мини|десно|150п|Грб Белоруске ССР Совјетска репресија у Белорусији се односи на случајеве неоснованог кривичног гоњења људи у Белорусији, у време када је земља била под комунстичком влашћу, која је обухватила прогон људи за наводне контрареволуционарне активности, као и депортацију људи у другим регионима СССР на основу њихове социјалне, етничке, верске или друге припадности.

Историја Репресија је почела 1917. година, а достигла врхунац током 1930-их година, а нарочито током Велике чистке у Совјетском Савезу од 1937 до 1938. године. Значајна погубљења познатих белоруских интелектуалаца и политичара су спроведена током ноћи 29 и 30. октобра 1937. године, у вези са измишљеним случајем око рада Уније за ослобођење Белорусије из 1930. године. Хиљаде етнички Пољака је убијено за време Пољске операције НВКД (1937-38), а њихове породице су често биле депортоване у Казашку Совјетску Социјалистичку Републику.

Други талас репресије догодио се од 1939-1941. године у Западној Белорусији након њене анексије од стране Совјетског Савеза, када су хиљаде кулака, друштвених и политичких лидера, бивших пољских званичника и осуђеника убијени или насилно пресељени у Казахстан, Сибир и другим регионима Совјетског Савеза. Репресија је у великој мери заустављења након смрти Јосифа Стаљина 1953. године. Тачан број људи који су постали жртве совјетске репресије у Белорусији је тешко одредити, јер су архиви КГБ-а у Белорусији још увек недоступни за истраживаче.

Број жртава Према непотпуним проценама, око 600.000 људи је било жртва совјетске репресије у Белорусији између 1917. и 1953. годинеВ. Ф. Кушнер. Грамадска-палітычнае жыццё ў БССР у 1920—1930-я гг. // Гісторыя Беларусі (у кантэксьце сусьветных цывілізацыяў) С. 370.600 000 ахвяраў — прыблізная лічба : з І. Кузьняцовым гутарыць Руслан Равяка // Наша Ніва, 3 кастрычніка 1999.. Остале процене повећавају бројку на више од 1,4 милиона људи,Ігар Кузьняцоў. Рэпрэсіі супраць беларускай iнтэлiгенцыi і сялянства ў 1930—1940 гады. Лекцыя 2. // «Беларускі Калегіюм», 15 чэрвеня 2008. са 250.000 осуђених од стране судства или извршених од стране вансудиских тела. Са изузетком оних који су ођени 1920. и 1930-их година, више од 250.000 Белоруса је депортовано у гулаге или чланове породице у гулаге и у регионима ван Белоруске Совјетске Социјалистичке Републике.

358.686 људи за које се верује да су жртва совјетске репресије било је осуђено на смрт у Белорусији у периоду од 1917-1953. године, према историчару Василу Кушнеру. Укупно, око 200.000 жртава совјетске политичке репресије рехабилитовано је између 1954 и 2000. године.

Ефекти репресије

Наука мини|десно|200п|Курапати, некадашње совјетско место где је убијен велики број људи Према Кушнеру, тридесетих година прошлог века је само 26 белоруских академика и 6 дописника белоруске академија наука нису биле под утицајем репресије. Од 139 доктора наука у Белорусији 1934. године, само шест лица је избегло репресију. Према Кушнеру, совјетска репресија практично је спречила истраживање хуманистичких наука у Белорусији.В. Ф. Кушнер. Культурнае і духоўнае жыццё савецкай Беларусі. // Гісторыя Беларусі (у кантэксьце сусьветных цывілізацыяў) С. 402.

Према белоруском-шведском историчару Андреју Катларчуку 1930-их година Совјети су забранили даља истраживања 32 историчара из Минска, а њихова дела су била избачена из библиотека.Андрэй Катлярчук. Прадмова да «літоўскага» нумару // Arche №9, 2009..

Књижевност Према историчару Леаниду Маракау, од око 540-570 писаца који су били објављени у Белорусији током 1920-их и 1930-их година, најмање 440-460 (80%) је постало жртва совјетске репресије. Овај број укључује Тодора Клашторнија и Андреј Мрија и многе друге. Укључујући оне који су били присиљени да напусте Белорусију, најмање 500 (90%) објављених белоруских писаца постало је жртва репресије или четвртина укупног броја писаца прогнаних од стране држава у то време Совјетског Савеза.Прадмова // Даведнік Маракова

У исто време, према Маракау, у Украјини је само 35% до 40% писаца постало жртва совјетске репресије, док је у Русији тај број био испод 15%.

Медицина Укупно 1520 белоруских медицинских специјалиста је постало жртва репресије, укључујући 500 лекара, 200 медицинских сестара, скоро 600 ветеринара и неколико стотина чланова њихових породица који су осуђени под истим правним случајевима.…А медсястра ў вар’ятку ператварылася // Наша Ніва, 13 верасьня 2010.

мини|лево|150п|Бранислав Тарашкевич, погубљен 1937. године

Значајне жртве совјетске репресије у Белорусији Змициер Жилунович, књижевник, поетичар и новинар, први лидер Совјетске Социјалистичке Републике Белорусије, ухапшен за време Велике чистке 1937. године Бранислав Тарашкевич, лингвиста, преводилац и западно-белоруски политичар, погубљен 1938. година Вацлав Ластоуски, историчар књижевности, члан Белоруске научне академија, бивши премијер Белоруске Народне Републике, погубљен 1938. година Адам Станкевич, католички свештеник, хришћански демократски политичар из Западне Белорусије, умро је у концентрационом логору 1949. године.

Савремена комеморација мини|десно|200п|Митинг у Курапатију, 1989. године Крајем 1980-их година утицајни про-демократски и про-независни покрет у Белорусији (Белоруски народни фронт) у великој мери били су инспирисани Перестројком и налазима гробова на бившем совјетском полигону у Курапатију код Минска.

За разлику од суседних држава, власти у Републици Белорусији на челу са председником Александром Лукашенком дају ограничен приступ државном архиву повезаним са стаљинистичком репресијом и не обележава жртве комунизма на државном нивоу.

Демократска опозиција, конзервативна хришћанска партија, обновљена Белоруска хришћанска партија и партија БНФ обележавају страдање жртава совјетског режима 29. и 30. октобра, на дан масовног погубљења белоруских писаца 1937. године.

Референце

Категорија:НКВД Категорија:Белоруска ССР Категорија:Политичка репресија у Совјетском Савезу