Acetogeneza je proces putem koga se formira acetat iz CO2 i izvora elektrona (npr., H2, CO, formata, etc.) u anaerobnim bakterijama pomoću reduktivnog acetil-KoA ili Vud-Ljungdahlovog puta. Različite bakterijske vrste koje imaju sposobnost vršenja acetogeneze se kolektivno nazivaju acetogenima. Neki acetogeni mogu da sintetišu acetat autotrofično iz ugljen-dioksida i vodoničnog gasa.
Otkriće Godine 1932, otkriveni su organizmi koji mogu da konvertuju vodonični gas i ugljen-dioksid u sirćetnu kiselinu. Prvu acetogenu bakterijsku vrstu, -{Clostridium aceticum}-, je otkrio Klas Tamo Vieringa 1936. godine. Druga vrsta, -{Moorella thermoacetica}-, je privukla pažnju nakon što je prvi put izolovana zbog svoje sposobnosti da konvertuje glukozu u tri mola sirćetne kiseline.
Biohemija Prekurzor sirćetne kiseline je tioestar acetil KoA. Ključni aspekti acetogenog puta su nekoliko reakcija kojima su obuhvaćene redukcija ugljen-dioksida do ugljen-monoksida i vezivanje ugljen-monoksida za metil grupu. Prvi proces katalizuje enzim ugljen-monoksidna dehidrogenaza. Sprezanje metil grupe (koju pruža metilkobalamin) i CO katalizuje acetil KoA sintetaza. 2 -{CO2 + 4 H2 → CH3COOH + 2H2O}-
Primene Jedinstveni metabolizam acetogena je značajan u biotehnološkim primenama. U ugljeno hidratnim fermentacijama, reakcije dekarboksilacije dovode do gubitka ugljenika u obliku ugljen-dioksida. Taj gubitak je problem u smislu sve naglašenije potrebe za svođenjem CO2 emisija na minimum, kao i uspešne konkurencije za fosilna goriva sa proizvodnjom biogoriva koja je ograničena monetarnom vrednošću. Acetogeni mogu da fermentišu glukozu bez CO2 emisija i da je konvertuju do 3 acetata, što teoretski može da poveća prinos produkta za 50%. Acetogeneza ne zamenjuje glikolizu različitim putem, već se koristi za prihvatanje CO2 iz glikolize i njegovu upotrebu putem acetogeneze.
Reference
Literatura
Категорија:Анаеробно варење Категорија:Биологија водоника