Гранада () је главни град покрајине Гранада у аутономној заједници Андалузија у јужној Шпанији. Такође подразумева и територију некадашње маварске краљевине, Таифе Гранада.
Застава Гранаде састоји се од две једнаке вертикалне пруге. Онај део заставе који је прикачен за јарбол, црвене је боје, док је други део зелен. У самом центру се налази грб.
Унутрашњост службеног грба Гранаде састоји се од три дела. На горњој половини унутрашњости грба приказани су Католички краљеви са својим крунама, Фернандо и Изабела, како у царским одорама седе на својим троновима. Краљ Фернандо држи мач у својој десној руци, док краљица Изабела држи жезло. Доњи део је подељен на два блока-на левом је приказана Кула Бдења (-{Torre de la Vela}-), са које се вијори црвено-жута шпанска застава, а на десном се може видети отворен плод нара у својим природним бојама. Цео унутрашњи део окружен је са четири дворца, шест лавова окренутих према унутра и са две тврђаве са којих се вијоре заставе Шпаније. Око њих је обавијена уска трака, док се на грбу налази сјајна златна круна.
Историја
Гранада је веома стар град. Због заштићеног положаја између околних брда, као и због неуобичајено плодног земљишта, ово подручје било је веома рано насељено. Прво је постојао као иберско насеље по имену Илтурир које је имало контакте са Феничанима, Картагињанима и Грцима. У петом веку п. н. е. Грци оснивају колонију и називају је Елибирге (). Римљани му дају име Илиберис. После распада Римског царства, област је пала под утицај северноафричког царства, односно Вандала. Од 534. године један читав век је била под источноримском владавином, а од почетка 7. века Гранада је припала Визиготима. маварских
Године 711. град су освојили Мавари и име је промењено у Илбира. Као центар управе провинције 756. основан је нови град под називом Мадинат Илбира (), или на шпанском, Медина Елвира () око 10 -{km}- североисточно у подножју планине Сијера Елвире. Истовремено су људи почели да за област старог насеља користе назив Калат Гарната () што значи Тврђава од Гранаде, из чега се развило данашње име града.
Након пропасти Халифа од Кордобе 1012. године, своју моћ у провинцији је искористио Кланшеф Зави ибн Зири и претворио град у седиште своје династије која се овде задржала око 80 година и владала једном од важнијих мањих краљевина Андалузије. Од 1238. до 1492. Гранада је била главни град царства султана.
Дана 2. јануара 1492. капитулирао је последњи муслимански владар, Боабдил, и предао град краљици Изабели I од Кастиље и краљу Фернанда II од Арагона, Католичким краљевима (). Овај догађај означава крај Реконкисте на Пиринејском полуострву. Након тога хришћанска војска је велики део маварскоg становништва побила и протерала у северну Африку у област данашњег Марока.
Године 1499. по наређењу бискупа Сиснероса од Толеда () на пијаци Гранаде направљена је ломача како би се спалиле све књиге природних наука, филозофије, астрономије, историје и исламске теологије. На тај начин начињен је до дана данашњег ненадокнадив губитак целокупној људској цивилизацији.
На сву срећу, поједини примерци књига из области медицине су сачувани и представљали су касније основу за настанак модерне медицине у Европи. У току овог догађаја дошло је до великог страдања свих нехришћана, Мавара и Јевреја. Том приликом су разорени и спаљени велики делови града, укључујући и јеврејску четврт, која је постојала вековима за веме муслиманске власти.
После побуне преосталог муслиманског становништва до које је дошло јер су нови хришћански владари, супротно договору о предаји Гранаде, забранили исповедање ислама и покренули насилно покрштавање, морискоси (), због забране њихове религије, у периоду од 1569. до 1671. и од 1609. до 1611. године протерани су прво у друге делове Пиринејског полуострва и касније у Африку. Многи су населили данашњи Тунис и Алжир и тамо развили своју културу. Тада је Гранада пропала у привредном погледу.
