Фудбалска репрезентација Шпаније () представља Шпанију у мушким међународним такмичењима у фудбалу од 1920. године. Налази се под окриљем Краљевског фудбалског савеза Шпаније, који је главно управно тело за фудбал у тој земљи.
Шпанија је једна од осам репрезентација које су у историји успеле да постану светски шампиони, а укупно је учествовала на 17 од 23 одиграна Мундијала. Златни пехар су подигли 2010. и 2026, а редовни су учесници завршних турнира још од 1978. године. На Европским првенствима Шпанија је забележила 12 наступа на укупно 17 шампионата и актуелни је европски првак, након што је 2024. године освојила рекордну четврту континенталну титулу. Самим тим, она се убраја у најрепрезентативније и најуспешније националне тимове у историји овог спорта. Након тријумфа у Лиги нација 2023. године, Шпанија је постала тек друга репрезентација у историји, после Француске, која је успела да обједини три велика званична трофеја (Светско првенство, Европско првенство и Лигу нација). Такође, Шпанија је уз Немачку једина нација на свету која је успела да освоји Светско првенство и у мушкој и у женској конкуренцији, као и тек друга држава која је истовремено заузимала прву позицију у мушком и женском ФИФА ранг-листу (у периоду од септембра 2025. до априла 2026. године).
Са два освојена Мундијала, једном Лигом нација и чак три титуле првака Европе од 2008. године наовамо, Шпанија је најуспешнија европска репрезентација у 21. веку. Невероватни успеси које је овај тим бележио у периоду од 2008. до 2012. године навели су бројне фудбалске стручњаке и коментаторе да тадашњу генерацију сврстају међу најбоље и најдоминантније екипе у читавој фудбалској историји. Током овог златног раздобља, Шпанија је постала прва репрезентација која је освојила три велика такмичења у низу — везавши две титуле континенталног првака у 2008. и 2012. години, уз Светско првенство између њих, када су уједно постали и први европски тим који је славио на Мундијалу одржаном изван тла Европе. У овом периоду од 2008. до 2013. године, Шпанија је редовно проглашавана за ФИФА тим године, а са укупно шест ових признања налази се на другом месту у историји, одмах иза Бразила. Нешто раније, од почетка 2007. па све до Купа конфедерација 2009. године, Шпанија је везала чак 35 утакмица без пораза, што је достигнуће које су тада поделили са Бразилцима, поставивши у том тренутку светски рекорд у репрезентативном фудбалу.
Историја мини|Репрезентација Шпаније на Летњим олимпијским играма 1920. године у Антверпену.
мини|Навијачи у Саламанки прослављају освајање Светског првенства 2010. године.
Шпанија је чланица Фифе од њеног оснивања 1904. године, иако је национални фудбалски савез званично утемељен тек 1909. Прва фудбалска репрезентација Шпаније формирана је 1920. године, са примарним циљем да се окупи селекција која ће представљати земљу на Летњим олимпијским играма одржаним у Белгији исте године. Шпанци су свој историјски деби забележили 28. августа 1920. године против Данске, која је била сребрна на претходна два олимпијска турнира. Шпанија је успела да слави на том мечу резултатом 1:0, а олимпијски деби је на крају крунисала освајањем сребрне медаље. На своје премијерно Светско првенство Шпанија се пласирала 1934. године; у првом колу су савладали Бразил, док су у четвртфиналу, након поновљене утакмице, елиминисани од домаћина и каснијег шампиона Италије. Избијање Шпанског грађанског рата, а потом и Другог светског рата, спречило је национални тим да игра званичне такмичарске мечеве у периоду између Мундијала 1934. и квалификација за Светско првенство 1950. године. На завршном турниру 1950. одржаном у Бразилу, Шпанци су заузели прво место у својој групи и пласирали се у финалну рунду, где су такмичење завршили на четвртом месту. Све до 2010. године, ово је био највећи успех Шпаније у историји наступа на Светским првенствима.
