
Тако је Аница, стицајем околности, прво образовање стекла у манастиру свете Катарине уз монахињу, сестру Марију. Савладавши сва искушења тешке судбине жене која се избором неуобичајеног начина живота у малој конзервативној средини нашла на удару „између социјално кодификованих модела понашања, временом је стекла високи углед у највишим друштвеним круговима Дубровачке републике”.
Непрестано је одржавала везе са представницима културне и политичке елите, и са високим црквеним достојанственицима.
Преминула је у дубокој старости 12. августа 1804. године у Дубровнику. Сахрањена је са мајом у фрањевачкој цркви у Дубровнику. Године 1939. пригодном спомен плочом обележен је њен гроб. Њеним сенима почаст је одао својим стиховима знаменити латиниста Брно Џамањић,Брно Џамањић Песма поводом смрти Анице Бошковић, Споменица Руђера Јосипа Бошковића, Хрватска, 1911:143 и још један анонимни песник из Дубровника.И. Војновић, Посљедњи часови Анице Бошковић, Политика, 6843, 5 и даље, 1927.
Дело Писању се посвећивала у тренуцима доколице, како сама каже – „за одахнут мало од инијех труда“ – што одговара уобичајеном схватању стваралачког чина у средини и времену у којима је Аница живела.
Сва дела написала је искључиво народним језиком или „нашким“ и „словинским“, како га је називала попут највећег броја књижевника старога Дубровника, у тренуцима доколице, како је сама говорила – „за одахнут мало од инијех труда“ – сходно схватању стваралачког чина у средини и времену у којима је Аница живела. Осим писања сопствене поезије, преводила је са латинског и италијанског религиозне песме, али и дела Руђера Бошковића.
Опус дела јој није опсежан, обухвата пасторални спев Разговор пастирски врху порођења Господинова, више песама пригодног и религиозног карактера.
Први суд о вредности Аничине поезије изрекао је њен брат Руђер Бошковић у једном писму упућеном сестри 9. јула 1755. године, истичући да су јој „прелијепе пјесни“ и да је „права поетеса“. Свој став према Анициној поезији Руђер је исказао преводећи њен „Разговор пастирски” на италијански језик. Разговор, изашао 1758. године у Венецији (1852,Аница Бошковић, Песме, Виенац изабраних пјесама хрватских и србских, 1873. Дубровник; 1881,Аница Бошковић, Превод песме Руђера Бошковића у славу безгрешног зачећа Девице Марије (фрагменти), 1881. Мостар) прво је и једино дело женског аутора штампано у старој дубровачкој књижевности.Славко Петаковић, У сенци ловоровог венца - поетесе старог Дубровника. Књиженство, Број 4, 2014.
Религиозно песништво Анице Бошковић према савременим књижевним критичарима је:
Библиографија Пјесни на част Присв. Срца Језусова (1873) Италија. стр. 338—363 Песме (1873), Виенац изабраних пјесама хрватских и србских, Хрватска. Превод песме Руђера Бошковића у славу безгрешног зачећа Девице Марије (фрагменти) (1881) Сатирични дистих о моралном стању у Дубровнику крајем 18. века (1904) „У довршењу својијех сто годишта на 3 ђен-а г. 1774. П.Б. пјесан“, „На час присветога Дјетешца Језуса“ (1912) Превод песме Руђера Бошковића у славу безгрешног зачећа Девице Марије (одломак) (1912) Кореспонденција са братом (1912) Писмо (1919), Бошковић (календар), Објавио Владимир Варићак. Писма Анице Бошковић брату Руђеру; писмо упућено Антуну Соркочевићу; 21 песма; "Разговор пастирски"; тестамент Анице Бошковић (1919) "На част Присветога Дјетешца Језуса пјесан", "Присветоме дјетешцу Језусу", "Светому Иван Крститељу * у недјељу уочи његове светковине" (1961/1962) Разговор пастирски (одломак) (1973) Разговор пастирски (одломци) (1994) Разговор с Исукрстом на криђу пропетијем Анице Бошковић дјевојчице дубровачке (1998) У довршењу својијех сто годишта (2010)
Референце
Литература
Alexius Horányi, Nova memoria Hungarorum et provincialium scriptis editis notorum, Pestini: Typis Matthiae Trattner, 1792. S. Dolci, Fasti litterario-ragusini, Monografija, Italija 1767.
Спољашње везе Аница Бошковић — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
Категорија:Рођени 1714. Категорија:Умрли 1804. Категорија:Дубровчани Категорија:Дубровачка књижевност Категорија:Срби католици Категорија:Срби у Далмацији