За остале употребе, погледајте Лазарево (вишезначна одредница).

290п|мини|Храм Св. вмч. кнеза Лазара у насељу Лазарево мини|Трапистички самостан "Марија Звијезда" Лазарево је градска четврт у Бањој Луци. Подијељено је у двије мјесне заједнице: Лазарево 1 Лазарево 2. Лазарево је некада било село, а данас је градска четврт која се налази у сјеверном дијелу насељеног мјеста Бања Лука. Насеље Лазарево простире се од Кумсала до Дервиша, и од обале Врбаса до Новаковића, Дракулића и Петрићевца. Гранична линија између МЗ „Лазарево 1“ и МЗ „Лазарево 2“, је ул. Књаза Милоша (стара градишка цеста). Након земљотреса у Бањој Луци 1969. године, у овом насељу је изграђен велики број монтажних објеката за становање, па је до данас остало познато као „насеље барака“. Према Попису становништва у СФРЈ 1991. данашње Лазарево је бројало 15.786 становника, од тога Мјесна заједница „Лазарево 2“ — 5.393 становника.

мини|Насељено мјесто Бања Лука

Становништво Прије Грађанског рата у БиХ, данашње насеље Лазарево било је подијељено на четири мјесне заједнице, и то: МЗ „Буџак 1“, МЗ „Буџак 2“, МЗ „Буџак 3“ и МЗ „Буџак 4“. Према Попису становништва у СФРЈ 1991. године, ово насеље је бројало 15.786 становника. А према националној структури, становништво се изјаснило на сљедећи начин: 8.642 или 54,7% Срба, 1068 или 6,7% муслимана, 2913 или 18,4% Хрвата, 2309 или 14,62 Југословена и 854 или 5,4% осталих. Број становника приказан по мјесним заједницама износио је: „Буџак 1“ — 2792 (данашње „Лазарево -1“), „Буџак 2“ — 5395 (данашње „Лазарево -1“), „Буџак 3“ — 5393 (данашње „Лазарево -2“), „Буџак 4“ — 2206 (данашње „Лазарево -1“).

Попис 1991. Бр. становника МЗ "Лазарево 1" 10.393 МЗ "Лазарево 2" 5.393

Према подацима Централне изборне комисије Босне и Херцеговине број бирача за Опште изборе 2018. године, у насељу Лазарево је био сљедећи:ЦИК БиХ, Општи избори 2018.

ЦИК БиХ — 2018. Бр. бирача МЗ "Лазарево 1" 7.743 МЗ "Лазарево 2" 4.444

Упоређујући податке ЦИК-а из 2012. и 2014. у насељу Лазарево дошло је до повећања броја грађана са бирачким правом са 11.903 на 12.143 или 240 бирача више, односно 2%. А у 2018. додатно повећање броја бирача на 12.187, или 0.36% бирача више него 2014. године. Највећа бањалучка насеља према броју бирача (подаци ЦИК-а БиХ из 2014) су: Обилићево (16.743), Старчевица (14.480), Центар (12.453), Лауш (12.334), Лазарево (12.143) и Борик (11.559).

Име насеља 100п|десно|thumb|Фреска кнеза Лазара Манастир Раваница Насеље Лазарево као једно од највећих градских насеља добило је име по српском кнезу Лазару. Лазар Хребељановић (Прилепац, 1329 — Косово поље, 15. јун 1389), познат и као Свети цар Лазар, био је српски кнез са пријестоницом у Крушевцу. Погинуо је у бици на Косову 1389. и проглашен је за свеца. Првобитан назив за ово насеља, које се налази у равничарском дијелу Града, био је Буџак. У неким историјским текстовима помиње се под тим називом 1864. у контексту буџачког села, које је било ријетко насељено, уз обалу Врбаса, и које се налазило подаље од главних путних праваца. Ријеч „Буџак“ је турског поријекла и потиче од ријечи „Bucак“ а значи скривено мјесто у кући, угао, ћошак ... А у наведеном контексту овај назив је означавао забачено мјесто. На украјинском, бугарском и руском језику ова ријеч се пише „Буджак“, на румунском „Bugeac“, а у неким другим језицима ријеч Буџак сусрећемо у облицима: „Budjak“, „Budzhak“, „Bujak“, „Buchak“, „Budziac“...

