Мале хидроелектране Електропривреде Србије подигнуте од 1900. до 1940. су не само хидроенергетска постројења која производе струју већ и културно-историјски споменици Србије као њен светли део техничког развоја.Stevović, S. (2005). Značaj i namena malih hidroelektrana i malih akumulacija. Vodoprivreda, 37 (4-6), 299-304 Оне данас представљају почетак модерног доба у Србији, поготову оних неколоко, најстаријих које и данас активно раде: „Хидроелектрана „Под градом“ (која је прва српска електрана која је радила по принципима Теслиних полифазних струја, само четири године након хидроелектране на Нијагари у којој је Тесла први пут применио тај принцип); затим Хидроелектрана Вучје, далеководом повезана са Лесковца, који је означио почетак преносног система у Србији); Хидроелектрана „Света Петка“; Хидроелектрана Гамзиград и Хидроелектрана Моравица, које су Лесковц, Ниш, Зајечар, и малену Ивањицу осветлиле „електриком“ још пре сто и више година.„Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011) Дефиниција МХЕ Не постоји тачна дефиниција малих хидроелектрана. Португал, Шпанија, Ирска, Грчка и Белгија су прихватиле 10 MW као горњу границу инсталиране снаге за мале хидроелектране. У Италији је та граница 3 MW, у Шведској 1,5 MW, у Француској 8 MW, у Индији 15 MW.
У Европи се све више прихвата капацитет од 10 MW инсталиране снаге као горња граница, да би нека хидроелекатрана била проглашена малом. Ту границу је подржала Еврпска комисија и она је општеприхваћена у већини земаља Еврпске уније. Како је Електропривреда Србије, као будућа чланица ЕУ прихватила је овај став и све хидроелектране у њеном саставу, чија је инсталирана снага мања од 10 MW, прогласила је за мале хидроелектране (МХЕ).
Општи услови за пројектовање и изградњу МХЕ у Србији Закон о водама Републик Србије је мале хидроелектране, снаге до 10 MW, сврстао у објекте за коришћење вода, односно за производњу електричне енергије, за које су прописани следећи општи услови за пројектовање и изградњу:
да се захваћена вода после искоришћења енергије (проласка кроз турбине) врати у водоток; да се обезбеђује њихово вишенаменско коришћење, са обавезном наменом за заштиту од поплава; да се не умањи степен заштите од штетног дејстава воде у зони објекта и не отежава спровођење мера заштите; да се не умањи количина воде и не спречава коришћење воде за потребе других корисника, посебно за водоснабдевање; и да се не погоршавају услови санитарне заштите и не утиче негативно на стање животне средине.
Мале хидроелектране изграђене у Краљевини Србији и Краљевини Југославији Мале хидроелектране изграђене у Србији од 1900. до 1940. године биле су у време пуштања у рад (неке од њих), по својој снази, највеће у Србији. Данас, се оне називају малим електранама, како је и одређено разним актима Електопривреде Србије, јер све имају инсталисану снагу испод 10 мегавата.
Овој групи хидроелектрана, које раде и данас, ЕПС посвећује велику пажњу и непрестано их ревитализује. Тиме Србија истовремено чува културну традицију градитељства и техничког развоја електрификације Србије, заснованог на принципима Теслиних полифазних струја и истовремено потврђује давно изражено опредељење да развија обновљиве изворе енергије и производи, „зелене“ киловат-сате. У обнову ових (најстаријих) хидроелектрана и још седам – подигнутих од 1948. до 1989. године, ЕПС ће у будућности уложити око 80 милиона евра, и тако снагу малих електрана у Србији повећаћати за 80 МW.
МХЕ „Под Градом” 300px|мини|Хидроелектране „Под Градом” Локација УжицеДржава у којој је основана Краљевина СрбијаОснивачАкционарског друштва „Ткачке радионице у Ужицу”. Пуштена у рад 3. маја 1899.Тип бране Ниски бетонски прагГрађевинска висина 4,5 mВодоток ЂетињаСлив Западна МораваИнсталисани проток 2,3 m3/sИнсталисана снага 0,36 MWТурбине Две Francis турбине, произвођача „Ganz & Co. Danubius“ (1900) Једна Francis турбина, произвођача „J. M. Voith Heidenheim“ (1904)Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Osterreichische Siemens – Werke Wien“ (1900) - снага: 64 kW и 100 kW Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens - Halske“ (1904) - снага: 200 kWМогућа годишња производња 0,26 GWhКултурно-историјски значај Културно добро Због већих проблема на грађевинском делу објекта електране, уочених 2004/2005. године привремено је обустављен рад МХЕ. Токо 2007. године, а радило се и на брани, слапишту, рибљој стази и пешачком делу ка њој а саниран је и грађевински део електране. Планирано је да се у наредном периоду ремонтује генератор и да се рад електране аутоматизује.
