Akutno oštećenje kičmene moždine (AOKM) је transekcijа kičmene moždine, koja može biti kompletna i parcijalna. Kod kompletnog oblika oštećene su sve strukture određenih segmenata kičmene moždine, dok su kod parcijalnog oštećenja zahvaćene samo određene strukture u transverzalnim nivoima kičmene moždine.
Najčešći uzroci akutnog oštećenja kičmene moždine su trauma, metastazni ekstraduralni tumori, akutni mijelitisi (mijelopatije), infarkt kičmene moždine (koji nastaje usled tromboze prednje spinalne arterije), hematomijelija, subduralna ili epiduralna hemoragija. Istorija мини|Prvi pisani tragove o bolesti nalazimo u drevnom egipatskom Edvin Smith Papirus-u iz 2500.p. n. e. Više od nekoliko hiljada godina unazad poznate su teške posledice akutnog oštećenja kičmene moždine, kada prve pisane tragove nalazimo u drevnom egipatskom Edvin Smith Papirus iz 2500. godine pre nove ere, u kome postoji opis povrede kičmene moždine, za koju se kaže da se „ne leči".
Hindu tekstovi iz 1800. godine pre nove ere pominju i SCI i opisuju tehnike trakcije (istezanja) kako bi se ispravila oštećena kičma.
Grčki lekar Hipokrat, rođen u petom veku pre nove ere, opisao je oštećenja kičmene moždine u svom Hipokratovom korpusu i izumeo uređaje za vuču kako bi ispravio dislocirane pršljenove.
Aulus Cornelius Celsus, rođen 30. p. n. e., piše da povreda kičme rezultira brzom smrću.
U drugom veku grčki lekara Galen eksperimentisao je na majmuna i utvrdio da je horizontalno rezanje kroz kičmenu moždinu dovelo do gubitka svih senzacija i kretanja ispod nivoa reza.
Grčki lekar iz sedmog veka Paul Aegina opisao je hirurške tehnike za lečenje polomljenih pršljenova uklanjanjem fragmenata kostiju, kao operaciju smanjenja pritiska na kičmu.
Mali medicinski napredak je u ovoj oblasti ostvaren je u srednjem veku u Evropi; sve dok u renesansi nisu na crtežima prikazani anatomske strukture kičme i njenih živaca, od starne Leonarda da Vincija i Andreasa Vesaliusa.
Prvi koji je pacijentu uklonio metak iz lumbalne kičme bio je1762. godine hirurg Andre Louis. Nakon ovog zahvata pacijent je povratio kretanje u nogama.
Godine 1829. hirurg Gilpin Smit obavio je uspešnu laminektomiju koja je poboljšala osećaj pacijenta.
Međutim, ideja da je SCI neizlečiva ostala je dominantna sve do početka 20. veka Godine 1934. stopa smrtnosti u prve dve godine nakon povrede kičme bila je preko 80%, uglavnom zbog infekcija urinarnog trakta.
Tek u drugoj polovini 20. veka razvoj slikovnih metoda u radiologiji, operativnih metoda u hirurgiji, medicinskoj nezi i rehabilitacionoj medicini doprineo je značajnom poboljšanju terapije oštećenja kičmene moždine. Na dalji uspeh u lečenju uticalo je i stvaranje službi hitnih medicinskih usluga za profesionalni i bezbedan transport ljudi u bolnicu jer je poboljšao ishod bolesti počev od sedamdesetih godina 20. veka. Ova i druga poboljšanja u nezi i praćenju bolesnika rezultovala su od 1940. godine povećanim trajanjem života ljudi sa oštećenjem kičmene moždine; vremena preživljavanja (koje je poboljšano za oko 2.000%.