Историјат насеља 160п|лево|thumb|Жељезничка пруга У првој половини 19. вијека тадашњи Буџак (данашње Лазарево) представљао је село надомак Бањалуке, које је било ријетко насељено у дијелу око Шегиног пута. Мјештани су градили куће подаље од главне саобраћајнице (градишке цеста) јер је тако било сигурније за живот у вријеме турске владавине. За вријеме Аустроугара, расте насеље уз стару градишку цесту. Тада је изграђена и жељезничка станица у међупростору између старог и новог Буџака, која на старим аустријским картама носи назив „Vorstadt“. Након Другог свјетског рата као приградско насеље Буџак се стално шири, и то највећим дијелом због прилива становништва из околних села, понајвише из Ивањске. Нарочито велики прираст становништва из различитих крајева и различитог поријекла, насеље има након земљотреса. До 1969. постојала је Хидроцентрала у Делибашином селу, на ријеци Врбас, снаге 12 мегавата, која је снабдјевала дио Града струјом. Земљотрес је срушио брану. Иако је касније било покушаја да се реконструише, до реализације тога ипак није дошло. (Извор: Историјски записи самостана "Марија Звијезда") Средином 90-их, одлуком Скупштине Града, промјењено је име мјесних заједница из назива „Буџак“ у назив „Лазарево“. Првобитно су постојале четири мјесне заједнице у Лазареву, са истим територијалним обухватом као и прије промјене назива. Накнадно, новом одлуком Скупштине Града из 2006. године, насеље је било подијељено у двије мјесне заједнице. И то на начин да су мјесне заједнице (Лазарево: 1, 2 и 4) обједињене у једну названу МЗ „Лазарево 1“, а да је МЗ „Лазарево 3“ преименовано у МЗ „Лазарево 2“. Данас је Лазарево једно од већих и уређенијих градских насеља. 1960. 180п|десно|thumb|Бараке у насељу "Иако су на свим зборовима бирача, мјештани нарочито наглашавали потребу за отварањем мањих продавница: меса, хљеба, новина и другог, до сада ништа није предузето да би се то и остварило. У насељу има једна продавница колонијалне робе, бријачница и кројачница што је свакако мало. Због тога су становници овога дијела Града присиљени да користе аутобусе те да плаћају: месо, хљеб, новине и друго по тридесет динара више него остали. Треба напоменути да у Буџаку имају двије гостионице а врше се припреме и за отварање треће." (Извор: Крајишке новине, Лист социјалистичког савеза радног народа срезова Бањалука и Приједор, 1959-60. године)

Основна школа „Борисав Станковић“ кроз историју Камен темељац за изградњу ове школе постављен је 1977. године, јер је оближња Основна школа „Иван Горан Ковачић“ постала пренатрпана. Дјеца су ишла у три смјене, а некада се чак и у Пољопривредној школи одржавала настава за основце. Школа је завршена у рекордном року, у јесен 1978. године. Већ 1980. у школској дворани су одржаване неке од утакмица Европског првенства за жене а за организацију утакмица, школа је добила специјалну плакету Европске кошаркашке федерације. лево|170п|школска сала1982. емитована је прва емисија интерне школске телевизије а исту је опремило предузеће „Руди Чајевец“. 1984. домаћин је „Малих олимпијских игара БиХ-МОИ“. Школа 1992. године мијења назив из ОШ „Ранко Шипка“ у ОШ „Борисав Станковић“. У периоду од августа 1995. до марта 1998. у школи је привремени смјештај нашло преко 5.000 избјеглица. Након чега је услиједила комплетна санација школе и спортске дворане а завршена је у септембру 1998.

Основна школа „Иван Горан Ковачић“ кроз историју Основна школа „Иван Горан Ковачић“ је отворена и почела са радом 1956. године. Школа је саграђена добровољном акцијом становника три насеља. Поред матичног насеља, још су је градили становници насеља Чесма и Дракулић. Располаже са великим школским парком у којем се годинама сади, одржава и обнавља мноштвом различитог цвијећа и дрвећа (смрча, бор, јела, јабука, крушка итд.), а о парку брине еколошка секција школе и радници школе. Овај парк у оквиру дворишта ОШ „Иван Горан Ковачић“ представља други највећи парк у граду Бањој Луци. Током Грађанског рата у БиХ школа је функционисала у знатно отежаним условима, наставнички кадар је био подложан честим промјенама (нарочито наставници страних језика, а присутан је био и дефицит ових кадрова) а често се мијењао и број и структура ученика (с обзиром на велике миграције становништва током рата). Присутан је био и проблем обезбјеђења огрева за ученике. Велики проблеми који су ометали редован ток функционисања ове јавне школске установе били су настављени чак и 10-ак година послије рата, у једном новом облику. Наиме од 1995. године смјештен је био велики број избјеглица у фискултурној сали и једном дијелу учионица школе, па је цјелокупан наставни процес, а нарочито настава физичког васпитања, био знатно отежана. Данас у школи постоји 26 одјељења и 1 одјељење продуженог боравка. Сваке године наставно особље у сарадњи са својим ученицима проводи акцију „Прољеће“, која подразумијева да сваки ученик засади по један цвијет. Од различитих ученичких секција чији представници учествују на школским такмичењима, нарочито се истичу, ученици такмичари из предмета Демократија. Од када је у школски систем Републике Српске 2006. године уведен овај предмет и од када се одржавају такмичења, ученици ове школе готово редовно на школским такмичењима освајају највише пласмане.

