мини|Увод у аблатив из уџбеника латинског језика из 1903. године. Аблатив је падеж присутан у различитим језицима који опште узев означава кретање или подстицање од дате именске речи. Име падежу потиче од латинске речи -{ablatus}-, која значи „однесен“. Скраћеница за означавање овог падежа је -{ABL}-.
Аблатив у латинском језику
У латинском језику, аблатив (-{ablativus}-) је шести падеж. Може означавати: место почетка кретања или порекла именице, на пример -{ex agrīs}- — из села раздвајање или раздвојеност, на пример -{Cicerō hostēs ab urbe prohibuit}- — Цицерон је задржао непријатеље ван града начин вршења радње, на пример -{cum cūrā}- — пажљиво инструмент вршења радње (аналогно инструменталу), на пример -{oculīs vidēre}- — видети очима време вршења радње, на пример -{aestāte}- — лети, током лета вршиоца радње у пасивним конструкцијама, на пример -{Caesar ā dīs admonētur}- — Богови су упозорили Цезара (у оригиналу је пасив: „Цезар је упозорен од стране богова")
Категорија:Падежи