Роман Кројцигер (; Моравска Требова, 6. мај 1986) чешки је професионални бициклиста, који тренутно вози за UCI ворлд тур тим Дименжен Дата.
Кројцигер је ал араундер, прије свега брдаш, са добрим хронометарским способностима, што га чини конкурентом за генерални пласман на етапним тркама. Сматран је за једног од највећих талената након освајања јуниорског Свјетског првенства 2004 и Тур де Свис 2008, са 22 године, док је годину касније освојио Тур де Романди трку. Године 2011 прешао је у Астану, поништивши последњу годину уговора са Ликвигасом, јер је тим већ имао два лидера — Ивана Баса и Винченца Нибалија. Прве године као лидер Астане на Ђиро д’Италији освојио је класификацију за најбољег младог возача. Године 2013 прешао је у Тинкоф—Саксо и прве године освојио је Амстел голд рејс, као и пето мјесто на Тур де Франсу, гдје је радио за Алберта Контадора.
Године 2014 суспендован је од стране свјетске бициклистичке уније, док је трајала истрага око допинга, пропустио је Тур де Франс, а ослобођен је оптужби у септембру 2014. Након гашења Тинкофа на крају 2016, прешао је у Орику—Скот (садашњи Мишелтон—Скот).
Дјетињство и јуниорска каријера
Роман Кројцигер рођен је 6. маја 1986, у Моравској Требови од родитеља Романа Кројцигера сениора и Хелене Кројцигерове. Његов отац је био професионални бициклиста, који је освојиио јуниорско Свјетско првенство у сикло кросу 1983 и друмску трку Тур оф Аустрија 1991. Кројцигер се од раног дјетињства бавио спортом, играо је фудбал и хокеј на леду, док је бициклизмом почео да се бави са 11 година, након што је добио на поклон за рођендан друмски бицикл. Његов први бицикл био је плаве боје, са розе наљепницом прасета. Првих година Романа је тренирао отац, док се касније придружио тиму Шкода Плзењ. Са 15 година придружио се јуниорском тиму Шумахер у Швајцарској, гдје је провео четири године. Прве године побиједио је на шест трка у сикло кросу, док је највеће успјехе остварио освајањем Ђиро дела Тоскана трке за јуниоре 2003 и 2004, Свјетског првенства за јуниоре 2004 и другог мјеста на Ђиро дела Ређиони трци 2005.
Дипломирао је на спортској и бизнис академији у Плзењу.
Професионална каријера 2006—2008.
мини|лево|усправно|Кројцигер 2007. године.
Професионалну каријеру почео је 2006 у италијанском професионалном тиму Ликвигас. Прве сезоне није остварио ниједну побједу, док су му најбољи резултати били 13 мјесто на Туру Словеније (гдје је био четврти у класификацији најбољих младих возача), и 15 мјесто на Туру Пољске (гдје је био пети у брдској класификацији). Свјетско првенство у друмској вожњи 2006. завршио је на 87 мјесту.
Сезону 2007 почео је у фебруару на Туру Медитерана, гдје је завршио на 13 мјесту. На Париз—Ницу дошао је као помоћник за Франка Пелицотија; пролог је завршио други, секунду иза Дејвида Милара. Четврту етапу завршио је на 18 мјесту, 56 секунди иза побједника Алберта Контадора и пао је на 15 мјесто у генералном пласману. Последњу, седму етапу, завршио је минут и 45 секунди иза Контадора и трку је завршио на 19 мјесту, два и по минута иза Контадора. Сезону је наставио на Сетимана чиклиста Ломбарда трци у Италији (). Прва етапа био је пролог дуг 3 km за тимове, побиједио је Ликвигас, Кројцигер је прошао трећи кроз циљ. На првој етапи остварио је своју прву професионалу побједу, тријумфовао је двије секунде испред Ђузепеа Палумба и преузео лидерску мајицу. Мајицу је изгубио већ на другој етапи, завршивши два минута иза Александра Ефимкина и пао је на 11 мјесто у генералном пласману. на трећој етапи надокнадио је минут и трку је завршио на шестом мјесту, 45 секунди изабрао Ефимкина. Након добрих резултата и шестог мјеста на Тур де Романди трци, ушао је у састав тима за Вуелта а Еспању. Након двије равне етапе, које је завршио у групи, на трећој етапи изгубио је 30 секунди. На четвртој етапи изгубио је четири минута, док је у наставку губио вријеме и Вуелту је завршио на 21 мјесту, 33 минута иза побједника Дениса Мењшова.