Насеље барака Специфичност насеља Лазарево у односу на друга градска насеља, јесте и постојање великог број стамбених монтажних објеката у појединим његовим дијеловима. Ти објекти су изграђени након земљотреса у Бањој Луци 1969. године. Њиховом изградњом тадашње насеље значајно мијења своју контуру и изглед, па је стога међу Бањалучанима постало препознатљиво и као „насеље барака“.

Вјерски објекти 110п|лево|thumb|Црква "Лазарица“. Од вјерских објеката постоје — православна црква „Лазарица“, посвећена Св. вмч. кнезу Лазару, те католичка црква са самостаном у Трапистима (МЗ „Лазарево 1“). Траписти у Бањалуку долазе средином 19. вијека, купују земљу у Делибашином селу и оснивају самостан. Оснивач самостана је Франц Фанер (Franc Pfaner). Посјета самостану Марија Звијезда који датира из 1926. године, укључена је и у програм туристичког разгледања града, а постоји и стална изложбена поставка фотографија и дијела Траписта. Већ 30 година, она је и жупна црква, и не постоји слична црква у Босни и Херцеговини. Одликују је велики простор, необична умјетничка уобличења, њежне боје ...Делибашино село Самостан Марија Звијезда Изградња цркве „Лазарица“ започета је 18. септембра 2000. године, а освештао ју је епископ бањалучки Јефрем на Видовдан 2001. године, уз присуство највиших државника Републике Српске. Православна општина Лазарево већ традиционално сваке године организује хуманитарне акције, и шаље конвоје помоћи за социјално угрожене сународнике на КиМ. Објекат се налази у ул. Марка Липовца, у МЗ „Лазарево 2“.

Привреда 200п|десно|thumb|Ул. Књаза Милоша У мјесним заједницама „Лазарево 1“ и „Лазарево 2“ сједишта имају бројна предузећа (привредна друштва). Нека од познатијих су: прехрамбено предузеће „Витаминка", „Пут", „Чистоћа", „Нова ДИ Врбас“, „Нова пијаца“, „Грађа“, „Јелшинград“, „ТАС“, „Независне новине“, „Синтелон“, „Нова сировина“, „Лада ауто“, „Бањалучка пивара“, „Аутобуска станица“, „Пошта“, „Интерекс“ „Фис“ ... У Мјесној заједници „Лазарево 2“ најразвијенији је терцијарни привредни сектор: трговачка, угоститељска дјелатност и банкарство. У МЗ „Лазарево 2“ налази се и предузеће које се бави прерадом стакла, некадашњи градски привредни гигант „Кристал“. Бањалучка пивара Један од најуспјешнијих привредних колектива, не само насеља него и читавог Града, је Бањалучка пивара. А њен највећи и најпрепознатљивији бренд је „Нектар пиво“. Иначе фабрику су основали редовници самостана „Марија Звијезда“ из реда Траписта, 1873. године. Данас фабрика своје производе извози и у неке од највећих земаља свијета.

Нова ДИ Врбас Дрвна индустрија „Врбас“ основана је 1949. године. Сједиште има на територији МЗ „Лазарево 1“. Током осамдесетих година на просторима бивше Југославије постаје лидер у производњи трпезаријског намјештаја а своје производе извозила је на тржишта широм свијета. Након тешких ратних и поратних година за фабрику, које карактерише губитак тржишта и покретање стечајног поступка, ДИ „Врбас“ од 2008. послује као велики тржишни субјект на новим основама под именом „Нова ДИ Врбас“ и успјела је донекле повратити дио старога сјаја.

Саобраћајна инфраструктура 200п|десно|thumb|Надвожњак