Хрватска (), званично Република Хрватска (), држава је у средњој и југоисточној Европи, на обали Јадранског мора. Граничи се на северозападу са Словенијом, на североистоку са Мађарском, на истоку са Србијом и на југоистоку са Босном и Херцеговином и Црном Гором, док на западу има морску границу са Италијом. Главни и највећи град је Загреб. Званични језик је хрватски, а званична валута евро.
Током 6. века Словени су населили Балкан, који је тада био део Илирије. До 7. века основали су две кнежевине. Хрватска је призната као независна 7. јуна 879. за време владавине кнеза Бранимира. Томислав је постао први народни краљ до 925, уздигавши Хрватску на статус краљевине. Током борбе за власт након краја владавине Трпимировића, Краљевина Хрватска је 1102. ушла у персоналну унију са Краљевином Угарском. Године 1527, суочен са османским освајањем, Сабор је изабрао Фердинанда I за краља. У октобру 1918. у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, независна од Хабзбуршке монархије, а у децембру 1918. постала је део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Након инвазије коју су спровеле силе Осовине на Краљевину Југославију у априлу 1941, већи део Хрватске је постао део марионетске Независне Државе Хрватске. Покрет отпора довео је до стварања Федералне Државе Хрватске, која је основана унутар комунистичке Југославије. Крајем јуна 1991. Република Хрватска је прогласила независност од Југославије након одржаног референдума, а наредне четири године је вођен рат у Хрватској.
Хрватска је унитарна држава са парламентарним системом. Чланица је бројних међународних организација, међу којима су Европска унија, Еврозона, Шенгенска зона, НАТО, Уједињене нације, Савет Европе, ОЕБС, Светска трговинска организација и Унија за Медитеран, а тренутно је у процесу придруживања Организацији за економску сарадњу и развој. Као активни учесник у мировним операцијама Уједињених нација, Хрватска је допринела трупама у Међународним снагама за безбедносну помоћ. Током 2008/09. први пут је изабрана да попуни нестално место у Савету безбедности Уједињених нација
Хрватска је развијена земља са напредном привредом. Туризам је један од најзначајнијих извора прихода, са око 20 милиона туриста годишње. Од 2000-их, Влада Хрватске је уложила значајна средства у инфраструктуру, посебно у саобраћај и паневропске коридоре. Хрватска се такође позиционирала као регионални енергетски лидер почетком 2020-их и доприноси диверзификацији снабдевања енергијом у Европи путем свог плутајућег терминала за увоз течног природног гаса код острва Крк. Хрватска пружа социјално осигурање, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање.
Географија
Положај Хрватска се налази у средњој и југоисточној Европи на обали Јадранског мора. Територија Хрватске заузима 56.594, од којих је 56.414 на копну и око 128 на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум. Овај део је повезан Пељешким мостом са остатком Хрватске.
Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2.197, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932, 670 са Словенијом, 329 са Мађарском, 241 са Србијом и 25 са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1.778 (рачунајући острва 6.176).
Геологија и рељеф мини|лево|Топографска мапа Хрватске Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.
Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена континентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине је: део око река Саве и Купе са градовима Загреб, Карловац и Сисак који је економски и демографски центар државе, Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве и Муре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајају Барања (око доњег тока Драве) и Западни Срем.
мини|Туристички крузер на Дунаву, источна Славонија
Динарске планине спадају у ред средњих планина по висини и граница су између Јадранског и Црноморског слива. Овај део укључује брдски део Горског Котара од Ријеке до Карловца, долине Лику и Крбаву између планине Велебит и босанскохерцеговачке границе, као и планине Далмације (Динара (1.831), Камешница (1.809), Биоково (1.762) и Свилаја (1.508)).
Јадрански обални део се састоји углавном од крашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетно разуђена. Хрватској припада 1246 острва, од којих је 47 насељено. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на неким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак је Неретва.
Историјски се обални део може поделити у три региона: Истра — полуострво на северозападу Хрватске Хрватско приморје — између Ријеке и Сења са Кварнерским острвима. Далмација — разуђена обала Јадранског мора јужно од околине Задра, са бројним острвима и брдским залеђем и историјски важним градовима као што су Шибеник, Сплит и Дубровник.
Воде мини|Парк природе Телашћица Реке Хрватске припадају Јадранском и Црноморском сливу. Најдуже реке су Сава (562), Драва (305) и Купа (296). У приморском делу копнени рељеф одликује мали број водених токова Мирна, Раша, Зрмања, Крка, Цетина и Неретва.
Колебањем нивоа мора током ледених и међуледених доба, на морској обали дошло је до веома разноликих појава — од језерских трагова и фјордова, отапања глечера, трагова абразије и наслага песка-прапора на острву Сусак. Речне кањоне и понорнице окружују простране заравни као око Цетине, затим Личко, Гацко, Имотско поље, Рујно на Велебиту (800).
Источни делови територије карактеристични су по томе што су завале међусобно спојене у долини системом међуречја Саве и Драве. Воде из завале средње Хрватске због непропусних наслага тешко отичу, те их у току кишних периода плаве, заједно са Савом. Након леденог доба, Сава и Драва примале су много воде и шљунка и таложиле га у коритима и око њега или усецале терасе.
