мини|Део улице генерала Милојка Лешјанина Улица генерала Милојка Лешјанина у Нишу једна је од најстаријих и водећих градских артерија у Градској општини Медијана, која се пружа смером исток-запад од улице Вожда Карађорђа до магистралне железничке пруге Ниш—Скопље—Софија. Називи улице Лесковачки сокак — Лесковачка капија — Улица Ђенерала Лешјанина — Лешјанинова улица — Улица Станка Пауновића — Улица генарала Милојка Лешјанина

Историјат улице Улица је настала дуж трасе прастарог пут који се од раскрснице путева на данашњем Тргу краља Милана одвајао ка Зети, Јадранском мору и Солуну, и још из античког периода био наставак древног римског пута Вија милитарис који се са севера Балканског полуострва пружао према истоку долином Нишаве, запада долином реке Јужне Мораве и западу долином реке Топлице.Д.Миловановић, Ниш на раскрсници векова, Нишки зборник, 6, 53

Од времена кад се траса овог пута формирала, у античког доба, она вековима није мењала свој правац па су овај старински макадамски пут, на истом месту затекле и Османлије после пада средњевековне Србије.

Прва засељавања уз овај пут, међутим, настају тек крајем 17 и током 18. века, а пуним интензитетом током и након изградње Хисара и нишке Тврђаве у првој половини 18. века, када је тежиште оријенталног Ниша са десне обале реке Нишаве премештен и на његову леву обалу.

У том периоду већ су били засељени Таш-ћуприја мала са Осман-пашином џамијом у раскршћу (на данашњем Тргу краља Милана) и Прокупачке капија мала са мањом џамијом изграђеном 1719. године и обновљеном од стране Јахја-паше око 1742. године.

Везир Осман-паша је у првој половини 18. века у Прокупачкој капији мали, на месту званом Табакана подигао велики хан, који је служио и као нишки ђумрук (трошарина) уз кирију од 24.000 акчи. Потом је Везиров службеник Хусеин-ага подигао код ћумрука, Јехудихану, зграду на спрат за потребе нишких Јевреја, са 31 одајом.A. Дероко, Народно неимарство, 2, Споменик САНУ, Београд, 1968.,20

У другој половини 18. века све више са за ову малу њени становници користилии назив Лесковачка капија а њен део поред Јехудихане, добио је назив Јеврејска (или Чивут) мала, која је изникла у првој половипи и средином 18. века са више десетина дућана, магаза, радњи за прераду коже (ближе Нишави) и стамбених домова.Историја Ниша, II ,Градина, 1982. Улица након ослобођења Ниша 1878. Лесковачки сокак (са Лесковачком капијом и Јеврејском малом око њега) ушао је у састав ослобођеног Ниша 1878. године као тесан оријентални сокак, који је почињао од Паша-џамије, а завршавао се с последњим домовима иза данашњег раскршћа Лејшанинове улице и улице Октобарске револуције, одакле се: једнинм кораком, право, настављала као пољски пут према Медошевцу, другим краком, лево, скретао је и избијао на Арнаут пазар (данашњи Трг краља Александа уједињитеља), трећим краком, десно, избијао дуж заштитног јарка на Нишаву. На поменутом раскршћу Сокак је излазио на јарак (јендек), који је штитио ондашњу варош, и преко кога се прелазио мањом дрвеном ћупријом.

Према Винтеровом плану из 1978. године, однсоно по ослобођењу од Турака, Лесковачки сокак је први регулисан. Тада је улица добил праву трасу и веома велику ширину, за ондашње време.

Са леве стране улице уклопила се у регулацију Ислам-агина џамијаа, обновљена 1870. године на темељима раније Јахја-пашине џамије из 1742. године (иста и данас постоји).

По Винтеровом регулационом плану, с десне стране улице изграђена је Краљ Миланова гардијска касарна. Иста је у првој деценији 20. века преправљена у „Шивару", то јест у погон за шивење и магационирање војничке одеће. У једном низу година пред Први светски рат и измећу два светска рата Шивара је,

У пожару који је задесио Јеврејску малу 15. августа 1879. године изгорело је више вредиих грађевина у овој улици, мећу којима и стара синагога с јеврејском школом (две веће грађевине у патријахално-оријенталном стилу на спрат) и кућа рабињера-свештеника у којој је у то време био смештен државни телеграф. На згаришту Јеврејске мале, укључујући и западну страну данашњег Трга краља Милана изграћене су потпуно нове грађевине по „европском" узору и истовремено исправљена регулациона линија Трга краља Милана онако како ова линија стоји и данас.И.Трајковић, Очувана староварошка балканска архитектура на југоистоку Србије, Зборник Народног музеја у Нишу, 1, Ниш, 1985

Овако исправљени и регулисани Лесковачки сокак убрзо је добио не само нови изглед већ и нов nазив: Улица Ђенерала Лешјанина, да би између два светска рата био преименован у Лешјанинову улицу.

Улица је била осветљен у ноћи ретким уличним фењерима, који су шкиљили и симболички је осветљавали, па кад би каква породица ишла ноћу у посету неким својим познаницима и пријатељима или се враћала из посета, обично би измећар или један од млађих мушких чланова носио напред упаљен фењер и тако осветљавао пут осталима.

Коловоз у улици, првобитно је био калдрмисан крупнијим речним каменом, а са стране коловоза су били израђени тротоари. Тротоари се нису одликовали ширином, али су били уздигнутији од коловоза и према њему оивичени каменим ивичњаком, који је, чврсто повезиван, оштро одсецао тротоар од коловоза. Сам тротоар је био поплочан широким каменим плочама. Због великог промета у улици калдрма је била увек изривена, са много неравнина и рупача. А такво стање калдрме потпуно је схватљиво кад се зна да се овом магистралном улицом Ниша, свакодневно кретао силан терет, који је непрекидно уношен у и изношен из Града.

Улица после Другог светског рата После Другог светског рата уследили су делимична реконструкција улице заједно са данашнјим Тргом краља Милана и њено ново архитектонско уобличавање. Осим тога, њен стари назив Лешјанинова улица преименована је у Улицу Станка Пауновића, по познатом револуционару, који је део младости (школовање, прву политичку организованост и рад у СКОЈ-у) провео у Нишу. Током 1950-тих и 1960-тих. години из улице је уклоњен остатак старог низа ниских стамбених и занатских радњи и уместо њих изграђено је више стамбених посоловних зграда и образовних установа.

Изменама на јужној страни улице: у склопу реконструкције уређен је простор око џамије и иза ње изграђен средња школа, а западно зграда службе за јавна плаћања.

На западном делу улице уклоњени су предратни дућани и зграде, а на њихово место изграђени су (с прекидима и накнадном реконструкцијом) више стамбених објекта.

Један део улице сачувао је своју традиционалну физиономију (реконструкцијом џамије, зграде народног музеја и симфонијског оркестра, старог Уреда) а другим делом улица је у више наврата претрпела озбиљне рушилачке изазове и апетите исхитрене (помодне) урбанистике.Dragana Milovanović, Trg oslobođenja, Niški zbornik, 11, 1982.

600px|мини|центар|Данашњи изглед улице почев од Трга краља Милана

Референце

Генерала Милојка Лешјанина Категорија:Градска општина Медијана