Велики Шемљуг (, ) насеље је у Румунији у жупанији Тимиш у граду Гатаја. Oпштина се налази на надморској висини од 104 -{m}-.
Историја мини|десно|265п|Шемљушки брег, код данашњег Великог Шемљуга. На том се брегу налазио средњовековни град Мезешомљо
Место се развило у близини средњовековне угарске тврђаве, која је носила назив Мезешомљо или Мезошомљо () што је значило: Шомљо у пољу (пољски Шомљо), односно Шемљуг у пољу (пољски Шемљуг), а такав је назив био одраз специфичног положаја тврђаве на заравњеном шемљушком брду (, ) које лежи северозападно од данашњег Великог Шемљуга, према Гатаји. Иако се не налази на месту поменуте тврђаве, већ у њеној близини, данашње село Велики Шемљуг добило је такав назив управо по некадашњој утврди, док је оближње место Моравица, крај кога се налазио манастир Шемљуг, добило назив Мали Шемљуг.
Тврђава Мезешомљо се помиње почевши од 12. века. Током наредних векова имала је статус града у крљевском поседу, на подручју Карашке жупаније. Тврђава је под османску власт потпала 1552. године, након чега је запустела и пропала. Југоисточно од тврђаве формирало се насеље које је носило назив Шемљуг, а када је оближња Моравица прозвана Малим Шемљугом, дотадашњи шемљуг је ради разликовања прозван Великим Шемљугом. Колонизацијом Словака, Немаца и Румуна током 18. века, село Велики Шемљуг добило је мешовит етнички карактер. Село је 1774. године припадало Жамском округу у Вршачком дистрикту Тамишког Баната. Становништво је било претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Српски племић Јован Остојић је 1782. године у близини купио посед недавно укинутог манастира Шемљуга. Поседник оба места (Великог и Малог Шемљуга) био је 1809. године српски племић Петар Остојић.Јефтимије Ивановић: "Новиј Плутарх или краткое описание славнејши људи", Будим 1809. године Он и његови сродници купују често српске књиге и часописе у друштву са другим спахијама у Тамишком Банату 1834. Спахије шемлачке Јован, Ђорђе и Петар Остојић тако помажу 1832. и 1833. године српски летопис."Сербскиј летопис", Будим 1832-1833. године Павел ОстојићВук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846. "от Великог и Малог Шемлока" је почетком 1844. године приложио 200 ф. (у сребру) у књижевни фонд друштва Матице српске."Сербске народне новине", Будим 1844. године
Становништво Према подацима из 2002. године у насељу је живело 398 становника.
Попис 2002.
Референце
Литература
Категорија:Град Гатаја Категорија:Насељена места у жупанији Тимиш Категорија:Банат Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији Категорија:Насеља у Румунији