Своју прву велику међународну титулу Шпанија је освојила на домаћем терену током Купа европских нација 1964. године, након што је у великом финалу на стадиону Сантијаго Бернабеу савладала Совјетски Савез резултатом 2:1. Овај тријумф ће пуне 44 године остати једини велики успех шпанског репрезентативног фудбала. Шпанија је потом изабрана за домаћина Светског првенства 1982., где је стигла до друге рунде, а четири године касније на Мундијалу у Мексику догурала је до четвртфинала, где је након извођења једанаестератака елиминисана од Белгије. На Европском првенству 1984. године Шпанци су стигли до самог финала, али су претрпели пораз од домаћина Француске. На Светском првенству 1994. Шпанија је стигла до четвртфинала, а сам меч против Италије пратиле су велике контроверзе; италијански дефанзивац Мауро Тасоти је унутар свог казненог простора лактом у лице ударио Луиса Енрикеа, изазвавши му обилно крварење из носа и уста, што главни арбитар Шандор Пул није приметио нити санкционисао. Да је прекршај био досуђен, Шпанија би добила казнени ударац у самом финишу меча. На Светском првенству 2002. године, Шпанија је остварила све три победе у групи, а потом је у осмини финала након пенала елиминисала Републику Ирску. У четвртфиналу су се састали са суорганизатором Јужном Корејом, где су елиминисани након пенал-серије, пошто су им током регуларног тока и продужетака поништена чак два потпуно регуларна гола због наводних прекршаја.
мини|Фудбалери Шпаније прослављају освајање титуле светског шампиона током свечаног дефилеа улицама Мадрида.
На Европском првенству 2008., Шпанија је доминантно заузела прво место остваривши све три победе у групи Д. У четвртфиналу им је ривал била Италија, коју су Самураји савладали резултатом 4:2 након бољег извођења једанаестераца. У полуфиналном окршају уследио је нови убедљив тријумф над Русијом од 3:0. У великом финалу Шпанија је срушила Немачку минималним резултатом 1:0, а једини погодaк на мечу постигао је Фернандо Торес, чиме је Шпанија подигла свој први велики трофеј после 44 године чекања. Ћави је проглашен за најбољег играча турнира. Већ наредне године, национални тим је заузео треће место на Купу конфедерација 2009. у Јужноафричкој Републици, чиме је прекинут њихов импресиван низ од 35 утакмица без пораза, након шокантног изгубљеног меча од Сједињених Америчких Држава.
Жреб за Светско првенство 2010. године, који је одржан 4. децембра 2009, сместио је Шпанију у групу Х заједно са Швајцарском, Хондурасом и Чилеом. Шпанија је изгубила своју прву утакмицу у групној фази од Швајцарске резултатом 0:1. У другом мечу су савладали Хондурас са два гола Давида Виље. Наредни меч против Чилеа, одигран 25. јуна, донео им је победу од 2:1. Пласирали су се у нокаут фазу где су победили Португалију са 1:0, чиме су изборили четвртфинале у којем су савладали аутсајдера Парагвај резултатом 1:0, још једним голом Давида Виље. Тим успехом су стигли до полуфинала по први пут од 1950. године. Након тога су остварили и свој историјски, први пласман у велико финале, пошто су у полуфиналу срушили Немачку са 1:0 голом који је главом постигао Карлес Пујол.
мини|десно|Репрезентација Шпаније изводи корнер против Португалије у утакмици осмине финала на Светском првенству 2010. године. У последња четири минута другог продужетка великог финала у Јоханезбургу против Холандије, Андрес Инијеста је постигао једини гол на утакмици након асистенције Сеска Фабрегаса, чиме је Шпанија по први пут у својој историји постала светски шампион. У овом изузетно грубом и физички захтевном мечу, Шпанија је добила пет жутих картона, док је Холандија добила девет жутих и један црвени картон, што је највећи укупан број картона у историји финалних утакмица Светских првенстава. Шпанија је освојила Мундијал постигавши свега осам и примивши само два гола, што је најнижи учинак једног светског првака у оба случаја. Такође, они су једина репрезентација у историји која није примила ниједан гол у последње четири утакмице на турниру. Шпанија је један од два тима који су успели да подигну златни пехар упркос поразу у уводном мечу шампионата. Такође, Шпанци су тек друга репрезентација која је освојила Светско првенство ван свог матичног континента, након Бразила (који је славио у Шведској и Јапану и Јужној Кореји), што уједно чини Шпанију првим европским тимом који је постао светски првак ван тла Европе (четири године касније то је поновила и Немачка). Шпанија је и једини европски светски шампион који нема ниједну титулу освојену на домаћем терену (Италија, Западна Немачка, Енглеска и Француска су бар једном или једини пут славиле пред својим навијачима).
