Маја Ј. Матарић (Београд, 1965) америчка је информатичарка и роботичарка. Професорка је на Универзитету Јужне Калифорније, на одсеку за неурологију, педијатрију и роботику. Позната је по свом раду на интеракцији људи и робота. Једна је од зачетница"Robots that Care", Jerome Groopman, New Yorker, November 2, 2009. нове области истраживања – социјално помажуће роботике (socially assistive robotics). Ова грана роботике усмерена је на стварање робота који омогућују индивидуализовану терапију и бригу, првенствено кроз социјалну интеракцију. Технологија је усмерена на помоћ популацији са посебним потребама и укључује старије особе"The social roboticist", Jascha Hoffman, Nature, Vol. 4, August 16, 2012., пацијенте после можданог удара"Socially Assistive Robots Provide a Break for Patients", Rebecca Lurye, USA Today, June 28, 2012."Wanted: Coach, Companion, Robot", The Atlantic, April 13, 2012., децу са аутизмом."The New Face of Autism Therapy", Gregory Mone, Popular Science, June 1, 2010."Caregiver Robots", IEEE Spectrum, Susan Karlin, February 2010. Позната је по раним радовима на координацији тимова и навигације роботима.
Године 2016. је била суоснивач фирме „Embodied Robotics“ чија је вредност достигла 12 милиона долара."", Biz Journals, I-Chun Chen, May 2018.
Биографија Маја Матарић рођена је у Београду, главном граду бивше Југославије. Студирала је на Универзитету у Канзасу, а затим се преселила на Институт за технологију у Масачусетсу (MИT) где је 1990. магистрирала и докторирала под менторством Rodney A. Brooks-а.
Радила је као доценткиња на предмету рачунарство на Brandeis универзитету 1995. На Универзитет у Јужној Калифорнији, дошла је 1997. године, где је радила као асистенткиња на предмету рачунарских наука и на интердисциплинарним студијама програма неуронаука. Унапређена је у ванредну професорку, добила позив за интердисциплинарне студије на одсеку педијатрије, а затим је унапређена у редовну професорку.
Била је председница Комитета жена у науци и инжењерингу „Витерби инжењерске школе“, (2005), председница УСЦ факултета и Академског сената (2006), као и виша помоћница декана за истраживање у „Витерби школи инжињерства“ (2006-2011), где данас обавља функцију продекана за истраживање (2011- данас).
Награде и признања Маја Матарић је 2009. добила награду председника САД за изузетан образовни раду у области науке, математике и инжењерства"President Honors Outstanding Science, Math and Engineering Mentors", The White House Office of the Press Secretary blog (PAESMEM). Чланица је „Америчког удружења за унапређење науке“ (АААС), чланица ИЕЕЕ-а, добитница репрезентативне награде фондације „Okawa“, награде за каријеру „Националне научне фондације“, добила је награду МИТ технолошког часописа"MIT TR 35 Innovators Under 35 Profile"., награду ИЕЕЕ друштва за роботику и аутоматизацију"Robotics and Automation Society Early Career Award". Чланица је почасног друштва „Phi Kappa Phi“, једна је од пет особа које је „LA Times Magazine“, 2010. прогласио визионарима"Visionary Robocare" LA Times Magazine, January 2010., појављује се у документарцу „Ја и Исак Њутн“, који је номинован за награду „Еми“. Часопис „New Yorker“, посветио јој је чланак „Роботи који брину“. 2013. године, добила је АБИЕ награду за иновације института „Анита Борг“
Референце
Категорија:Рођени 1965. Категорија:Српски информатичари Категорија:Научници из Београда