Сезону 2008 почео је на Супер челенџ серији у Јужноафричкој Републици, која је састављена од три једнодневне трке, прву је завршио на шестом, другу на 43, а трећу на деветом мјесту. Након Вуелта Валенсијане и Париз—Нице, на којима није остварио добре резултате, возио је арденске класике. Амстел голд рејс завршио је на 53 мјесту, док је Флеш Валон завршио на 51 мјесту. Сезону је наставио у Швајцарској, на Тур де Романди трци. Трка је почела 1,9 km дугим прологом, који је завршио у групи возача са секундом иза побједника Марка Кевендиша. Након двије равне етапе, борба се наставила на хронометру на трећој етапи, који је Кројцигер завршио на шестом мјесту, 37 секунди иза побједника Андреаса Кледена. На краљевској, четвртој етапи, након велике борбе и напада фаворита, Кројцигер је завршио пети и дошао је до другог мјеста у генералном пласману. Последња етапа била је равна, није било напада, и Романдију је завршио на другом мјесту, 35 секунди иза Кледена. Након Романдије наставио је са тркама у Швајцарској, на Тур де Свис трци. Другу етапу завшио је на шестом мјесту, након чега су услиједиле три равне етапе. На шестој етапи Кирхен, Кледен и Кројцигер су остали заједно на челу у финишу етапе, али Кројцигер није имао снаге да их прати и завршио је трећи, шест секунди иза двојца који је на циљ стигао заједно. Хронометар на седмој етапи, Кројцигер је доминантно побиједио, 17 секунди испред Кледена, док су остали конкуренти за освајање трке завршили доста иза: Игор Антон минут и 48 секунди и Ким Кирхен три и по минута и Кројцигер је преузео лидераску мајицу. На последњој етапи није било промјена и Кројцигер је освојио трку 49 секунди испред Кледена. Након Швајцарске дебитовао је на Тур де Франсу, на који је дошао као помоћник за Винченца Нибалија. Прве борбе на Туру вођене су на 29 km дугом хронометру на четвртој етапи, који је Кројцигер завршио на 34 мјесту, минут и 50 секунди иза Стефана Шумахера. Велика борба одвијала се на шестој етапи, на четири брдска циља. Фаворити су нападали у финишу и пратили један другога, док је Рикардо Рико био најбољи у спринту, Кројцигер је завршио шести, седам секунди иза. На седмој етапи, Рикардо Рико је напао и одвојио се од групе фаворита на 25 km до циља; дошао је до соло побједе, док је Кројцигер завршио у групи возача који су завршили минут и 17 секунди иза. На етапи 16 вођена је велика борба за генерални пласан, Кројцигер је био ван ње, завршио је етапу четири минута иза. У наставку је губио вријеме и Тур је завршио на 13 мјесту, 13 минута иза Карлоса Састреа. У класификацији за најбољег младог возача завршио је други, минут и по иза Андија Шлека. Сезону је завршио 51 местом на Свјетском првенству у друмској трци.
2009.
мини|десно|усправно|Кројцигер на Тур де Франсу 2009. године.
