200px|мини|„Играли се коњи врани, а са њима и див јунаци” „Играли се коњи врани, и са њима див јунаци”Споменик културе Зграда Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13. Службени лист града Београда бр. 23/84 скраћено само на „Играли се коњи врани” су две велике декоративне скулптуралне групе у бронзи постављене 1939. године испред скупштинског здања Краљевине Југославије, данашњег Дома Народне скупштине Републике Србије. Скулптуре је дизајнирао вајар Тома Росандић, технички реализовао вајар Сава Сандић, а изливене су у ливници Миодрага Јеремића у Врчину.
Први део назива скулптура узет је из народне песме Играли се коњи врани, а други део „и са њима див јунаци” је додао сам Росандић. Историја скулптура мини|Две изливене у бронзи монументалне скулптуре „коња и дивова Према наводима историчарке уметности Миље Стијовић У докторату „Музеј Томе Росандића“ наведен је податак да је, првобитна идеја Владе Краљевине Југославије била да се испред улаза Народне скупштине у Београду поставе два лава од бронзе. Међутим након писма Лојза Долинара упућеном Председништву Народне скупштине, који је у њему навео како би било Влада Краљевине Југославије је променила одлуку и тако су уместо лавова испред Скупштинске зграда постављени „Разиграни коњи” Томе Росандића „који су и данас ту на вечитој стражи.
По позиву Одбора за уређење скупштине, Росандић је осмислио и завршио вајање скулптура 1936. године, у гипсу, у својој кући у Улици Љубе Јовановића 3 у Београду”. Пошто је био лошег здравље, замолио је вајара Саву Сандића да технички доради ово дело пре и после ливења у бронзи и помогне око њеног постављења испред Народне скупштине 1938. године.
Тако је Скупштинске зграда, као монументална грађевина и један од оних историјских, културних и архитектонских обележја, Србије по којима се Београд надалеко препознаје, постала препознатљива на свакој разгледници по скулптурама „Играли се коњи врани” на главном улазу у Скупштину, које је израдио вајара Тома Росандић, по налогу ондашње владе Краљевине Југославије.
Ликовна представа скулптура 200px|мини|Аналогија скулптура —„Коњи врани ” са скулптуром „Кротитељ коња” испред зграде парламента у Бечу На питање публике, која непрекидно понавља исто питање: шта представљају постављене скулптуре пред Народном скупштином Србије, постоје бројни одговори, ликовних критичара, историчара, аутора пројекта али и они анегдотски. Сличну полемику у јавности изазвала је и композиција Јозефа Лакса (1851–1909) испред зграде парламента у Бечу, названа „Кротитељ коња”, а изведена је на самом крају 19. века. Тумачења и полемике стручњака Један од првих одговора, о значењу скулптура, понудио је 1939. године у часопису „Уметнички преглед” теоретичар Ђорђе Ораовац: И поред овог тумачења о симболици најпознатије скулптуре у Београду, и раду Томе Росандића, и данас се међу теоретичарима уметности и ликовним критичарима и даље воде бројне полемике. Наводим неке од њих:
Бобан Јеремић, власник Ливнице Јеремић у Врчину која је излила коње у бронзи, сећа се прича свог оца Миодрага који му је рекао
Милан Попадић, историчар уметности исказује једну од темељних порука хуманистичког послања уметности:
200px|мини|Кастор и Полукс, као аналогија са Росандићевим „коњима враним” Игор Борозан, историчар уметности, као хипотезе износи слободну аналогију „коња враних” са представом Кастора и Полукса:
Тумачење аутора У „уметником прегледу” сам Тома Росандића је о схватању скулптуре уопште, изнео ово мишљење:
Референце
Спољашње везе Споменик културе Зграда Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13 „Играли се коњи врани” — народна песма
Категорија:Културно наслеђе у Србији Категорија:Споменици на Старом граду (Београд) Категорија:Споменици у Београду