2007. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Бугарска и Румунија приступиле Европској унији. Ирски језик постао званични језик ЕУ, као и језици нових чланица бугарски и румунски. Словенија прихватила евро као званичну валуту, замењујући тако словеначки толар. Код међународног стандардног броја књиге (ISBN) се проширио са 10 на 13 цифара. Бан Ки-Мун званично ступио на дужност генералног секретара Уједињених нација, заменивши тако Кофи Анана. 7. јануар — Преминула је најстарија српска глумица Невенка Урбанова (1909—2007) 9. јануар — Генерални директор компаније Apple, Стив Џобс, представља оригинални iPhone на Macworld конференцији у Сан Франциску, започињући нову еру паметних телефона овим изумом. 21. јануар — У Србији одржани ванредни скупштински избори. Највише гласова освојила Српска радикална странка — 81, затим следе Демократска странка — 64, Демократска странка Србије и Нова Србија — 47, Г17 плус — 19, Социјалистичка партија Србије — 16, Либерално-демократска партија — 15, а у парламент су ушли још и Савез војвођанских Мађара — 3, Листа за Санџак — 2, и Унија Рома Србије, Ромска партија и коалиција Албанаца Прешевске долине са по једним освојеним мандатом. 30. јануар Преминуо Сидни Шелдон (1917—2007), амерички писац бестселер романа превођених и на српски језик. Мајкрософт је објавио свој нови оперативни систем Windows Vista. 31. јануар — Бостон, Сједињене Америчке Државе, суочава се са претњом о лажној бомби, јер су ЛЕД плакати са ликом Ignignokt и Err из Aqua Teen Hunger Force погрешно протумачени као импровизована експлозивна направа.
Фебруар 2. фебруар — Председник Србије Борис Тадић у обраћању народу одбацио могућност да Србија пристане на независност Косова и Метохије након што је Марти Ахтисари Београду и Приштини представио свој предлог статуса. 3. фебруар — Ана Ивановић изгубила у финалу турнира у Токију од Мартине Хингис и зарадила скоро 100.000 долара и 300 поена, те се пробила на 14. место -{WTA}- листе. 4. фебруар — Министарство унутрашњих послова Ирака процењује да је у Ираку убијено 1.000 људи током последњих седам дана. Немачка је постала нови европски првак у рукомету победом над Пољском у финалу европског рукометног првенства. 5. фебруар — Кошаркаши Партизана ће у наставку Евролиге играти са ЦСКА, Олимпијакосом и Хувентудом. У поплави у Џакарти, главном граду Индонезије, погинуло више од 300 особа, а 300.000 становника остало без дома. Власти страхују од појаве инфективних болести. У реакцији на откриће птичијег грипа међу живином, на неколико фарми у Уједињеном Краљевству уништено 160.000 птица. СЗО изразила забринутост могућношћу мутације вируса. У шпанском граду Баракладо експлодирала бомба на железничкој станици. У нападу за који се сумњичи ЕТА није било повређених. Представници Европске уније у Москви разматрали проблем будућег статуса Косова са руским шефом дипломатије, Сергејем Лавровим. Канадски научници у експериментима на мишевима показали да су младе нервне ћелије три пута активније од старијих. 8. фебруар — У Србији су на шест бирачких места поновљени парламентарни избори. 9. фебруар — У Јерусалиму се сукобила израелска полиција са муслиманским верницима због јавних радова око џамије Ел Акса. 10. фебруар — Демократски сенатор Илиноиса Барак Обама објавио да ће се надметати за кандидатуру своје странке за председника САД и заложио се за повлачење америчких трупа из Ирака. Емиру Кустурици додељен Орден реда витеза лепих уметности и књижевности, највише француско признање у области културе. Сукоб полиције УНМИК и неколико хиљада демонстраната покрета ”Самоопредељење” Аљбина Куртија у Приштини. Никола Шпирић из (СНСД) изабран за новог председника Савета министара Босне и Херцеговине. Ели Визел нападнут у Сан Франциску. 11. фебруар — Кошаркаши ФМП Железника су савладали Партизан 73:61 у финалу Купа Радивоја Кораћа. 12. фебруар — Бивши члан Фракције црвене армије Бригит Монхаупт пуштена је из затвора пре времена, готово 30 година након терористичке кампање "Немачке јесени" 1977. 