1. фебруар је тридесет други дан у години у Грегоријанском календару. 333 дана (334 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

1701 — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа. 1748 — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996. 1793 — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији. 1840 — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету. 1893 — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету. 1896 — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој. 1896 — У Торину је премијерно изведена Пучинијева опера Боеми. 1901 — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба. 1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату. 1924 — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету. 1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату. 1946 — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација. 1946 — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом. 1974 — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи. 1979 — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава. 1990 — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране. 1991 — У земљотресу који је погодио пограничне области Авганистана и Пакистана погинуло више од 1.200 људи. 1992 — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат. 1995 — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове. 1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе. 2000 — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва. 2002 — На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу. Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност. 2003 — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута. 2021 — Војни пуч: Војска Мјанмара извела је ухапсила председницу Владе Аунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.

Рођења 1659 — Јакоб Рогевен, холандски истраживач. (прем. 1729) 1768 — Жак Лористон, француски маршал и дипломата. (прем. 1828) 1878 — Алфред Хајош, мађарски пливач и архитекта. (прем. 1955) 1878 — Милан Хоџа, словачки политичар, државник и публициста. (прем. 1944) 1884 — Јевгениј Замјатин, руски књижевник и преводилац. (прем. 1937) 1894 — Џон Форд, амерички редитељ. (прем. 1973) 1901 — Кларк Гејбл, амерички филмски глумац. (прем. 1960) 1902 — Јован Карамата, српски математичар. (прем. 1967) 1905 — Емилио Сегре, италијанско-амерички физичар и Нобеловац. (прем. 1989) 1915 — Стенли Метјуз, енглески фудбалер. (прем. 2000) 1922 — Соја Јовановић, филмски, позоришни и ТВ редитељ. (прем. 2002) 1922 — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица, сопран. (прем. 2004) 1928 — Том Лантош, амерички политичар мађарског порекла. (прем. 2008) 1931 — Ијаџудин Ахмед, бангладешки политичар.(прем. 2012) 1931 — Борис Јељцин, председник Русије.(прем. 2007) 1933 — Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница и дописни члан САНУ. (прем. 2014) 1942 — Тери Џоунс, велшки глумац, писац, комичар, сценариста, редитељ и историчар. (прем. 2020) 1946 — Елизабет Слејден, енглеска глумица. (прем. 2011) 1949 — Франко Каузио, италијански фудбалер. 1958 — Борче Средојевић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер. 1964 — Лајнус Роуч, енглески глумац. 1965 — Стефани од Монака, принцеза Монака. 1965 — Брендон Ли, амерички глумац. (прем. 1993) 1966 — Лоран Гарније, француски ди-џеј и продуцент електронске музике. 1967 — Александар Дунић, српски глумац. 1968 — Лиса Мари Пресли, америчка музичарка. (прем. 2023) 1969 — Габријел Батистута, аргентински фудбалер. 1969 — Брајан Краус, амерички глумац. 1971 — Златко Заховић, словеначки фудбалер. 1971 — Мајкл Си Хол, амерички глумац. 1972 — Дејан Зечевић, српски редитељ и сценариста. 1973 — Јуриј Ландман, холандски музичар. 1973 — Сара Маклауд, аустралијска музичарка. 1978 — Кејнан, сомалско-канадски музичар. 1982 — Гевин Хенсон, велшки рагбиста. 1983 — Ивета Бенешова, чешка тенисерка. 1983 — Кевин Мартин, амерички кошаркаш. 1984 — Дарен Флечер, шкотски фудбалер. 1986 — Јорит Бергсма, холандски брзи клизач. 1992 — Патрик Јанг, амерички кошаркаш. 1994 — Хари Стајлс, енглески музичар и глумац. 1998 — Зе Маркос, бразилски фудбалер. 1998 — Алекса Раданов, српски кошаркаш.

Смрти 772 — Папа Стефан III. (рођ. 720) 992 — Џавхар, фатимидски генерал. 1222 — Алексије I Велики Комнин, трапезунтски цар. (рођ. 1181) 1328 — Шарл IV Лепи, краљ Француске (рођ. 1294) 1691 — Папа Александар VIII. (рођ. 1610) 1733 — Август II Јаки, саксонски кенз и краљ Пољске. (рођ. 1670) 1851 — Мери Шели, британска књижевница. (рођ. 1797) 1903 — Џорџ Габријел Стокс, англо-ирски математичар и физичар. (рођ. 1819) 1905 — Освалд Ахенбах, немачки сликар (рођ. 1827) 1908 — Милован Глишић, српски књижевник. (рођ. 1847) 1944 — Пит Мондријан, холандски сликар и теоретичара уметности. (рођ. 1872) 1957 — Фридрих Паулус, немачки генерал. (рођ. 1890) 1958 — Клинтон Дејвисон, амерички физичар и Нобеловац. (рођ. 1881) 1966 — Хеда Хопер, америчка глумица и новинарка. (рођ. 1885) 1966 — Бастер Китон, амерички филмски глумац и режисер. (рођ. 1895) 1976 — Вернер Хајзенберг, немачки физичар и Нобеловац. (рођ. 1901) 1986 — Алва Мирдал, шведски социолог и политичар. (рођ. 1902) 1994 — Радован Самарџић, историчар. (рођ. 1922) 2012 — Вислава Шимборска, пољска песникиња, есејиста и преводилац. (рођ. 1923) 2014 — Максимилијан Шел, аустријско—швајцарски глумац. (рођ. 1930) 2020 — Енди Гил, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и соло гитариста групе -{Gang of Four}-. (рођ. 1956)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Макарија Великог Преподобног Макарија Александријског Светог Арсенија - епископа крфског Светог Марка - архиепископа ефеског Блаженог Теодора