Вилијам Окамски, такође Окам, од ;Jortin, John. Remarks on Ecclesiastical History, Volume 3. p. 371.Johann Jacob Hofmann. Lexicon universale, historiam sacram et profanam omnis aevi omniumque... p. 431. (око 1285 — 1347) је био енглески филозоф схоластике и фрањевачки фратар.There are claims also that he was born in Ockham, Yorkshire but it is now accepted that his birth place was in Surrey. See Као фрањевац живот је посветио крајњем сиромаштву. Познат је по принципу званом Окамова оштрица. Сматра се једним од највећих логичара свих времена.
Биографија
Рођен је око 1285. године у селу Окам, на југу Енглеске. Придружио се фрањевцима још док је био јако млад и најпре је образован код фрањеваца у Лондону, а онда на Оксфорду. Није завршио студије у Оксфорду, али током тога периода и непосредно након тих година написао је већину филозофских и теолошких дела по којима је постао познат.
Његове идеје су брзо постале контроверзне. Многи научници сматрају да га је папа Јован XXII 1324. позвао у Авињон под оптужбом за јерес и да је провео четири године у кућном притвору. Алтернативна теорија каже да је око 1324. отишао да предаје филозофију у Авињону на престижној фрањевачкој школи и да несугласице нису избиле пре 1327. године.Knysh, George, Biographical rectifications concerning Ockham's Avignon period. Franciscan Studies 46, Након 9. априла 1328. поглавар фрањевачког реда Михајло из Чезене је замолио Вилијама Окамског да проучи разлике између фрањевачке и папске доктрине о апостолском сиромаштву. Фрањевци су одржавали свој ред као сиромашни ред. Сматрали су да су Христос и апостоли били сиромашни. То је био централни део њихове доктрине, а папа и доминиканци се нису слагали са тим. Вилијам Окамски је прочавајући доктринарне разлике фрањеваца и папске доктрине утврдио да је папа јеретик. Пре него што је то објавио, напустио је Авињон 26. маја 1328. године, заједно са Михаилом из Чезене и неколико других фратара. Папа га је оптужио због јеретичког учење о сиромаштву Христа и апостола. Окам и одбегли фрањевци су тражили заштиту Светог римског цара Лудвига IV Баварског. У Минхену и Пизи заступа тезу да папа није непогрешив јер је изнад њега ауторитет Библије. Вилијам Окамски је изопштен из цркве, али његова филозофија није никад службено забрањена. Преостали део живота је провео пишући о политичким питањима. После смрти Михаила из Чезене постао је 1342. вођа мале групе фрањевачких дисидената на двору Лудвига IV Баварског. Окам је преминуо или 10. априла 1347. или, вероватније, 9. априла 1348. године у фрањевачком манастиру у Минхену, Баварска.Knysh, George. Ockham Perspectives, Ukrainian Academy of Arts and Sciences in Canada, Winnipeg. Папа Иноћентије VI га је посмртно рехабилитовао 1359. године.
Учење мини|лево|Quaestiones in quattuor libros sententiarum
Вилијам Окамски пориче схоластички однос вере и ума, односно филозофије и теологије. Наука и вера су хетерогени. Научно истраживање се мора усмерити ка збиљи а искуство прихватити као извор сваке спознаје. Окам на томе гради разлику између спознаје и објаве. Захтева слободу филозофског истраживања, као и религиозног уверења и живота. Сматра да црква треба бити слободна верска заједница, а теологија се треба ослањати само на веру, а не на доказе ума.
Номинализам
Виљем Окамски је био пионир номинализма, а неки га сматрају и оцем епистемологије и модерне филозофије. Бранио је позиције да постоји само појединачно, а не над-индивидуалне универзалије или форме и да су универзалије само продукт апстракције људског мозга и да заправо не постоје само по себи. Понекад се сматра и концептуалистом, јер су номиналисти сматрали да универзалије имају имена, тј. речи, које постоје уместо реалних универзалија. Концептаулисти све то сматрају менталним концептом, тј, имена су имена концепата, који постоје само у мислима.
Окамова оштрица
мини|Цртеж Виљама Окамског (14. век) Дао је значајан допринос модерној науци својим принципом за објашњења и стварање теорија, познатим као Окамова оштрица. Окамова оштрица значи да за објашњење неког феномена треба претпоставити што је могуће мање претпоставки, елиминишући, тј. одсецајући као оштрицом оне претпоставке, које не доприносе предвиђањима хипотезе или теорије. Када више различитих теорија има једнаку могућност предвиђања, принцип препоручује да се уведе што је могуће мање претпоставки и да се постулира са што је могуће мање хипотетичких ентитета.
