__БЕЗКН__
Лед Цепелин () је био енглески рок бенд основан у Лондону 1968. Групу су чинили вокал Роберт Плант, гитариста Џими Пејџ, басиста и клавијатуриста Џон Пол Џоунс и бубњар Џон Бонам. Са тешким звуком вођеним гитаром, наводе се као један од родоначелника хард рока и хеви метала, иако је њихов стил црпљен из разних утицаја, укључујући блуз и фолк музику. Лед зепелин је заслужан за значајан утицај на природу музичке индустрије, посебно у развоју албума оријентисаног рока (АОР) и стадионског рока.
Првобитно назван The New Yardbirds, Лед зепелин је потписао уговор са Атлантик Рекордсом који им је дао значајну уметничку слободу. У почетку непопуларни код критичара, постигли су значајан комерцијални успех са осам студијских албума током десет година. Њихов деби из 1969. године, Led Zeppelin, био је албум међу првих десет у неколико земаља и садржао је песме као што су "Good Times Bad Times", "Dazed and Confused" и "Communication Breakdown". Led Zeppelin II, (1969) је био њихов први албум број један, који је донео "Whole Lotta Love" и "Ramble On". Године 1970. објавили су Led Zeppelin III који је укључивао "Immigrant Song". Њихов четврти албум без назива, познатији као Led Zeppelin IV (1971), један је од најпродаванијих албума у историји са 37 милиона продатих примерака. Албум укључује "Black Dog", "Rock and Roll" и "Stairway to Heaven", с тим да је ово друго међу најпопуларнијим и најутицајнијим делима у историји рока. Houses of the Holy (1973) донеле су „The Song Remains the Same“ и „Over the Hills and Far Away". Physical Graffiti (1975), двоструки албум, садржао је "The Rover" и "Kashmir".
Пејџ је написао већину музике Лед зепелина, посебно на почетку њихове каријере, док је Плант написао већину текстова. Џонсове композиције засноване на клавијатурама касније су постале централне у њиховој музици, која је укључивала све више експериментисања. У другој половини њихове каријере ишли су на низ турнеја које су обориле рекорде и групи донеле репутацију ексцеса и разврата. Иако су остали комерцијално и критички успешни, њихова турнеја и продукција, која је укључивала Presence (1976) и In Through the Out Door (1979), постала је ограничена, а група се распала након Бонамове смрти 1980, осећајући да неће бити Лед зепелин без њега. Од тада, преживели бивши чланови спорадично су сарађивали и учествовали на једнократним концертима. Најуспешнији од њих био је концерт Ахмета Ертегуна 2007. у Лондону, са Бонамовим сином Џејсоном Бонамом на бубњевима.
Лед зепелин су једни од најпродаванијих музичких уметника свих времена; њихова укупна рекордна продаја се процењује на између 200 и 300 милиона јединица широм света. Остварили су осам узастопних албума број један у Великој Британији и шест албума број један на америчкој листи Билборд 200, са пет њихових албума који су дијамантски сертификовани у САД од стране Асоцијације издавачке индустрије Америке (RIAA). Магазин Rolling Stone описао их је као „најтежи бенд свих времена“, „највећи бенд седамдесетих“ и „несумњиво један од најиздржљивијих бендова у историји рока“. Уврштени су у Рокенрол кућу славних 1995. године; Музејска биографија бенда наводи да су они били „исто толико утицајни“ током 1970-их колико су били Битлси током 1960-их.
Историја
Оснивање (1966–1968) мини|340x340п|Лого Лед зепелина који су користили од 1973. године. Године 1966. гитариста са седиштем у Лондону Џими Пејџ придружио се рок бенду the Yardbirds под утицајем блуза да би заменио басисту Пола Самвел-Смита. Пејџ је убрзо прешао са бас гитаре на соло гитару, стварајући двоструку поставу гитара са Џефом Беком. Након Бековог одласка у октобру 1966, the Yardbirds су постали четворочлана група са Пејџом као јединим гитаристом. Ова нова постава снимила је албум, Little Games, 1967. године, пре него што су кренули на турнеју по Сједињеним Државама, током које су извели неколико песама које ће касније бити део раног репертоара Лед зепелина, укључујући обраде песама Џонија Бернета „Train Kept A-Rollin" и „Dazed and Confused" оригинално написана и изведена од стране Џека Холмса. Почетком априла 1968, the Yardbirds су одржали сесију снимања у Columbia Studios у Њујорку, снимивши низ песама укључујући и Page-Relf композицију првобитно названу "Knowing That I'm Losing You", коју је Лед зепелин на крају поново снимио као "Tangerine".