13. фебруар — Северна Кореја је пристала да демонтира свој највећи нуклеарни реактор у замену за помоћ у нафти и струји Италијанска влада је отказала посету Виторија Краксија Хрватској због спора Хрватске и Италије око убиства хиљада Италијана у Истри при крају Другога светскога рата 14. фебруар — Народна скупштина Републике Србије усвојила резолуцију којом одбија понуђени план Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије. Иначе, на тој конститутивној седници српског парламента, потврђени су мандати свим посланицима али није изабрано руководство парламента. Седница прекинута на неодређено време. Курбанкули Бердимухамедов је изабран за председника Туркменистана освојивши 89,23% гласова. Међународна заједница је резултате описала као фалсификоване. 16. фебруар — Суд у БиХ осудио Гојка Јанковића (ВРС) на 34 године затвора за злочин против човечности у Фочи. Окружни суд у Београду донео нову, блажу пресуду за злочин на Ибарској магистрали. СПО револтиран. 18. фебруар — Америчка државна секретарка Кондолиза Рајс је одржала састанке са палестинским председником и израелским премијером са циљем оживљавања мировног процеса на Блиском истоку 19. фебруар — Командант руских ракетних снага генерал Николај Соловцов је запретио Пољској и Чешкој да би могле постати евентуалне мете. Претњу је изрекао након што су премијери те две земље одобрили да САД код њих инсталишу ракетни штит. 20. фебруар — Почевши од 2010, коришћење обичних сијалица биће забрањено у Аустралији ради смањивања ефекта стаклене баште, одлучила Влада ове земље која није потписник Споразума из Кјота. Тзв. ОВК преузела одговорност за бомбашки напад на возила УНМИК претходне ноћи у Приштини. Министарство вера Србије протестовало због уџбеника из ликовне културе за четврти разред који приказује „ученички колаж” са приказом „светог Вируса”, измењеном иконом св. Василија. 21. фебруар — Романо Проди је дао оставку на место председника италијанске владе. У Бечу започели преговори Београда и Приштине о предлогу Мартија Ахтисарија за статус Косова и Метохије. 22. фебруар — Јемен у преговорима о изградњи моста до Џибутиja који би повезивао Арабијско полуострво са Африком преко Баб-ел-Мандеба. 25. фебруар — Лондонски лист "Сандеј телеграф" је објавио да САД тајно финансирају терористичке групе етничких мањина у Ирану, да би дестабилизовале режим у Техерану. 26. фебруар — Међународни суд правде у Хагу по тужби БиХ против СРЈ пресудио да Србија није починила нити саучествовала у геноциду. Неће бити ратне одштете. Суд је Србију прогласио одговорном за „не чињење свега што је било у њеној моћи да спречи геноцид“, нити је гонила наводне починиоце. 27. фебруар — Београд затражио формирање српског ентитета на Косову и Метохији.
Март 7. март — Београдски преговарачки тим за Косово добио измењену верзију Ахтисаријевог плана за статус Косова. 8. март — Државни врх Србије и преговарачки тим за Косово одбили измењену верзију Ахтисаријевог плана. 9. март — Гашење БК Телеком 10. март — У Бечу одржана последња рунда преговора о статусу Косова. Београдски преговарачки тим још једном одбацио независност покрајине као решење. 22. март — Министар спољних послова Француске, Филип Дуст Блази, изјавио у Београду да нема основа за наставак преговора о статусу Косова. 26. март — Уједињене нације објавиле Ахтисаријев план за Косово који је предат генералном секретару УН, Бан Ки Муну, а који предвиђа међународно надзирану независност за покрајину. 29. март — Европски парламент усвојио резолуцију којом оцењује да је Ахтисаријев план најбоље решење за Косово. 30. март — На манастир Високи Дечани, који је споменик културе под заштитом УНЕСKО-а је током ноћи гранатиран са више пројектила. Јетон Муљај је пред судом УНМНИК-а оптуђен да је око један сат после поноћи, испалио пројектиле из "зоље", погодивши зид којим је ограђена манастирска порта.