Сезону 2009 почео је на трци Трофеј Сала Милор, коју је завршио на 51 мјесту. Након трка у Италији, возио је Париз—Ницу, коју није завршио, напусио је током последње етапе. Сезону је наставио на Вуелта ал Паис Васко трци. Након прве двије равне етапе, на трећој се водила борба; Алберто Контадор, Кадел Еванс, Самуел Санчез и Дамијано Кунего су се одвојили на последњем успону, Кројцигер није могао да их прати и завршио је 55 секунид иза побједника етапе — Алберта Контадора. Наредне двије етапе биле су такође равне, док је хронометар на последњој етапи завршио на 12 мјесту, минут и 45 секунди иза Контадора; трку је завршио на 10 мјесту у генералном пласману, два минута иза Контадора, који је освојио трку, док је завршио пет секунди иза сувозача Винченца Нибалија. Арденски класици почели су са Амстел голд рејсом, Кројцигер је напао при врху успона на 19 km до циља, направио је предност на спусту, након чега је Сергеј Иванов напао; Иванова је маркирао Нибали и нису одмакли, али на последњем успону Кројцигер није имао снаге и достигнут је. Амстел је завршиона 18 мјесту, у групи возача која је дошла осам секунди иза Иванова. Након арденских класика возио је Тур де Романди трку. Романдија је почела прологом, који је Кројцигер завршио пети, четири секунде иза Франтишека Рабона. На екипном хронометру на трећој етапи, Ликвигас је завршио 24 секунде иза тима Колумбије и Кројцигер је пао на девето мјесто у генералном пласману. Четврта етапа имала је четири успона и на њој су вођене одлучујуће борбе. Кројцигер је напао на последњем успону на 15 km до циља, на спусту су га стигли Тарамаје, Карпец и Кејсакоф; када се опет кренуло узбрдо, са неколико километара до циља, Кројцигер је напао и поново се одвојио: Тарамаје га је достигао, али није имао снаге у спринту и Кројцигер је побиједио на етапи, остваривши први тријумф у сезони, такође преузевши лидерску мајицу. Последња етапа била је спринтерска, није било промјена и Кројцигер је освојио Тур оф Романди. Сезону је наставио у Швајцарској, на Тур де Свис трци, гдје је бранио побједу од претходне године. Трка је почела прологом, на коме је Кројцигер завршио други, 19 секунди иза Фабијана Канчеларе. На четвртој етапи Кројцигер је изгубио минут и пао на осмо мјесто у генералном пласману. Добром вожњом на петој етапи дошао је до четвртог мјеста; на шестој етапи, напао је на три km до циља, стекао је 20 секунди предности, али га је на 175 m до циља стигао Ким Кирхен и тријумфовао. На хронометру на последњој, деветој, етапи, Кројцигер је завршиио седми, два минута иза Канчеларе и завршио је трку на трећем мјесту. Након Швајцарске, био је лидер Ликвигаса на Тур де Франсу, заједно са Нибалијем. Тур је почео хронометром, који је Кројцигер завршио на седмом мјесту, 32 секунде иза Канчеларе. На четвртој етапи вожен је екипни хронометар, Ликвигас је завршио четврти, 58 секунди иза Астане, због чега је Кројцигер већ имао минут и по заостатка иза Контадора, док је Нибали био пет секунди даље. На седмој етапи, до Андоре, изгубио је минут и 20 секунди од Контадора, након напада у последња три километра. Борба за генерални пласман настављена је на етапи 15; Контадор је напао на 5,7 km до циља и нико није могао да га прати, Кројцигер није могао да прати ни друге возаче и завршио је једанаести, два минута иза Контадора; у генералном пласману пао је на 16 мјесто, 4 и 40 иза Контадора. На етапи 17, Кројцигер је завршио шест минута иза водећег триа — Контадора и браће Шлек, али је због већих заостатака других возача дошао до 11 мјестау генералном пласману. Хронометар на 18 етапи завршио је на 63 мјесту и пао је на 12 мјесто у генералном пласману, два минута иза десетопласираног Ле Мевела. Етапа 20 била је последња у борби за генерални пласман, Кројцигер је завршио седми и дошао је до деветог мјеста у генералном пласману. Последња, етапа 21 била је равна, није било напада и Кројцигер је завршио Тур на деветом мјесту, док је у класификацији за најбољег младог возача завршио трећи, иза Андија Шлека и сувозача Винченца Нибалија, који је завшио седми у генералном пласману. Кројцигеру је накнадно припало осмо мјесто, након дисквалификације и поништавања резултата Ленса Армстронга, који је завршио трећи.
Недељу дана након Тура, возио је класик Сан Себастијан, у Шпанији. На 15 km до циља, Карлос Баредо и Пјерик Федриго су напали, Кројцигер је предводио возаче који су покушавали да их достигну; Луис Леон Санчез је достигао прво Федрига, а затим и Бареда, док су Кројцигер и Кирхен достигли Федрига и настави потјеру за лидерима. На спусту је Кројцигер достигао Бареда и Санчеза, на два km до циља и возио је соло до последњих 200 m, када га је достигао Баредо и одспринтао. Бареду је касније реултат поништен због допинга и побједа је припала Кројцигеру. Сезону је наставио на Вуелта а Еспањи, гдје је радио за Ивана Баса, завршивши Вуелту на 61 мјесту. Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио друмску трку, али је није завршио.
2010. мини|лево|усправно|Кројцигер на Париз—Ници 2010. године.