мини|220п|Галилеј пред римском инквизицијом - слика Кристијана Бантија Галилео ди Винченцо Бонајути де Галилеј (; Пиза, 15. фебруар 1564 — Фиренца, 8. јануар 1642) био је италијански астроном, физичар, математичар и филозоф, чија су истраживања поставила темеље модерној механици и физици. Рођен је у Пизи. Углавном је образован у манастиру Валомброза поред Фиренце, а на универзитету у Пизи студирао је од 1581. до 1585. године. Убрзо после тога, неко време је предавао на фирентинској Академији. На универзитету у Пизи је предавао математику од 1592. до 1610. Био је филозоф и математичар код великог тосканског војводе од 1610. па до краја свог живота.
У оквиру научне револуције одиграо је значајну улогу у развоју модерне науке. Унапредио је телескопске инструменте и систематски посматрао небо, што је за последицу имало откриће и анализу Јупитерових сателита, Сунчевих пега, Месечевих кратера и Млечног пута. Други велики Галилејев допринос је позитиван наставак истраживања Коперниковог хелиоцентричног система, нарочито открићем Венериних мена.Faktopedija, Borovac, I. (ur.), Mozaik knjiga. .; uporedi s http://www.enciklopedija.hr/clanak/24853 Истраживао је такође законитости кретања тела, закон гравитације и зачео идеју принципа релативности. Због напретка у методологији научних експеримента и емпиријски утемељеног повезивања астрономије и космологије, Галилеја се договорно назива оцем модерне астрономије, оцем модерне физике, оцем науке и оцем модерне науке.
Изумом двогледа започео је плодно раздобље Галилејевих астрономских истраживања. Дошла су једно за другим значајна открића: Млечни пут показао се као огроман скуп звезда слабог сјаја; Месечева површина показала се избразданом долинама и бреговима; око Јупитера круже четири сателита (Галилејански месеци); Венера показује мене као и Месец (Венерине мене); на Сунчевој површини виде се пеге (Сунчеве пеге). Галилејева величина није у његовим изумима, иако се може сматрати највећим оптичаром свог доба, него у томе што је двоглед усмерио према небу. Прва своја астрономска открића објавио је 1610. у делу Весник звежђа (). Залагање за Коперников систем, као једини тачан и истинит, довело је Галилеија у сукоб с црквеним учењем, па му је одлуком Инквизиције 1616. било забрањено учење да се Земља креће око Сунца и да је оно средиште света. Иако је обећао да ће одустати од свог уверења, није могао да подстакнут открићима до којих је дошао, одустане од научне истине, па је у својем делу Дијалог о два главна светска система, птолемејском и коперниковом … (итал. -{Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo, tolemaico e copernicano…}-, Фиренца, 1632) изложио хелиоцентрични систем. То је дело Католичка црква одмах оценила као херетичко. Галилејева доследност у изношењу и одбрани научне истине изазвала је оштру реакцију. У Риму, у просторијама инквизиције, одржан је процес против Галилеја (1633), који је тада био у седамдесетој години живота. У прогонству, лишен слободе и одвојен од света, под сталним надзором Инквизиције, довршио је своје највеће дело о механици започето још у падованском раздобљу Разговори и математички прикази два нова знања у механици (итал. -{Discorsi e dimonstrazioni matematiche intorno a due nuove scienze}-, Лејден, 1638), којим је ударио темеље класичној механици. У њему је изложио законе слободног пада, увео појам убрзања, обрадио кретање низ косину, водоравни хитац и тако даље. Тим делом увео је Галилеј експериментални метод истраживања и математичко формулисање експериментом утврђених законитости, те тиме положио темеље модерној физици.
Након његове смрти црквене власти нису допустиле да му се подигне надгробни споменик. Тек 1737. положен је у заједнички гроб са својим учеником В. Вивијанијем и тада му је подигнут надгробни споменик, а 16. априла 1757. скинута је забрана с Галилејевих дела, у којима он заступа начело помичности Земље, насупрот геоцентричког система, који је бранила црква. Прво комплетно издање Галилејевих дела издано је у Фиренци (од 1842. до 1856) у 16 свезака.Galilei, Galileo, "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2016.
Иако римокатолик и пионир Папинске академије наука (-{Accademia dei Lincei}-), а у младости склон идеји заређења, Галилео је инсистирањем на хелиоцентричном систему као исправној астрономској теорији ушао у полемичне сукобе с Црквом и другим астрономима због њихове тадашње привржености класичном геоцентричном систему, односно изостанку доказа за паралаксу звезда, али и Брахеовом систему истраживача који је властитим проналасцима конкурисао Галилејевим. Под сумњом за херезу и оптужбом за покушај поткопавања аристотелијанске филозофије природе и Библије, Римска инквизиција је 1615. године истражила Галилејев случај, потом по закључку забранила Галилеју да промовише хелиоцентрични систем, а његова истраживања уврстила је у попис забрањених дела.., McMullin, E, "The Church's Ban on Copernicanism, 1616", u McMullin, E. (ur.), Након најпродаванијег дела из 1632. године -{Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo}-, у којем у облику дијалога између ученика и учитеља успоређује птоломејски и Коперников систем и имплицитно напада Папу Урбана VIII, против Галилеја је покренут процес који је довео до кућног притвора, где 1638. довршава -{Discorsi e dimostrazioni matematiche, intorno à due nuove scienze}-, субверзивно дело у романистичком дијалогу, које касније постаје темељ кинематике.. 9. Тек године 1992. Папа Јован Павле II службено је установио погрешку Римске инквизиције, затражио опрост и том приликом позвао друге на дијалог науке и вере по узору на Галилеја.Discorso di giovanni paolo II ai partecipanti alla sessione plenaria della pontificia accademia delle scienze uporedi s. . N 4. 11. 1992.