Турнеја The Yardbirds 1968. показала се исцрпљујућом за бенд. Бубњар Џим Макарти и вокал Кит Релф су имали за циљ да крену у акустичнијем правцу, формирајући фолк рок дуо под називом Together, док је Пејџ желео да настави тежи звук бенда the Yardbirds заснован на блузу. Пејџ је, уз подршку новог менаџера the Yardbirds Питера Гранта, планирао да оформи супергрупу са Беком и њим на гитари, са Китом Муном и Џоном Ентвистлом из групе the Who. Вокалисти Стив Вајнвуд и Стив Мериот су такође били разматрани за пројекат. Група се никада није формирала, иако су Пејџ, Бек и Мун снимили заједно песму 1966. године, "Beck's Bolero", на сесији која је укључивала и басисту-клавијатуристу Џона Пола Џонса.
Почетак (1968—1970) мини|десно|Гитариста и продуцент Џими Пејџ, оснивач групе, једна од најмистериознијих појава хард рока. Својим иновативним приступом року, те изванредним свирачким умећем, стекао је репутацију једног од најпоштованијих гитариста свих времена. Сликано у Њујорку, 1973. године Године 1968. Битлси и Ролингстонси су још увек доминирали топ-листама са обе стране Атлантика, али се полако пробијао и „тешки“ рокенрол којег су свирале групе Ху, Џими Хендрикс експиријенс и Крим. Те године на музичку сцену ступа Лед зепелин, енглеска група која се представља свежим, али препознатљивим „тешким“ звуком чиме преузима кључну улогу у стварању новог музичког жанра - хеви метала.
Пејџ у Јардбердсима, Њу Јардбердс и порекло имена Лед зепелин
Почеци групе сежу од тренутка када је Џими Пејџ 1966. постао члан рок групе Јардбердс (), у почетку као бас-гитариста, а потом, као несумњив свирачки таленат, и као гитариста. Дотадашњи ритам гитариста Крис Дреја се, након краћег периода привикавања, пребацио на бас-гитару. Након одласка Џефа Бека, у октобру 1966, Јардбердси, уморни од сталних турнеја и снимања, почињу стагнирати. Пејџ почиње размишљати о оснивању супер групе у којој би, уз њега, гитару свирао Бек, а бубњеве и бас-гитару Кит Мун и Џон Ентвисл, тадашњи чланови групе Ху. У најужем избору за певача били су Донован, Стив Винвуд и Стив Мариот. Та Пејџова замисао никада није реализована иако су 1966. Пејџ, Бек и Мун снимили песму "-{Beck's Bolero}-", која је уврштена на Беков албум "-{Truth}-" из 1968. На снимању је учествовао басисту Џон Пол Џоунс који је Пејџу понудио сарадњу на будућим пројектима.
Јардбердси су последњи концерт одсвирали у јулу 1968, након чега су певач Кит Релф и бубњар Џим Макарти напустили групу, желећи да се баве фолк музиком. Међутим, Јардбердси су још увек имали обавезу да одсвирају неколико концерата у Скандинавији. Макарти и Релф су овластили Пејџа и Дреју да користе име Јардбердс да би испунили уговорне обавезе групе. Пејџ и Дреја су заједнички покушали да формирају нову поставу. Пејџов први избор за певача, Тери Рид, одбија понуду, али препоручује певача Роберта Планта ког је знао са бирмингемске музичке сцене. Плант прихвата позив и препоручује бубњара Џона Бонама с којим је свирао у групи Бенд оф џој. Након одустајања Криса Дреје, који се посветио фотографији (једна од његових фотографија касније ће бити употребљена за позадину омота дебитанског албума Лед зепелина), Пејџ за четвртог члана групе узима Џона Пола Џоунса.
Група је одрадила скандинавску турнеју под именом Њу јардбердс (). Након краћих консултација договорено је да ново име групе буде Лед зепелин, а име је предложио Кит Мун, бубњар групе Ху. Назив групе је Мунова варијација израза Џона Ентвисла -{Lead Zeppelin}- (оловни цепелин) за лош наступ (пад попут оловног цепелина) при чему је, на сугестију менаџера Питера Гранта, у коначној верзији имена из речи -{Lead}- избачено слово „а“ да би се избегло изговарање те речи као „лид“ (-{lеаd}-; водећи).