МХЕ „Вучје” 300px|мини|Хидроелектрана Вучје ЛокацијаВучјеДржава у којој је основана Краљевина СрбијаОснивач„Лесковачко електрично друштво А. Д“.Пуштена у рад 24. децембара 1903. Тип бране Тиролски бочни водозахватГрађевинска висина -Водоток ВучјанкаСлив Јужна МораваИнсталисани проток 1,35 m3/sИнсталисана снага 0,93 MWТурбине Три Pelton турбине, произвођача „J. M. Voith Heidenheim“ (1900 и 1931)Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens & Halske“ (1900) - снага: по 144 kW
Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens“ (1931) - снага: 640 kWМогућа годишња производња3,00 GWhКултурно-историјски значајСтавњена на листу „Milestone“ – светске баштине као објекат, проналазака и достигнуће од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету Реконструкција Највеће улагања у реконструкцију МХЕ „Вучје“ била су поводом обележавања стогодишњице рада. Тако је 2002/2003. године извршена ревитализација два старија агрегата и детаљно је реновиран грађевински део електране, а 2005. извршена је санација водозахвата и доводног канала. Светска баштина Током 2005. године IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) уврстио је МХЕ „Вучје“ у програм „Milestone“ – листу објеката, проналазака и достигнућа од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету. Тако је МХЕ „Вучје“ постала део светске баштине из области електротехнике.
МХЕ „Света Петка” 300px|мини|МХЕ „Света Петка” ЛокацијаОстровица — Сићевачка клисураДржава у којој је основана Краљевина СрбијаОснивач Начелство Нишког округаПуштена у рад 24. децембара 1903.Тип бранеБетонски праг у рециВисина 4 метра Укупна снага турбина 3 турбине од 220 kW — укупно 660 kW Две Францис турбине – произвођач „M. Voith Heidenheim“ - 1908 Једна Пелтон турбина - „произвођач M. Voith Heidenheim“ - 1931 Генератори 3 генератора наизменичне трофазне струје од 200 kW — укупне снаге 600 kW Два генератор -произвођача „Siemens-Schuckert Werke“ Wien -1908 Један генератор - произвођач „Siemens-Schuckert“ - 1927. Инсталисани проток 10,5 метара кубних по секундиМогућа годишња производња 3,10 GWh На овој хидроелектрани није било значајнијих радова, осим сређивања машинске зграде и околног дворишног простора, који су изведени поводом обележавања сто година рада електране (2003).
МХЕ „Гамзиград” ЛокацијаГамзиградска Бања Држава у којој је основана Краљевина СрбијаОснивач Фирма „Урош Милошевић и синови“Пуштена у рад 1. новембра 1909.Тип бране БетонскаГрађевинска висина 6 mВодоток Црни ТимокСлив ТимокИнсталисани проток 4,20 m3/sИнсталисана снага 0,22 MWТурбине Две Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith St. Polten Ganz“ инсталисане 1909. и 1921. годинеГенератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siеmens-Schuckert Werke Wien“ инсталисана 1909. и 1921. - снага: по 112 kWМогућа годишња производња 1,00 GWhНапомена Турбина и генератор инсталисани 1909, демонтиран су 1924. године У кругу хидроелектране саграђен је 1992. године савремени наставно-5образовни и рекреациони објекат, за потребе одржавања пословнихи стручних скупова, одмора ирекреације радника. У дворишту хидроелектране налазе се бронзане бисте два српска великана у области електричне енергије – Николе Тесле и Ђорђа Станојевића.
Поводом јубилеја, стогодишњице рада, 2009. године на МХЕ „Гамзиград“ изведени су неопходни радови. Тада су и дограђене нове трансформаторске станице и извршено развођење високог напона.
МХЕ „Моравица” 300px|мини|МХЕ „Моравица” Локација ИвањицаДржава у којој је основана Краљевина СрбијаОснивачАкционарско електрично-индустријско друштво у Ивањици Пуштена у рад 19. децембра 1911.Тип бране Гравитационо-лучнаГрађевинска висина 17 mВодоток МоравицаСлив Западна МораваИнсталисани проток 2,50 m3/sИнсталисана снага 0,16 MWТурбине Francis турбина, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1911)Генератори Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens-Schuckert Werke Wien“ (1911) - снага: 160 kWМогућа годишња производња 1,40 GWh
МХЕ „Врело” мини|300п|Хидроелектране „Врело” Локација ПерућацДржава у којој је основана Краљевина ЈугославијаОснивачБ. Баштанска индустријска банка Пуштена у рад 12. март 1927.Тип бране Ниска гравитациона преграда са бочним захватом и табластим затварачемГрађевинска висина 2,1 mВодоток Перућачко врелоСлив ДринаИнсталисани проток 2,25 m3/sИнсталисана снага 0,06 MWТурбинеFrancis турбина, произвођача „Ganz Danubius Budapest“ (1927)Генератори Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Ganz“ (1927) - снага: 60 kWМогућа годишња производња 0,48 GWhНапомена Године 1985/86. извршена је репарација и модернизација електромашинске опреме и монтиран је генератор произвођача “Sever Subotica”
МХЕ „Јелашница” Локација Врање, Бесна КобилаДржава у којој је основана Краљевина ЈугославијаОснивач„Акционарско електрично друштво“ из ВрањаПуштена у рад 1928.Тип бране БетонскаГрађевинска висина -Водоток ЈелашницеСлив Јужна МораваИнсталисани проток 0,42 m3/sИнсталисана снага 0,40 MWТурбинеДве Pelton турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1928) ГенераториДва генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1928) - снаге по 200 kVAМогућа годишња производња 2 GWh Занимљиво је да је на реци Јелашници била изграђена још једна хидроелектрана (километар и по низводно од места данашње хидроелектране), 1914. године. Према записима, радила је само 24 сата – јер је сутрадан по пуштању у погон уништена услед изненадних ратних дејстава на самом почетку Првог светског рата. Ова хидроелектрана никада није била обновљена.
МХЕ „Турица” Локаација УжицеДржава у којој је основана Краљевина ЈугославијаОснивачАкционари Ткачке радионице у УжицуПуштена у рад 1. јануара 1929. Тип бране БетонскаГрађевинска висина 18,9 mВодоток ЂетињаСлив Западна МораваИнсталисани проток 2 m3/sИнсталисана снага 0,32 MWТурбине Две Francis турбине, произвођача „Fritz Neumeyer Johte Werk“ (1929)Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1929) - снага: по 200 kWМогућа годишња производња 1,95 GWh
МХЕ „Сићево” 300px|мини|Хидроелектране „Сићево” Локаација Сићево, Сићевачка клисураДржава у којој је основана Краљевина ЈугославијаОснивачОпштина НишПуштена у рад 1931. Тип бранеБетонскаВисина 4 метра Инсталисана снага1,35 MW Турбине Три Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1931 и 1938) Генератори Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens-Schuckert Werke Wien“ (1931) - снага: по 352 kW Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Brоwn, Boveri & Co.“ Mannheim (1938) - снага: 644 kW Инсталисани проток 20 метара кубних по секундиМогућа годишња производња 3,70 GWh
МХЕ „Темац” 300px|мини|Хидроелектране „Темац” (1940) ЛокацијаТемска Држава у којој је основана Краљевина ЈугославијаОснивачИндустријалци Димитрија Младеновић Гага и Браћа С. Цекић. Пуштена у рад12. април 1940. (5. август 1940. године, када је хидроелектрана званично добила дозволу за рад.)Тип бранеБетонска праг у коритуВисина 5 метара Инсталисана снага0,78 MW Турбине Три Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1940, 1945, 1953) Генератори Три генератора трофазне наизменичне струје, снаге 400 kW, произвођача „Ganz“ (1940) 224 kW, произвођача „AEG“ (1945) 128 kW, произвођача „Siemens“ (1953) Инсталисани проток 4,65 метара кубних по секундиМогућа годишња производња 2,50 GWh