Логика
У логици Окам је доста радио према ономе што ће касније бити познато као Морганови закони и што ће се сматрати тернарном логиком. У тернарној логици не постоји само тачно, нетачно, него постоје три вредности, а тај концепт ће поново бити разматран у математичкој логици задња два века. Његово учење о непотпуној индукцији претеча је касније теоријске обраде индукције у делу Франсиса Бекона.
Политика
Вилијам Окамски се сматра оним, који је значајно допринео развоју западних уставних идеја, посебно оних о ограниченој одговорној власти.
Радови
Филозофија -{Summa logicae (пре 1327), Paris 1448, Bologna 1498, Venice 1508, Oxford 1675.}- -{Quaestiones in octo libros physicorum, (пре 1327), Rome 1637.}- -{Summulae in octo libros physicorum, (пре 1327), Venice 1506.}- -{Quodlibeta septem (пре 1327), Paris 1487.}- -{Expositio aurea super totam artem veterem: quaestiones in quattuor libros sententiarum, Lyons 1495, Bologna 1496.}- -{Major summa logices, Venice}- 1521 -{Quaestiones in quattuor libros sententiarum, Lyons, 1495.}- -{Centilogium theologicum, Lyons 1495.}-
Религија -{Questiones earumque decisiones, Lyons 1483.}- -{Quodlibeta septem, Paris 1487, Strassburg 1491.}- -{Centilogium, Lyons 1494.}- -{De sacramento altaris и De corpore christi, Strassburg 1491, Venice 1516.}- -{Tractatus de sacramento allans}-
Политика -{Opus nonaginta dierum (1332), Leuven 1481, Lyons 1495.}- -{Dialogus*, (започето 1332) Paris 1476. Lyons 1495.}- -{Super potestate summi pontificis octo quaestionum decisiones (1344).}- -{Tractatus de dogmatibus Johannis XXII papae (1333–34).}- -{Epistola ad fratres minores, (1334).}- -{De jurisdictione imperatoris in causis matrimonialibus, Heidelberg 1598.}- -{Breviloquium de potestate tyrannica (1346)}- -{De imperatorum et pontifcum potestate [познат и као 'Defensorium'] (1348)}-
Преводи Филозофски радови Philosophical Writings, tr. P. Boehner, rev. S. Brown (Indianapolis, Indiana, 1990) , translated by Michael J. Loux (Notre Dame; ) [translation of , part 1] , translated by Alfred J. Freddoso and Henry Schuurman [translation of , part 2] , translated by John Lee Longeway , translated by Julian Davies
, translated by Marilyn McCord Adams and Norman Kretzmann [translation of ] , translated by Alfred J. Freddoso and Francis E. Kelley, 2 vols (New Haven; ) (translation of ) [Five questions on Universals from His d. 2 qq. 4–8]
Теолошки радови , translated by T. Bruce Birch [translation of Treatise on Quantity and On the Body of Christ]
Политички радови , translated Cary J. Nederman, in , translated by John Kilcullen and John Scott [translation of ] , translated in , translated by Julian Davies On the Power of Emperors and Popes, translated by Annabel S. Brett (Bristol, 1998) [includes translation of On the Connection of the Virtues] , translated by John Kilcullen [includes translation of ] , translated by John Kilcullen [translation of ] William of Ockham, [Question One of] Eight Questions on the Power of the Pope, translated by Jonathan Robinson
Референце
Литература
Спољашње везе Mediaeval Logic and Philosophy, maintained by Paul Vincent Spade William of Ockham at the Internet Encyclopedia of Philosophy William of Ockham biography at University of St Andrews, Scotland Dialogus, text translation and studies at British Academy, UK The Nominalist Ontology of William of Ockham, with an annotated bibliography Richard Utz and Terry Barakat, The Myth of Occam's Razor by William M. Thorburn (1918) BBC Radio 4 'In Our Time' programme on Ockham Download and listen
Категорија:Рођени 1285. Категорија:Умрли 1347. Категорија:Енглески филозофи Категорија:Енглески теолози Категорија:Схоластичари Категорија:Средњовековни филозофи Категорија:Особе оптужене за јерес Категорија:Фрањевци Категорија:Емпиристи Категорија:Студенти Универзитета у Оксфорду