Марковац је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 179 становника.
Историја У историјском периоду Марковац је имао више имена: У XV веку звало се -{Markteleke}- Марковац-1743. године -{Márktelke}-1911. Марковац-1919. године
Марктелеке био је у саставу крашовског комитата (среза). За време турске владавине је опустошен. Тек пред први аустриско-турски рат (1737—1739) насељено је ово место опет српским и румунским становницима. Године 1734. подигнута је црква брвнара. Године 1751. пописано је 126 кућа, а исте године се помиње и марковачка поштанска станица на линији Дента-Оравица.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Марковец" припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта. Становништво је измешано, српско и влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
У Турском рату 1788. године братимили су се марковачки Румуни са упалим Турцима, турски заповедник, Абдулах Мехмед Мениш паша, поставио је неког Батошу Бутана из Марковца за капетана над 22 села марковачке околине, са задатком да околину мирним путем покори и коншкрибира (регрутује).
мини|десно|Гркокатоличка црква у Марковцу Године 1841. спахија Александар Барајевац био је власник поседа Марковац.Павле А. Поповић: "Закони Унгарије установљени на Сабору краљевине 1840. године", Будим 1841. Георгије Барајевац "от Марковца" је 1834. године купио Видаковићеву путописну књигу у Темишвару.Милован Видаковић: "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834. Барон Милош Бајић је до своје смрти 1897. године држао у поседу спахилук Марковац. По тестаменту нови власник је постао његов наследник, син синовца Милана - Петар Бајић."Браник", Нови Сад 1897.
Становништво бавило се претежно виноградарством тако да је 1835. године, тадашњи најугледнији маћарски енолог, Фрања Шамс похвалио марковачко вино. 1843. године процењен је бербени принос у 9000 акова кљука.
Године 1872. сазидана је румунска православна црква, а Срби су 1890. године до парохијалног дома сазидали богомољу. До 1897. године био је поп Михало Чипић последњи српски парох у Марковцу. Сви Марковачки Срби су порумуњени.
Бројно стање становништва било је: 1869–1529. становника, 1880–1400; 1890–1491; 1900–1527; 1910–1438; А по попису из 1921. године пописано је 1323 становника, од којих је било; Срба-35, Словака-14, Румуна-1209, Немаца-42, Мађара-23 становника.Милекерови летописи општина у јужном Банату :
Приликом разграничења са Румунијом 1924. било је спорно 30 јутара шуме на Вршишору, који су били заведени у књиге и Марковца и румунске Варадије (која је такође била у поседу Бајића), па је договорена подела."Политика", 27. март 1924, стр. 2 Ствар је коначно завршена у јуну те године, чиме је окончано и југословенско-румунско разграничење - кота Вршишор је остала у КСХС, а шума је подељена "уздужно"."Политика", 21. јун 1924.
Демографија У насељу Марковац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,9 година (47,5 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.
Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“ Територија Подунавске области, написао Др. Владимир Марган, председник обл. одбора у Смедереву 1928. г. Историјски преглед Подунавске области Банатски део, написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г. »Летопис« општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М., Беч 1999.
Спољашње везе Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Вршцу Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији