Адолф Хитлер (; Браунау на Ину, 20. април 1889 — Берлин, 30. април 1945) био је немачки политичар аустријског порекла који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до свог самоубиства 1945. Дошао је на власт као вођа Нацистичке партије, постао канцелар 1933. а затим преузео титулу Фирера и Рајхканцелара () након смрти дотадашњег председника Паула фон Хинденбурга 1934. године. Његова инвазија на Пољску 1. септембра 1939. означила је почетак Другог светског рата. Био је директно укључен у војне операције током целог рата и спровео је централни део извођења Холокауста: геноцид над око шест милиона Јевреја и милионима других жртава.
Нацистичка партија је значајно ојачала своју позицију током периода кризе у Немачкој након Првог светског рата, захваљујући одличној пропаганди и Хитлеровој харизми и говорничкој способности којом је лако придобијао масе. Партија је истицала национализам и антисемитизам као своје основне облике изражавања политичких ставова, и убрзо је прибегла и физичком уклањању својих политичких противника како би осигурала успех.
Након обнове немачке економије и поновног наоружавања Вермахта, у Немачкој је успостављена диктатура под Хитлером који је водио агресивну спољну политику са циљем освајања „животног простора“. Као логични наставак овакве спољне политике уследио је немачки напад на Пољску 1939. због чега су Уједињено Краљевство и Француска објавиле рат Немачкој, чиме је и званично почео Други светски рат.
На почетку Другог светског рата Вермахт је постигао одличне успехе и Силе Осовине су окупирале највећи део европског копна и делове Азије. Међутим, заједнички напор савезничких сила довео је до пораза Вермахта. До 1945. Хитлерова политика је претрпела пораз, а Нацистичка партија је била пред распадом. Хитлеров рат за територије и прочишћење расе проузроково је смрт десетина милиона људи, укључујући и геноцид над око 6.000.000 Јевреја, познатији као холокауст.
У последњим данима рата 1945, док је немачка престоница Берлин пружала последњи отпор совјетској Црвеној армији, Хитлер се оженио Евом Браун, да би мање од 24 сата касније њих двоје извршили самоубиство у Хитлеровом бункеру у Берлину.
Порекло Хитлеров отац, Алојз Хитлер, био је ванбрачно дете Марије Шиклгрубер. Књиге крштења нису приказивале име његовог оца, а Алојз је у почетку носио презиме своје мајке, „Шиклгрубер“. Године 1842, Јохан Георг Хидлер се оженио Алојзовом мајком. Алојз је одрастао у породици Хидлеровог брата, Јохана Непомука Хидлера. Радио је као државни службеник од 1855. до пензионисања 1895. године. Године 1876, Алојз је легитимисан, а свештеник је оверио његов крштенички извод како би регистровао Јохана Георга Хидлера као Алојзовог оца (забележеног као „Георг Хитлер“). Алојз је потом преузео презиме „Хитлер“, које се такође писало или . Име је вероватно засновано на немачкој речи (дос. „колиба“) и има значење „онај који живи у колиби“.
Нацистички званичник Ханс Франк је сугерисао да је Алојзова мајка била запослена као домаћица у јеврејској породици у Грацу и да је деветнаестогодишњи син породице Леополд Франкенбергер био Алојзов отац, тврдња која је постала позната као Франкенбергерова теза. Ниједан Франкенбергер није био регистрован у Грацу током тог периода, и није направљен никакав запис о постојању Леополда Франкенбергера, па историчари одбацују тврдњу да је Алојзов отац био Јевреј. Године 2025, Тури Кинг са Универзитета у Бату је користио крв са софе у Хитлеровој радној соби за ДНК анализу. Потврђено је да је крв Хитлерова упоређивањем са крвљу рођака. Анализа је оповргла Франкенбергерову тезу.
