Џон Адамс (Вустер (Масачусетс), 15. фебруар 1947) амерички је композитор, кларинетиста и диригент.

Адамс је научио свирати кларинет у детињству, уз помоћ свог оца, тако да је у најранијим годинама живота већ свирао у локалним и марширајућим оркестрима. У десетој години живота почиње композирати и као тинејџер је слушао своје оркеструално дело на сцени.

Студирао је на Хардварду, где је био међу првим студентима којима је било дозвољено да као завршни рад преда музичку композицију.

Након студија, 1971. године се сели у Северну Калифорнију где 1972.године почиње да подучава на конзерваторијуму за музику у Сан Франциску све до 1982.године.

Његова каријера је тесно повезана са водећим калифорнијским музичким институцијама: у Симфонијском оркестру Сан Франциска 1978. године основао је и водио серију концерата „Нова и необична музика” (New and Unusual Music), од 1982. до 1985. године радио је као њихов композитор-резидент, а овај ансамбл и Опера Сан Франциска премијерно су извели многа његова најзначајнија дела попут Harmonium (1982), Harmonielehre (1985), Absolute Jest (2012) и Antony and Cleopatra (2022).

Иако су његова рана остварења била академског карактера, Адамс је брзо проширио свој стил спајањем минимализма са елементима поп, џез, електронске и неороматичарске музике.

Више од три деценије Адамс је сарадњом са редитељем Питером Селарсом и песникињом Aлис Гудман обликовао савремену оперску сцену кроз пионирска остварења као што су Nixon in China (1987), The Death of Klinghoffer (1991), El Niño (2000), Doctor Atomic (2005), A Flowering Tree (2006), The Gospel According to the Other Mary (2012) и Girls of the Golden West (2017).

Осим оперских и сценских дела, његов опус обухвата и запажене оркестарске композиције попут The Dharma at Big Sur (2003), Road Movies и City Noir.

Поред компоновања, Адамс је остварио и богату диригентску каријеру предводећи сопствена и туђа дела са водећим светским оркестрима, укључујући Лосaнђелеску филхармонију, Чикашки, Кливлендски, Лондонски симфонијски оркестар и Краљевски оркестар Концертхебау — док је од 2003. до 2007. године обављао дужност композитора-резидента у Карнеги холу у Њујорку, где је покренуо фестивал „In Your Ear”.О његовом великом утицају сведоче ретроспективни фестивал „John Adams: An American Master” у Линколн центру (2003), именовање за креативног директора Лосанђелеске филхармоније (2008), као и запажена аутобиографија Hallelujah Junction (2008).

Током изузетне каријере, Џон Адамс је одликован бројним признањима, међу којима су Пулицерова награда за музику (2003) за дело On the Transmigration of Souls, награда Grawemeyer (1993) за концерт за виолину, као и престижне међународне награде попут Еразмусове награде (2019) и награде BBVA Frontiers of Knowledge (2019). Именован је за почасног академика националне академије Santa Cecilia у Риму (2021), а уврштен је и у кућу славних америчке класичне музике. Поред тога што га је часопис Musical America прогласио композитором године (1997), додељена му је награда за дириговање Ditson (2021) и бројни почасни докторати водећих универзитета као што су Харвард, Јејл, Кембриџ и Џулијард.

Дела

"Shaker Loops" (1978) "Harmonium" (1980; премијерно изведено 1982) "Grand Pianola Music" (1981–1982) "Harmonielehre" (1984–1985) "Short Ride in a Fast Machine" (1986) "Nixon in China" (1984–1987) "The Wound-Dresser" (1988) "The Death of Klinghoffer" (1990–1991) "El Dorado" (1991) "Violin Concerto" (1993) "El Niño" (2000) "On the Transmigration of Souls" (2002) "The Dharma at Big Sur" (2003) "My Father Knew Charles Ives" (2003) "Doctor Atomic" (2005) "Doctor Atomic Symphony" (2005) "A Flowering Tree" (2006) "City Noir" (2009) "Absolute Jest" (2012) "The Gospel According to the Other Mary" (2012) "Girls of the Golden West" (2017) "Antony and Cleopatra" (2022)

Референце

Категорија:Рођени 1947. Категорија:Амерички композитори