-{Led Zeppelin}-
Први албум групе, назван једноставно "-{Led Zeppelin}-" објављен је 12. јануара 1969, непосредно по окончању прве турнеје. Мешавина блуза, фолка и источњачке музике, касније се испоставило, била је један од кључних момената у настајању новог музичког жанра - хеви метала.
Иако је неколико раних песама групе било засновано на блуз стандардима, друге, као на пример "-{Communication Breakdown}-", имале су нов и јединствен „тежак“ звук. На албуму "-{Led Zeppelin}-" налази се и композиција "-{Black Mountain Side}-" одсвирана на акустичној гитари али и комбинацију акустичног и електричног приступа у обради фолк стандарда "-{Babe I'm Gonna Leave You}-." Мрачнији део албума, песма "-{Dazed and Confused}-", садржи фуриозан соло Џимија Пејџа и ефектни уводни риф. На овој песми, као и на песма "-{How Many More Times}-" по први пут се користи техника свирања електричне гитаре виолинским гудалом. Ова иновације ће постати један од многих заштитних знакова Џимија Пејџа, како на сцени тако и у студију. Албум садржи и Плантово вокално опонашање Пејџових гитарских ефеката - техника позајмљена од старих блуз музичара која ће постати заштитни знак групе на каснијим албумима а нарочито на концертима.
мини|Слика запаљеног Хинденбурга; коришћење слике на албуму "-{Led Zeppelin}-" изазвало је многе контроверзе
Остале песме са албума су "-{I Can't Quit You Baby}-", коју је написао блуз музичар Вили Диксон и "-{You Shook Me}-", коју су написали Диксон и Џеј Би Леноар. Џеф Бек је нешто раније снимио "-{You Shook Me}-" за свој албум -{Truth}- и оптужио зепелине за плагијат. Према „Чекићу богова“ (-{Hammer of the Gods}-), биографији групе коју је написао Стивен Дејвис, ово је довело до прекида дугогодишњег пријатељства Бека и Пејџа.
Албум је наишао на добар пријем публике и критичара, али су га неки критичари, као Џон Менделсон из часописа Ролинг стоун, оштро напали оптуживши групу за плагијаторство, опонашање црначких уметника и претенциозност. Ово је означило почетак дугог непријатељства између групе и часописа. Група је од тог тренутка почела одбијати интервјуе за часопис и било какву озбиљнију сарадњу.
Слика на омоту албума изазвала је многе контроверзе, па је, на пример, аристократкиња Ева фон Цепелин, рођакиња грофа Хинденбурга (творца цепелина), након што је на омоту албума видела лого „Хинденбурга“ како се обрушава у пламену, покренула законску акцију забране наступа групе 28. фебруара 1970. у Копенхагену. Група је због тога на концерту наступила под именом „Нобс“.
Списак песама Бр. Назив Текст и музика Трајање 1 "Good Times Bad Times" John Bonham, John Paul Jones, Jimmy Page 2:46 2 "Babe I'm Gonna Leave You" Anne Bredon, Traditional arr., Jimmy Page, Robert Plant 6:42 3 "You Shook Me" Willie Dixon, J. B. Lenoir 6:28 4 "Dazed and Confused" Jimmy Page 6:28 5 "Your Time Is Gonna Come" Jones, Page 4:34 6 "Black Mountain Side" Page 2:12 7 "Communication Breakdown" Bonham, Jones, Page 2:30 8 "I Can't Quit You Baby" Dixon 4:42 9 "How Many More Times" Bonham, Jones, Page 8:27
-{Led Zeppelin II}- На таласу комерцијалног успеха првог албума, група је брзо постала позната, нарочито у Сједињеним Државама. Друга плоча, названа "-{Led Zeppelin II}-", стилски се није претерано разликовала од првог албума и објављена је крајем исте године. Још успешнији од првог, албум је врло брзо доспео на прва места топ-листа у САД и у Великој Британији. мини|Певач и текстописац Роберт Плант, препознатљив по свом специфичном, завијајућем вокалу, те мистичним текстовима, најчешће инспирисаним Викинзима и Толкином. Због сценског перформанса и типичног изгледа, носио је епитет "Златног бога рока". Сликано 1973.