Младост
Детињство и образовање 150п|мини|лево|Адолф Хитлер као једногодишње дете.Адолф Хитлер је рођен 20. априла 1889. у Браунау на Ину, граду у Аустроугарској (данашња Аустрија), близу границе са Немачком. Био је четврто од шесторо деце Алојза Хитлера и његове треће жене, Кларе Пелцл. Троје Хитлерове браће и сестара, Густав, Ида и Ото, умрли су у детињству. У домаћинству су такође живела Алојзова деца из његовог другог брака: Алојз Млађи (рођен 1882) и Ангела (рођена 1883). Године 1892, породица се преселила у Пасау, у Немачкој, након Алојзовог унапређења у царинској управи. Хитлер је тада имао три године. Алојз је унапређен и премештен у Линц, у Аустрији, 1. априла 1893. године, али остатак породице је остао у Пасау. Тамо је Хитлер стекао карактеристичан доњебаварски дијалекат, уместо аустријског немачког, који је обележио његов говор током целог живота. Породица се вратила у Аустрију и настанила у Леондингу 9. маја 1894. године, а у јуну 1895. године, Алојз се повукао у Хафелд, близу Ламбаха, где се бавио пољопривредом и чувањем пчела. Хитлер је похађао Фолксшуле (основну школу коју је финансирала држава) у оближњем Фишлхаму.
Пресељење у Хафелд поклопило се са почетком интензивних сукоба између оца и сина изазваних Хитлеровим одбијањем да се повинује строгој дисциплини своје школе. Алојз је покушавао да застраши сина и натера га да буде послушан, док се Адолф трудио да буде супротан ономе што је његов отац желео. Алојз је такође тукао сина, иако је његова мајка покушавала да га заштити од редовних батина.
Пољопривредни напори Алојза Хитлера у Хафелду нису били успешни, па се 1897. године породица преселила у Ламбах. Осмогодишњи Хитлер је похађао часове певања, певао у црквеном хору, па чак и размишљао да постане свештеник. Године 1898, породица се трајно вратила у Леондинг. Хитлера је дубоко погодила смрт његовог млађег брата Едмунда 1900. године од малих богиња. Хитлер се од самоувереног, друштвеног и савесног ученика трансформисао у намргођеног, дистанцираног дечака који се често сукобљавао са оцем и наставницима. Паула Хитлер се сећала да је Адолф био насилник као тинејџер који ју је често шамарао.
Алојз је направио успешну каријеру у царини и желео је да његов син крене његовим стопама. Хитлер је касније драматизовао епизоду из овог периода када га је отац одвео у посету царини, приказујући то као догађај који је довео до неумољивог антагонизма између оца и сина, који су обојица били тврдоглави. Игноришући синовљеву жељу да похађа класичну средњу школу и постане уметник, Алојз је послао Хитлера у Реалшуле у Линцу у септембру 1900. године. Хитлер се побунио против ове одлуке и у делу „Моја борба“ наводи да је намерно лоше учио у школи, надајући се да ће, када његов отац буде видео „какав мали напредак постиже у техничкој школи, дозволити да се посвети свом сну“.
Као и многи аустријски Немци, Хитлер је почео да развија немачке националистичке идеје од малих ногу. Изражавао је лојалност само Немачкој, презирући опадајућу Хабзбуршку монархију и њену владавину над етнички разноликим царством. Хитлер и његови пријатељи користили су поздрав „Heil“ и певали су „Deutschlandlied“ уместо аустријске царске химне. Након Алојзове изненадне смрти 3. јануара 1903. године, Хитлеров успех у школи се погоршао, а мајка му је дозволила да оде. Уписао се у Реалшуле у Штајеру у септембру 1904. године, где су му се понашање и успех побољшали. Године 1905, након што је положио поновљени завршни испит, Хитлер је напустио школу без икаквих амбиција за даље образовање или јасних планова за каријеру.
Младост Од 1905. Хитлер је живео боемским животом у Бечу издржавајући се од пензије која му је припадала као сирочету и од новца који му је мајка слала. Два пута је покушао да упише Академију ликовних уметности у Бечу (1907. и 1908) али је оба пута одбијен уз коментар да је „неспособан за сликарство“ и да његов таленат може најбоље доћи до изражаја у архитектури. Његова сећања одражавају опседнутост овом темом:
Следећи препоруку школског ректора и сам је постао убеђен да је то прави пут који мора да следи, иако је био недовољно академски спреман за архитектонску школу:
Дана 21. децембра 1907. Хитлерова мајка је умрла у 47 години од рака дојке. По одлуци суда у Линцу, Хитлер је био у обавези да половину своје пензије уступи својој сестри Паули. Када је напунио 21 годину наследио је новац од своје тетке. У Бечу је зарађивао за живот као сликар, тако што је копирао сцене са разгледница и продавао слике трговцима и туристима.