Шампионски састав из 2010. године добио је Фифину награду за фер-плеј, док су поједини фудбалери побрали и индивидуална признања. Голман Икер Касиљас освојио је Златну рукавицу пошто је примио само два гола током читавог такмичења. Давид Виља је освојио Бронзану лопту и Сребрну копачку, поделивши прво место на листи стрелаца турнира са укупно пет постигнутих голова и једном асистенцијом.
Кроз квалификације за Евро 2012 прошли су супериорно, заузевши прво место у групи И са максималним учинком од 100% победа. На завршном турниру постали су прва репрезентација у историји која је успела да одбрани титулу европског првака, декласиравши Италију у великом финалу са убедљивих 4:0, док је Фернандо Торес освојио Златну копачку као најбољи стрелац шампионата.
Шпанија је потом стигла до самог финала на Купу конфедерација 2013. године, где је поражена од домаћина Бразила, а већ наредне године доживела је потпуни крах на Светском првенству 2014. када је као актуелни шампион елиминисана већ у групној фази такмичења. На Европском првенству 2016. као и на Светском првенству 2018. године, национална селекција је завршавала учешће већ у осмини финала; најпре су претрпели пораз од Италије резултатом 2:0, док су у Русији након ремија 1:1 елиминисани од домаће селекције после извођења једанаестератака резултатом 4:3. Велики искорак направљен је на Европском првенству 2020 (одржаном 2021. услед одлагања због пандемије ковида 19), када је Шпанија стигла до саме завршнице и полуфинала по први пут од 2012. године, где је након велике драме и ремија 1:1 елиминисана од каснијег шампиона Италије после слабијег извођења пенала (4:2). Шпанци су овај шампионат завршили са две победе и четири ремија. Исте године успели су да се пласирају и у велико финале Лиге нација, где су претрпели пораз од Француске. На Светском првенству 2022. године, Шпанија је заузела другу позицију у групи, да би потом у осмини финала доживела шокантну елиминацију од Марока са 3:0 након пенал-рулета (после регуларних 0:0), што је за ову нацију било треће узастопно испадање са великих такмичења након слабијег извођења једанаестераца.
Шпанија је своју квалификациону групу на Европском првенству 2024. завршила на лидерској позицији без иједног примљеног гола, да би потом у осмини финала декласирала селекцију Грузије резултатом 4:1. У четвртфиналу су након велике борбе елиминисали домаћина Немачку победом од 2:1, а идентичним резултатом су у полуфиналу срушили и Француску, чиме су се пласирали у своје пето историјско финале на Европским првенствима. У великом финалу Шпанија је савладала Енглеску са 2:1 и тако подигла рекордни, четврти пехар континенталног шампиона. Овим успехом Шпанија је постала прва репрезентација у историји која је остварила свих седам победа на једном европском шампионату, поставивши уједно и нови рекорд са 15 постигнутих голова на једном првенству.
Национална селекција је наставила са бриљантним партијама и током Лиге нација 2024/25. године, где је у четвртфиналу елиминисала Холандију, а потом у полуфиналу и Француску, чиме је изборила своје треће узастопно финале у овом такмичењу. Бројни фудбалски коментатори и стручњаци су ове сјајне наступе поново упоредили са претходном „златном ером” шпанског фудбала. Великом победом над Французима, Шпанија је продужила свој импресиван низ без пораза на чак 23 званичне утакмице у низу.
Учешћа на међународним такмичењима Светско првенство