Географија мини|десно|Брдо Сакромонте, Гранада Гранада се налази на југу Шпаније и главни је град истоимене покрајине. У њој живи око 265.000 становника. Лежи недалеко од Сијера Неваде између два брда, у долинама река Даро (), Хенил () и Биро () на висини од 670 m. Река Даро протиче кроз центар града и на тај начин ствара границу између брда Сакромонте () и Албаисин ().
У покрајини Гранада се налазе неки од највиших врхова Европе као што су Муласен () (3,481 m), Велета () (3,470 m) и Алкасаба () (3,314 m). Ови врхови су током целе године покривени снегом.
Удаљеност Гранаде од других Шпанских градова: Мадрид, 433 km; Кадис, 454 km; Малага, 128 km; Севиља, 251 km.
Аеродром Гранаде се налази 15 km од Гранаде, на путу ка Малаги. Сијера Невада је од града удаљена 30 km, а обала око 65 km.
Клима мини|лево|Сијера Невада под снегом Клима у Гранади је пријатна и сува. Ваздух је чист и здрав, а небо је најчешће ведро. Снег, магла и јаки ветрови су веома ретки у овом граду.
Ипак, Гранада као покрајина има веома разноврсну климу и пејзаже. Од алпске вегетације на Сијери Невади до тропске обале Мотрила (), где је просечна зимска температура око 15 °C, док се у неким селима Сијере Неваде спушта чак до минус 10 °C.
Просечна годишња температура у Гранади је 14 °C, просечна највиша 40 °C, а просечна најнижа 4 °C. Најкишовитији месеци су новембру, марту и априлу. Најпријатније температуре су током пролећа и јесени, па су самим тим ова годишња доба најповољнија за посету овог града.
Становништво
Знаменитости
Музеји
Гранада има велики број музеја, различитих типова и квалитета, где се приказују колекције великих уметничких интереса, етнолошких и културних. Археолошки и етнографски музеј (), Музеј ликовних уметности (), Центар Хосе Гереро (), Музеј меморије Андалузије () или Кућа-музеј Федерика Гарсија Лорке () неки су од најбољих културних узора.
Археолошки и етнографски музеј Гранаде
мини|десно|170п|Археолошки Музеј Гранаде Археолошки и Етнографски музеј Гранаде () изграђен је 1867. године; мада до 1879. године сматран је само Габинете де Антигуедадес () зависним од Комисије знаменитости Гранаде (), која је створила своју прву колекцију са фондом Комисије знаменитости, са две секције: археолошке и ликовне уметности. 1917. године купио је Кућу Кастрил () да би преместио музеј на то место. Кућа Кастрил () сматрана је једном од најбољих ренесансних палата Гранаде. Она је била на одговарајући начин промењена да би се музеј могао сместити у њеним просторијама. Поред Куће Кастрил () откривена је кућа сликара Рафаела Латоре () која је била купљена 1962. године као продужетак музеја. 1980. године замишљена је нова сала, Етнолошки одељак, који се никада није отворио. Садржина музеја обухватала је и велико археолошко откриће палеолита и неолита направљеног у покрајини Гранаде, као иберијски, феничански, римски и арапски делови изузетне вредности.
Научни парк Гранаде
мини|лево|200п|Научни Парк Гранаде Научни Парк Гранаде () је први интерактиван музеј науке у Андалузији и један од изванредних у Шпанији. Од свог отварања, у мају 1995. године прерастао је у три фазе до изградње више од 26 000 метара квадратних који чине његову површину. У новембру 2008. године отворена је четвртина фазе продужетка која је дуплирала површину центра и такође његову садржину. Научни Парк се налази у централној зони Гранаде и постао је један од основних туристичких атракција, посебно за ученике свих школа из Андалузије. Парк је направљен од значајног броја изложби сталних и привремених.
Музеј меморије Андалузије КутијаГранаде
Музеј меморије Андалузије () налази се испред Парка Наука, у архитектонском простору авангарде, пројектован од стране архитекте Албрета Кампа Баеза (). Има колекцију која показује уметничку меморију Андалузије, као једну регију повезану са светом, још од путника и уметника романтичара, кроз Пикаса и Барка, Хосеа Герера (), Луизу Буржоа (), Луиса Гордиља () и многих других. Повезан са социјалним радом КутијеГранаде (), чији је циљ да достигне све јавне, ученике, породице, туристе и групе са ризиком од друштвене искључености.