Април 1. април — Ступила на снагу уредба Владе Србије о наставку привременог финансирања до краја јуна месеца. 3. април — На седници Савета безбедности УН, српски премијер Војислав Коштуница одбацио Ахтисаријев план. 10. април — Председник Србије, Борис Тадић, одржао састанак са проширеним колегијумом начелника Генералштаба Војске Србије. 11. април — Амбасадор Немачке у Србији, Андреас Цобел, подржао Ахтисаријев план. 14. април — Покушано убиство новинара београдског недељника "Време", Дејана Анастасијевића. Непознати починиоци подметнули бомбу испод прозора његовог стана. 19. април — Кошаркашки клуб Партизан освојио НЛБ лигу. 20. април — У сукобу са припадницима МУП-а Србије код Новог Пазара, убијен вођа вехабија. 26. април — Београд посетила Мисија Савета безбедности УН која је разговарала са највишим српским званичницима.
Мај 7. мај — Скупштина Србије наставила конститутивну седницу, бирањем председника и потпредседника парламента. За кандидате предложени Томислав Николић (заменик лидера Српске радикалне странке) и Милена Милошевић (посланик Демократске странке). Седница протекла у жестоким вербалним окршајима и вређањима, највише посланика ДС, ДСС и СРС. 8. мај — Око 3.30 часова, након петнаесточасовне расправе, 142 посланика радикала, Социјалистичке партије Србије, и Демократске странке Србије изабрало Томислава Николића за председника Скупштине Србије. Истога дана, изабрана су три потпредседника: Наташа Јовановић (СРС), Милутин Мркоњић (СПС) и Радојко Обрадовић (ДСС). 11. мај — Србија преузела председавање Комитетом министара Савета Европе. Истога дана, лидери ДС, ДСС и Г17 плус (Борис Тадић, Војислав Коштуница и Млађан Динкић) постигли споразум о формирању нове Владе. 12. мај — Марија Шерифовић, представник Србије на песми Евровизије, освојила прво место са песмом "Молитва" на том фестивалу одржаном у Хелсинкију. 13. мај — После дводневне расправе о његовом поверењу, Томислав Николић поднео оставку на дужност председника Скупштине Србије. 15. мај — Пола сата пре истека уставног рока, нова Влада Србије (поново са Војиславом Коштуницом на челу) ступила на дужност. За јединог потпредседника изабран Божидар Ђелић, а од важнијих ресора: министар полиције поново Драган Јочић, нови министар одбране Драган Шутановац, нови министар правде Душан Петровић, а нови министар финансија Мирко Цветковић. 23. мај — Посланик ДС, Оливер Дулић, изабран за председника Скупштине Србије.
Јун 1. јун — Ухапшен хашки оптуженик, бивши генерал Војске Републике Српске, Здравко Толимир. 4. јун — Карла дел Понте отпочела четвородневну посету Београду 12. јун — Нигеријски писац Чинуа Ачебе освојио Међународну Букер награду. Хашки трибунал осудио Милана Мартића на 35. година затвора. 13. јун — После више од годину дана обновљени преговори Европске уније и Србије о стабилизацији и асоцијацији. 14. јун — Палестински председник и вођа Фатаха Махмуд Абас распустио владу и прогласио ванредно стање на Западној обали и појасу Газе. 15. јун — Швајцарска отворила највећи железнички тунел на свету који се налази испод Алпа, дугачак 34 km. 17. јун — У Будви ухапшен хашки оптуженик, бивши високи функционер МУП-а Србије Властимир Ђорђевић, оптужен за ратне злочине на Косову током 1999. 24. јун — Кошаркашки клуб Партизан постао први шампион Србије. 27. јун — Гордон Браун наследио Тонија Блера на месту премијера Уједињеног Краљевства 29. јун — Изашао први iPhone паметни телефон.
Јул
16. јул — Најмање 80 лица убијено је а 150 рањено у Киркуку, граду на северу Ирака, у два напада аутомобилима бомбама на канцеларију Патриотског савеза Курда као и на једну пијацу. 17. јул — Епископ бихаћко-петровачки Хризостом (Столић) претучен је у ноћи између недеље и понедељка у седишту Епископије у Босанском Петровцу. Владици Хризостому нанете су теже физичке повреде јаким ударцима у лице и потиљак. 20. јул — Отворен Центар за културу Нишка Бања. 24. јул — Скупштина Србије усвојила Резолуцију о неопходности праведног решавања питања Аутономне покрајине Косово и Метохија, заснованог на међународном праву. 27. јул —