11. фебруар је четрдесет други дан у години у Грегоријанском календару. 323 дана (324 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

660. п. н. е. - Цар Џиму оснива Јапан. 1531 — Енглески краљ Хенри VIII признат за поглавара Англиканске цркве. 1752 — Бенџамин Френклин је отворио Пенсилванијску болницу, прву болницу у Сједињеним Америчким Државама. 1790 — Квекери су поднели петицију америчком Конгресу за укидање ропства. 1858 — Током рата за реформу (1856—1861) Бенито Хуарез проглашен је у Веракрузу уставним председником Мексика. 1873 — Под притиском републиканаца абдицирао је шпански краљ Амадео и проглашена је прва шпанска република. 1889 — У Јапану је усвојен устав, којим је предвиђен дводомни парламент, али је цар задржао извршну власт. 1919 — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република. 1929 — Споразумом у Латерану између Италије и Свете столице створена је независна папска држава Ватикан. Тиме је решено „Римско питање“ – спор италијанске државе и Свете столице настао 1870. године, после прикључења Италији папске државе и града Рима. 1942 — Отпочела немачка Операција Керберус, велики поморски окршај који се одиграо током Другог светског рата у којем је немачка поморска ескадра сачињена од бојних крсташа Шархнорст и Гнајзенау, тешке крстарице Принц Еуген и већег броја разарача, испловила из луке Брест, пробила британску блокаду у каналу Ламанш и упловила у своју матичну луку у Немачкој. 1945 — У Јалти на Криму завршена је Кримска конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције. Председник САД Рузвелт, лидер СССР Стаљин и британски премијер Черчил ускладили су војне планове за окончање Другог светског рата, одредили нове односе у Европи и договорили се о оснивању Уједињених нација. 1953 — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг. 1958 — Тунис је обавестио Француску да њени ратни бродови више неће моћи да користе луку Бизерта. 1959 — Проглашена Федерација Арапских Емирата Југа. 1970 — Јапан је постао четврта земља у свету која је лансирала вештачки сателит. 1971 — Представници 63 земље потписали су споразум о забрани складиштења нуклеарног оружја на дну мора и океана. 1973 — Пуштени су први амерички ратни заробљеници из Вијетнамског рата. 1975 — Маргарет Тачер изабрана је за председника Конзервативне странке, као прва жена која је у Уједињеном Краљевству постала шеф политичке партије. 1990 — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима. 1994 — Пет америчких космонаута (Чарлс Болден, Кенет Рајтер, Јан Дејвис, Чанг Дијаз Франклин, Роналд Сега) и један руски (Сергеј Крикаљов) спустили су се у шатлу "Дискавери" на Земљу, окончавши прву америчко-руску спејс шатл мисију. 1996 — У снажној експлозији аутомобила-бомбе у Алжиру убијено је 17 људи, а рањено више од 90. 1997 — Свемирски шатл Дискавери је лансиран на мисију сервисирања телескопа Хабл. 1997 — Под притиском међународне јавности и тромесечних грађанских и студентских протеста председник Србије Слободан Милошевић је посебним законом (-{lex specialis}-) признао резултате локалних избора на којима је победила опозициона коалиција „Заједно“. 2001 — Око 7.500 људи демонстрирало је у Немачкој против марша неонациста који је окупио око 250 присталица. 2002 — Као одговор на нападе на израелске цивиле, израелски авиони и хеликоптери напали су палестинске центре безбедности у Гази. 2011 — Под притиском протестаната председник Египта Хосни Мубарак је поднео оставку после више од 29 година на власти.

Рођења 1261 — Отон III Вителсбах, краљ Угарске (прем. 1312) 1466 — Елизабета од Јорка, енглеска краљица (прем. 1503) 1507 — Филип II Московски, руски светитељ (прем. 1569) 1535 — Папа Гргур XIV (прем. 1591) 1657 — Бернар ле Бовије де Фонтенел, француски књижевник (прем. 1757) 1754 — Танаско Рајић, српски устаник (прем. 1815) 1776 — Јоанис Каподистријас, руски и грчки државник (прем. 1831) 1800 — Вилијам Хенри Фокс Талбот, енглески проналазач, фотограф, лингвиста и математичар (прем. 1877) 1812 — Александер Стивенс, амерички политичар и адвокат (прем. 1883) 1813 — Ото Лудвиг, немачки књижевник (прем. 1865) 1839 — Џосаја Вилард Гибс, амерички научник (прем. 1903) 1847 — Томас Алва Едисон, амерички проналазач (прем. 1931) 1863 — Џон Ф. Фицџералд, амерички политичар (прем. 1950) 1892 — Бранко Магарашевић, српски професор, класични филолог и слависта.(прем. 1968) 1900 — Ханс-Георг Гадамер, немачки филозоф (прем. 2002) 1908 — Вивијан Фукс, британски истраживач (прем. 1999) 1909 — Џозеф Л. Манкевиц, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 1993) 1909 — Сатурнино де ла Фуенте Гарсија, шпански суперстогодишњак. (прем. 2022) 1915 — Ричард Хеминг, амерички математичар (прем. 1998) 1917 — Сидни Шелдон, амерички књижевник и сценариста (прем. 2007) 1920 — Фарук I Египатски, египатски краљ (прем. 1965) 1925 — Вирџинија Е. Џонсон, амерички психолог (прем. 2013) 1925 — Ким Стенли, америчка глумица (прем. 2001) 1926 — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац (прем. 2010) 1934 — Мануел Норијега, панамски генерал и војни диктатор (прем. 2017) 1934 — Џон Сертиз, енглески возач формуле 1 (прем. 2017) 1936 — Берт Рејнолдс, амерички глумац (прем. 2018) 1947 — Иринеј Буловић, епископ бачки 1947 — Јукио Хатојама, јапански политичар 1953 — Џеб Буш, амерички политичар 1954 — Злата Петковић, позоришна, филмска и ТВ глумица (прем. 2012) 1958 — Пепу Хернандез, шпански кошаркашки тренер 1961 — Кери Лоуел, америчка глумица 1962 — Шерил Кроу, америчка певачица и текстописац 1963 — Хозе Марија Бакеро, шпански фудбалер и тренер 1964 — Сара Пејлин, америчка политичарка 1967 — Чиро Ферара, италијански фудбалер и фудбалски тренер 1969 — Џенифер Анистон, америчка глумица 1970 — Фредрик Тордендал, шведски музичар 1971 — Дејмијан Луис, британски глумац 1972 — Стив Макманаман, енглески фудбалер 1973 — Варг Викернес, норвешки музичар, писац и убица. 1974 — Ник Бармби, енглески фудбалер и тренер 1977 — Мајк Шинода, амерички музичар, продуцент и уметник 1980 — Марк Брешано, аустралијски фудбалер 1981 — Иван Никчевић, српски рукометаш и репрезентативац 1981 — Кели Роуланд, америчка певачица, текстописац, плесачица, глумица, модел и телевизијски водитељ 1982 — Нил Робертсон, аустралијски играч снукера 1982 — Кристијан Мађо, италијански фудбалер 1982 — Натали Дормер, британска глумица 1983 — Рафаел ван дер Варт, холандски фудбалски репрезентативац 1984 — Небојша Граховац, босански рукометаш 1985 — Кејси Делаква, аустралијска тенисерка 1987 — Хосе Каљехон, шпански фудбалер 1990 — К'оријанка Килчер, америчка глумица 1991 — Никола Миротић, црногорски и шпански кошаркаш 1992 — Тејлор Лаутнер, амерички глумац 1996 — Данил Медведев, руски тенисер 1997 — Хуберт Хуркач, пољски тенисер

Смрти 55 — Британик, син римског цара Клаудија. (рођ. 41) 244 — Гордијан III, римски цар (238—244). (рођ. 225) 641 — Ираклије, источноримски (византијски) цар (610—641). (рођ. 575) 731 — Папа Гргур II. (рођ. 669) 824 — Папа Паскал I. 1503 — Елизабета од Јорка, енглеска краљица. (рођ. 1466) 1626 — Пјетро Антонио Каталди италијански математичар и астроном. (рођ. 1552) 1650 — Рене Декарт, француски филозоф и математичар. (рођ. 1596) 1829 — Александар Грибоједов, руски дипломата, писац и композитор. (рођ. 1795) 1868 — Жан Бернар Леон Фуко, француски физичар (рођ. 1819) 1901 — Милан Обреновић, кнез 1872—1882. и први нововековни краљ Србије 1882—1889. године 1948 — Сергеј Ајзенштајн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар. (рођ. 1898) 1953 — Урош Предић, српски сликар. (рођ. 1857) 1963 — Силвија Плат, америчка песникиња, књижевница и ауторка приповедака. (рођ. 1932) 1967 — Мило Милуновић, српски сликар (рођ. 1897) 1973 — Ј. Ханс Д. Јенсен, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику. (прем. 1907) 1978 — Хари Мартинсон, шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1904) 1986 — Френк Херберт, амерички писац. (рођ. 1920) 1993 — Десанка Максимовић, српска песникиња. (рођ. 1898) 1993 — Роберт В. Холи, амерички биохемичар. (рођ. 1922) 1997 — Ксенија Цицварић, певачица. (рођ. 1926) 2000 — Роже Вадим, француски редитељ.(рођ. 1928) 2002 — Стојан Д. Вујичић био је српски књижевник и посредник између српске, односно југословенске и мађарске културе (рођ. 1933) 2008 — Том Лантош, амерички политичар. (рођ. 1928) 2012 — Витни Хјустон, америчка певачица. (рођ. 1963) 2014 — Алис Бабс, шведска певачица и глумица. (рођ. 1924) 2017 — Фаб Мело, бразилски кошаркаш. (рођ. 1990)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Свештеномученика Игњатија Свете мученике Романа, Јакова, Филотеја, Иперихија, Авива, Јулијана и Паригорија Преподобног Лаврентија Печерског Међународни дан жена и девојака у науци

Референце

Спољашње везе

Времеплов - 11. фебруар

211