Клима мини|Острво Галешњак у облику срца Хрватска има разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону. Просечна температура у унутрашњости у јануару је 0 до 2 °C, а у августу 19 до 23 °C, док је просечна температура у приморју од 6 до 11 °C у јануару и 21 до 27 °C августу.
С просечно 2.600 сунчаних сати у години, јадранска обала је једна од најсунчанијих у Средоземљу, а температура мора лети је од 25 °C до 27 °C. На Јадранског обали Хрватске дувају три ветра: југо (са мора на копно), бура (са копна на море) и маестрал.
Флора и фауна Флора и фауна Хрватске је разноврсна. Примера ради, Жумберачка гора је станиште за више од 1.000 биљних врста, од којих је 14 врста глобално угрожено, а још 90 их се налази на листи угрожених биљака Хрватске. У приморским предјелима где преовладавају борови и зеленгорично дрвеће према страни ка Словенији, у близини Свете Гере се налази прашума где се на већим површинама могу наћи и храст китњак и граб, те храст медунац и црни граб. Ту су своје станиште пронашле и угрожене врсте хрватска перуника и благајев ликовац.
Национални паркови
У Хрватској постоји 8 националних паркова:
Име Основан Величина (-{ha}-) Слика Плитвичка језера 1949. 29.685,15 100п Национални парк Пакленица 1949. 8.500 100п Национални парк Рисњак 1953. 3.041 100п Национални парк Мљет 1960. 5.375 100п Национални парк Корнати 1980. 22.000 100п Национални парк Бриони 1983. 3.390 100п Национални парк Крка 1985. 10.900 Водопад Скрадински бук на Крки|100п Северни Велебит 1999. 10.900 100п
Историја
Праисторија и антика
Подручје данашње Хрватске било је насељено током читаве праисторије. Фосили неандерталаца који датирају из средњег палеолита откривени су на северу Хрватске. Остаци неолитске и енеолитске културе пронађени су у свим регионима. Највећи удео чине локалитети у долинама северне Хрватске. Најзначајније су баденска, старчевачка и вучедолска култура. Гвоздено доба је изнедрило почетак халштатске и латенске културе.
Овај регион су насељавали Илири и Либурни, док су прве грчке колоније основане на острвима Хвар, Корчула и Вис. Током 9. године н. е. територија данашње Хрватске постала је део Римског царства. Цар Диоклецијан је био пореклом из ове области. Изградио је Диоклецијанову палату у Сплиту, у коју се повукао након абдикације 305.
Током 5. века, последњи дејуре западноримски цар Јулије Непот владао је малим краљевством из палате након што је побегао из Италије током 475.
Средњи век
мини|лево|Крунисање краља Томислава Крајем 6. и првом половином 7. века римска владавина се завршава инвазијама Авара и Словена и уништењем скоро свих римских градова. Преживели Римљани су се повукли на повољнија места на обали, острвима и планинама. Град Дубровник су основали преживели људи из Епидаура.
Постоји неизвесност око етногенезе Хрвата. Најприхваћенија теорија сматра да су они Бели Хрвати из Беле Хрватске који су се населили на овај простор током периода Велике сеобе народа. Насупрот томе, друга теорија налаже да су они потомци Сармата и Алана, на основу камена из Танаиса и текста на старогрчком језику.
Према делу De administrando imperio из 10. века које је написао византијски цар Константин VII, Хрвати су населили римску провинцију Далмацију у првој половини 7. века након што су победили Аваре. Иако постоје извесни научни спорови око поузданости и тумачења овога, недавни археолошки подаци су утврдили да је миграција и насељавање Словена/Хрвата било крајем 6. и почетком 7. века. Касније је основана Кнежевина Далмација и Либурнија, којом је владао Борна, што потврђује писање Ајнхарда почев од 818. Овај запис представља први документ хрватских краљевстава, вазалних држава Франачке у то време. Њен сусед на северу била је Кнежевина Доња Панонија, којом је у то време владао војвода Људевит који је владао територијама између река Драве и Саве, у свом утврђењу у Сиску. Ово становништво и територија кроз историју били су уско повезани са Хрватима и Хрватском.
У 7. веку почела је христијанизација Хрвата у време архонта Порге, а у почетку је вероватно обухватала само елиту, док је углавном завршена до 9. века. Франачка власт завршила се током владавине Мислава, односно његовог наследника Трпимира, који је победио византијске и бугарске снаге.
Први хрватски владар кога је папа признао био је Бранимир, који је 7. јуна 879. добио папско признање од папе Јована VIII. Томислав је био први краљ Хрватске, што је поменуто у писму папе Јована X из 925. Томислав је поразио угарске и бугарске инвазије. Средњовековно хрватско краљевство достигло је врхунац у 11. веку за време владавина Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Када је Стјепан II умро током 1091, окончавши династију Трпимировић, зет Дмитра Звонимира, Ладислав I Угарски, полагао је право на хрватску круну. Године 1102. дошло је до рата и персоналне уније са Угарском за време власти Коломана.
Хабзбуршка монархија и Аустроугарска
мини|Бан Јосип Јелачић на отварању Хрватског сабора, 5. јуна 1848.