Биографија Образовање (1564—1589)
Галилео Галилеј је рођен у граду Пизи у Италији као прво од шесторо деце Винценза Галилеја, познатог свирача лутње и теоретичара музике, и добростојеће Јулије Аманати. Кад је имао осам година породица се преселила у Фиренцу и на две године су оставили Галилеја код Музија Тебалдија, који му је омогућио школовање у Пизи након неуспеле пријаве за тосканску школу. Две године касније састаје се с породицом и наставља учење најприје под оцем Винцензом и тутором Јакопом Боргинијем, а потом изван Фиренце у самостану Санта Марија ди Валомброса до четрнаесте године.-{Galileo Galilei}-
Следећи оца, Галилео је за раног доба учен свирању и музичкој теорији, што је вероватно био један од извора математичко-експерименталног приступа истраживањима и скептицизма. Учење у самостану навело га је на озбиљно разматрање свештенства, али је на наговор оца 1580. отишао да студира медицину на универзитету у Пизи. Мотив су били част и финансијска сигурност, али је Галилеја више интересовала математика и три је године касније напустио медицину, да би 1585. дошао и до свог првог математичког открића: изохронизма клатна. Након студија медицине приватно предаје у Фиренци и Сијени, потом од 1589. на универзитету у Пизи.
Универзитет у Пизи (1589—1592)
Галилејев пријатељ и колега Гуидобалдо Дел Монте, омогућио му је напредак у каријери препоруком кардиналу Францеску Марији Дел Монте, који је потом преусмерио препоруку тосканском војводи Фердинанду I де' Медичи. Галилео је преузео катедру математике у Пизи. Спис -{De motu antiquiora}- је резултат Галилејевих истраживања која су поступно почела побијати Аристотелову природну филозофију. Галилео није имао сасвим јасне доказе, али је све више слутио неисправност старе теорије.
У том је раздобљу развијао практична решења за физичко-математичке проблеме попут инструмента за прецизно одређивање гравитације хидростатских тела.. Alpha Test. Галилео је од раног узраста морао да учествује у финансирању породице и млађег брата, а након смрти оца и удаје сестара, пао је у дугове, што га је оптерећивало. Мањак новца је вероватно био један од мотива за бављење изумима које би могао продати. Галилео је тиме стекао вредно знање и касније га применио у развоју својих астрономских проучавања. Након истека уговора у Пизи, Гуидобалдо Дел Монте препоручио га је универзитету у Падови за преузимање упражњене катедре математике.Видљиво из писма Гуидобалда Дел Монтеа, 21. фебруар 1591.
Универзитет у Падови (1592—1610)
Падова, део религијски толерантније Млетачке републике, било је место Галилејевог раста занимања за физиком и астрономијом, а с тиме и даљњег удаљавања од аристотелијанске филозофије. Галилео је проширио своја предавања на физику и астрономију. Два тадашња члана млетачког сената на којима је учествовао, племића Гиованфранцеска Сареда и теолога, математичара и астронома Паола Сарпија искористио је за дијалошке ликове у -{Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo}-. Спис -{Trattato di meccaniche}-, изворно објављен 1634. у Паризу, потврђује његов рад на механици, кинематици и примењеној науци. С Маркантонијом Мазоленијем одржавао је практичну радионицу где је развијао и продавао инструменте, понајвише за војску.
Године 1604, астроном Иларио Алтобели приметио је супернову, касније познату као Кеплерова супернова, о чему је Галилео био обавештен. Кроз студије и предавања, Галилео је откриће супернове сматрао новим доказом против Аристотелове теорије непромењивог неба.https://web.archive.org/web/20070617145754/http://www.rit.edu/~flwstv/galileo.html (pristupljeno 12. 2. 2014) Под псеудонимом -{Cecco Ronchetti}- објавио је -{Dialogo de Checo Ronchitti da Bruzene in Perpuosito de la stella Nuova}- као начин одбране од критицизма који је уследио.Библиотека ауторства доступна на -{Galilei, Galileo, 1564-1642. Dialogo de Cecco di Ronchetti da Bruzene in perpuosito de la stella nuova}- Надаље, Галилеј је појаву феномена супернове и пометњу међу народом уновчио стварањем властите астролошке карте,, u. . 4. што је између осталога резултовало и тужбом, потом угушеном интервенцијом Сената Млетачке републике, да не доспе до Римске инквизиције., 25. 6. 1992. Галилео, међутим, није имао довољно чврсте доказе за хелиоцентризам, иако је био сигуран у њега, а квалитетније доказе није могао стећи без унапређења инструмената, што је, уз сарадњу других, потрајало до 1609. Представио је нови телескоп Млетачкој власти и добио одобрење за истраживања. Између 1609. и 1610. постигао је важне резултате по којима је данас познат: откриће великих Јупитерових сателита, анализа Месечевих кратера и Млечне стазе.
Фиренца (1610—1614)