Након што је по други пут одбијен на уметничкој академији, Хитлер је остао без новца. Године 1909, потражио је уточиште у прихватилишту за сиромашне. Од 1910. живео је у кући за сиромашне раднике.
Хитлер је тврдио да је антисемита постао у БечуMein Kampf, vol. 1, chap. 2: "Years of study and suffering in Vienna" где је живела бројна јеврејска популација међу којима је било и ортодоксних Јевреја избеглих из Русије. Међутим, према његовом пријатељу из детињства Августу Кубичеку, Хитлер је био „убеђени антисемита“ и пре него што је напустио Линц у Аустрији.Mein Kampf, vol. 1, chap. 2: "Years of study and suffering in Vienna"}- Беч је у то време био колевка традиционалних религијских предрасуда и расизма 19. века. Хитлер је можда био под утицајем дела идеолога и антисемите Ланца фон Либенфелса и расправа политичара као што су Карл Лугер, оснивач Хришћанске социјалистичке партије и градоначелника Беча, композитора Рихарда Вагнера и Георга Ритера фон Шенерера, вође пан-германског покрета „Даље од Рима!“. Хитлер је изјавио у „Мајн кампфу“ да је његова трансформација од противника антисемитизма на религијској основи до његовог заговорника на расној основи настала као последица контакта са ортодоксним Јеврејима, али у овом периоду живота, Хитлерова антисемитска осећања нису била нарочито испољена. Био је чест гост на вечерима у угледној јеврејској кући, а јеврејски трговци су продавали његове слике.
Хитлер је вероватно био и под утицајем дела Мартина Лутера „О Јеврејима и њиховим лажима“. Кристална ноћ одиграла се 10. новембра, на рођендан Мартина Лутера.
У „Мајн кампфу“ Хитлер је описао Мартина Лутера као великог ратника, правог државника и великог реформатора, раме уз раме са Вагнером и Фридрихом Великим.Hitler, Adolf. Mein Kampf, Volume 1, Chapter VII}-Међу њих се морају убројати и велики ратници овог света, који су иако несхваћени у садашњости, увек били спремни да изнесу борбу за своје идеје и идеале до самог краја. Они су људи који ће једног дана бити најближи души народа; скоро да сваки појединац има потребу да потражи оправдање у прошлости за грехе почињене у садашњости према великанима. Њихов живот и рад прате се са дивљењем, захвалношћу и емоцијом, а нарочито у злокобним данима када су имали моћ да излече сломљена срца и душе очајника. Њима припада не само звање великих државника већ и заслуга са све велике реформе. Поред Фридриха Великог стоји Мартин Лутер као и Рихард Вагнер. Вилхелм Репке је у својим делима након холокауста дошао до закључка да је „без икакве сумње лутеранизам утицао на политичку, духовну и друштвену историју Немачке на такав начин, који се након пажљивог разматрања може само окарактерисати као судбоносан.“
Хитлер је тврдио да су Јевреји непријатељи аријевске расе. Сматрао их је одговорним за аустријску кризу. Такође је идентификовао одређене облике социјализма и бољшевизма, са великим бројем јеврејских лидера као јеврејске покрете, сједињавајући свој антисемитизам са антимарксизмом. Кривио је револуције из 1918. за војни пораз Немачке, сматрао је да су Јевреји главни кривци за пропаст Немачког царства и економске проблеме који су потом наступили.
Генерализујући на основу бурних сцена из парламента вишенационалне аустроугарске монархије, закључио је да је демократски систем неделотворан. Ипак, према Августу Кубишеку, његовом некадашњем цимеру, био је више заинтересован за Вагнерове опере него за политику.