Ботаничка Башта Универзитета Гранаде мини|десно|190п|Ботаничка Башта Универзитета Гранаде
Универзитет Гранаде има ботаничку башту која се налази на Правном факултету. Изграђен је 1786. године и након неколико етапа напуштања обновљен је крајем 20. века, обновио је своју стару скицу и стекао је функцију доцента коју је временом изгубио. Тренутно броји око 70 дрвећа различитих врста између којих се истиче посебно гинко.
Музеј Ликовних Уметности Гранаде
Музеј Ликовних Уметности Гранаде () смештен је у Палати Карла V, у ренесансној згради повезаној са Алхамбром. За порекло овог музеја заслужна је конфискација Мендисабала, који је претпоставио ширење бројних уметничких дела која су припадала религиозним редовима и која су била узета са овог места. мини|мини|лево|240п|Палата Карла V, Музеј Ликовних Уметности Гранаде
Након проласка кроз разна места, 1923. године сместио се у Кућу Кастрил () где је делио простор са Археолошким музејом и са Краљевском Академијом Ликовних Уметности. У XIX веку указала му се прилика да врати своје средиште као музеј Палате Карла V. Процес је дуго трајао: шестог октобра 1958. године, отворио се коначно Музеј Ликовних Уметности Гранаде на својој новој локацији, на првом спрату Палате Карла V, где се и данас налази. Музеј је у скорије време био обновљен, и отворен поново у јануару 2008. године. Њиме тренутно управља Министарство културе (), Хунта де Андалузија ().
Колекцију музеја чине углавном слике и скулптуре, од XV до XX века. Широке и богате позадине долазе од верских установа из XIX века. Касније су им се придружила и дела донета из музеја Прадо. Међу најстаријим деловима, истиче се једна реплика скулптуре Свете Марије () из Алхамбре, који води до Врата Правде () у Алхамбри, и од слика истиче се Бодегон дел кардо () од Хуана Санћеса Котана ().
Музеј Алхамбра
мини|мини|десно|270п|Музеј Алхамбра Музеј Алхамбра (), такође се назива и Народни Музеј Хиспаномуслимансе Уметности () налази се у јужном крилу у приземљу палате Карла V у Алхамбри. Постоји од 1780. године под именом музеј Алхамбре. Од 1962. године звао се Народни Музеј Хиспаномуслимансе Уметности и 1994. године поново је променио своје име и био је Одбор Алхамбре и Генералифе (), од тада када се преместио, организовао се према новим захтевима музеја. Садржи комаде хиспаномуслиманске уметности од половине осмог века до последњих година маварске културе. Састоји се од седам сала где се налазе објекти који су подељени по тематским и хронолошким облицима.
Комплекс зграда „црвене тврђаве“ Алхамбре обухвата велики број луксузних дворана и два главна дворишта: Двориште мирти () и Двориште лавова () чувено по малим луковима у облику венаца и фонтани украшеној статуама лавова. У спољашњој декорацији Алхамбра показује изузетну финоћу, док унутрашње дворане одликују тавнице украшене мањим удубљењима, алвеолама или орнаментима налик на сталактите. Након пада Гранаде у хришћанске руке 1492. године, бајковити маварски комплекс палата постаје резиденција шпанских краљева.Свет хиспанистике, увод у студије, Далибор Солдатић, Жељко Донић, Завод за уџбенике,
Остали музеји
У граду такође можете посетити и друге музеје као што су: Музеј Гарсија Лорке (); Кућа Музеј Мануела де Фаље (); Музеј Кућа Писа (); Музеј Родригез-Акоста (); Центар Тумачења Сакромонте (); Центар Хосе Гереро () и Палата Грофа Габиа (), која за циљ има да промовише модерну или савремену уметност.
Музика и позориште |мини|десно|Мануел де Фаља