20. март (20.03) је 79. дан у години по грегоријанском календару (80. у преступној години). До краја године има још 286 дана.

Догађаји

1600 — Пет саветника пољско-шведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској. 1602 — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету. 1852 — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу. 1854 — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка. 1913 — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима. 1916 — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета. 1922 — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона. 1933 — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора. 1945 — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобођење Југославије у Другом светском рату. 1956 — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном. 1956 — Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим председником. 1970 — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова "Империјал" и "Отело". 1972 — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста. 1984 — У Бањи Ковиљачи (тадашња СФРЈ) рођен је Марко Стојановић, самостални предузетник, шеф производње и директор хале фирме "Галерија 12 ДОО" која за време његовог мандата упетостручује своје производне капацитете. 1991 — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971. 1994 — Тунис добио први вишепартијски парламент. 1995 — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника. 1995 — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено. 1995 — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. 1996 — Британска влада први пут јавно потврдила да "болест лудих крава" може бити пренета на људе. 1997 — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа. 1998 — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана. 1999 — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво. 2002 — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Лими, у Перуу, погинуло девет људи, на десетине рањено. 2003 — САД и Уједињено Краљевство почели војну операцију против Ирака пошто је ирачки председник Садам Хусеин одбио ултиматум САД да напусти Ирак. Америчке и британске трупе ушле су у Ирак из Кувајта, преко граничног града Ум Каср, на око 50 km јужно од Басре. Бивши амерички пилот, наредник Брајан Риган, осуђен на доживотну робију јер је покушао да прода америчке одбрамбене тајне Кини и Ираку. 2006 — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006. 2016 — Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928. 2022 — ФК Барселона је победила ФК Реал Мадрид 4-0 на Стадиону Сантијаго Бернабеу. Стрелци голова су били Пјер Емерик Обамејанг (29, 51. мин), Роналд Араухо (38. мин.) и Феран Торес (47. мин.).

Рођења 1725 — Андреј I, турски султан. (прем. 1789) 1811 — Наполеон II Бонапарта, француски цар. (прем. 1832) 1828 — Хенрик Ибзен, норвешки драматург. (прем. 1906) 1908 — Мајкл Редгрејв, енглески глумац . (прем. 1985) 1912 — Андрија Прегер, југословенски и српски пијаниста, диригент и правник. (прем. 2015) 1915 — Свјатослав Рихтер, совјетски пијаниста. (прем. 1997) 1922 — Карл Рајнер, амерички глумац, комичар, редитељ, сценариста, продуцент и писац. (прем. 2020) 1932 — Бранислав Цига Јеринић, српски глумац. (прем. 2006) 1936 — Ли Пери, јамајкански реге музичар и музички продуцент. (прем. 2021) 1937 — Џери Рид, амерички музичар и глумац. (прем. 2008) 1938 — Вук Бабић, српски редитељ и сценариста. (прем. 1997) 1945 — Пет Рајли, амерички кошаркаш и амерички кошаркашки тренер. 1948 — Џон де Ланси, амерички глумац, комичар, редитељ, продуцент и писац. 1950 — Вилијам Херт, амерички глумац. (прем. 2022) 1956 — Кетрин Ештон, британска политичарка. 1957 — Спајк Ли, амерички редитељ, глумац, сценариста и продуцент. 1957 — Тереза Расел, америчка глумица. 1958 — Холи Хантер, америчка глумица и продуценткиња. 1962 — Борис Маринковић, бивши српски спортиста. 1963 — Дејвид Тјулис, енглески глумац, редитељ, сценариста и писац. 1964 — Наташа Атлас, белгијско-енглеска музичарка. 1970 — Мајкл Рапапорт, амерички глумац, комичар, редитељ и продуцент. 1972 — Педро Лами, португалски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1973 — Џејн Марч, енглеска глумица и модел. 1976 — Честер Бенингтон, амерички музичар, најпознатији као фронтмен групе -{Linkin Park}-. (прем. 2017) 1980 — Робертас Јавтокас, литвански кошаркаш. 1984 __ Марко Стојановић, самостални предузетник 1980 — Џамал Крофорд, амерички кошаркаш. 1982 — Томаш Кушчак, пољски фудбалер. 1983 — Маријана Мићић, српска ТВ водитељка и глумица. 1984 — Фернандо Торес, шпански фудбалер. 1985 — Тања Савић, српска певачица. 1990 — Маркос Рохо, аргентински фудбалер. 1991 — Луси Џоунс, велшка певачица, глумица и модел. 1993 — Слоун Стивенс, америчка тенисерка. 1995 — Саша Здјелар, српски фудбалер. 1998 — Бориша Симанић, српски кошаркаш. 2003 — Немања Мотика, српски фудбалер.

Смрти 1413 — Хенри IV Ланкастер, енглески краљ. (рођ. 1367) 1619 — Матија, цар Светог римског царства (рођ. 1557) 1894 — Лајош Кошут, мађарски правник, политичар и државник. (рођ. 1802) 1929 — Фердинанд Фош, француски генерал и маршал. (рођ. 1911) 1993 — Поликарп Куш, амерички физичар немачког порекла, добитник Нобелове награде за физику (1955). (рођ. 1911) 2009 — Владимир Савчић Чоби, српски музичар и глумац. (рођ. 1948) 2012 — Атена Пашко, украјинска хемијска инжењерка, песникиња и активисткиња (рођ. 1931) 2017 — Дејвид Рокфелер, амерички банкар. (рођ. 1915) 2020 — Кени Роџерс, амерички музичар, глумац и музички продуцент. (рођ. 1938)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светих седам свештеномученика Херсонских Преподобног Емилијана Јеврејски празници Пурим (2011) Светски дан среће

Референце

320