Sindrom kompletne transekcije kičmene moždine Sindrom kompletne transekcije kičmene moždine uzrokuju mnogobrojni činioci, a najčešći je to prelom kičmenog stuba i ishemija.Nieuwenhuys R, Voogd JC et al. The Human Central Nervous System. Springer, Berlin, New York; 2008. Može biti kompletna i parcijalna, npr. grudnih i slabinskih segmenata kičmene moždine:
Kompletna transekcija kičmene moždine Kompletna transekcija KM manifestuje se spinalnim šokom, pored koga kliničkom slikom dominiraju i sledeći znaci i simptomi: lezije kičmene moždine nastaje: + Stepen i potpunost povrede.Field-Fote E (26 March 2009). . Spinal Cord Injury Rehabilitation. F.A. Davis. Kompletna transekcija Parcijalna lezija Tetraplegija18.3%34.1% Paraplegija23.0%18.5% 200px|мини|Nepotpune lezije kičmene moždine: Sindrom centralne moždine (gore), Sindrom prednje moždine (sredina) i Brovn-Sekuard sindrom (dole). respiratorna nsuficijencija, kvadriplegija, arefleksija i anestezija ispod nivoa lezije, neurogeni šok sa hipotenzijom i kompenzatornom tahikardijom, gubitak sfinkterijalne kontrole, distenzija trbuha zbog paralitičkog ileusa. Može se razviti Hornerov sindrom, te anhidroza zbog lezije simpatikusa.
Parcijalna lezija grudnih i slabinskih segmenata kičmene moždine Ova vrsta lezija manifestuju se spinalnim šokom. Pri tome se ne moraju razviti respiratorna simptomatologija. Prednji spinalni sindrom Prednji spinalni sindrom uključuje kompletnu motornu paralizu i gubitak osećaja bola i temperature ispod nivoa lezije. Ukoliko je očuvana stražnja kolumna dodir, vibracija i propriocepcija su očuvani.
Ovaj sindrom je uzrokovan kompresijom prednje spinalne arterije, sa pratećom ishemijom. Udružen je sa rasprskavajućim frakturama kičme (burst fracture), spinalnih kolumni i retropulzijom fragmenata, kao i posledičnom aksijalnom kompresijom.Wilting J, Muller TS, Ebensperger C, et al. Development of the vertebral column: morphogenesis and genes. In: Vogel R, Fanghaenel J, Giebel J, eds. Aspects of terminology. Marburg, Germany: Tectum Verlag, 1996..
Centralni spinalni sindrom Centralni spinalni sindrom uzrokovan je oštećenjem kortikospinalnog puta. Karakteriše ga slabost, (više u gornjim nego u donjim udovima) koja je više izražena u distalnim delovima ekstremiteta.
Udružen je sa hiperekstenzionim povredama kod pacijenata sa spondilozom ili kompresivnom stenozom cervikalnog kanala. Ekstenzija uzrokuje zabacivanje flavuma i uklještenje kičmene moždine, što je najverovatnije glavni uzrok ovog sindroma.
Akutne parcijalne transverzalne lezija kičmene moždine мини|Pad kao uzrok oštećenja kičmene moždine Brown-Séquard-ov sindrom Sindrom hemisekcije kičmene moždine, ili Brown-Sequard, ili akutna parcijalna transverzalna lezija kičmene moždine uključuje povredu kičmene moždine samo na jednom mestu. Hemisekcija kičmene moždine najčešće nastaje kao posledica direktnih trauma (npr ubod nožem).
Nastaje u izuzetnim slučajevima i karakteriše se slabošću udova i oštećenjem dubokog senzibiliteta na strani lezije (prekid ipsilateralnih puteva-piramidnog i zadnjih funikula). Na suprotnoj strani postoji neosetljivost za bol, toplo i hladno (oštećenje ukrštenog spinotala-mičnog puta).
Hornerov sindrom Hornerov sindrom se manifestuje miozom, ptozom, enoftalmuson i anhidrozom. Uzrok je oštećenje vratnog simpatikusa.
350p|мини|центар|Shema koja prikazuje simpatičku i parasimpatičku inervaciju zenice i mesta lezije u Hornerovom sindromu
Sindrom posteroinferiorne cerebelarne arterije мини|Arterije kičmene moždine Sindrom posteroinferiorne cerebelarne arterije se manifestuje različitim konstelacijama uključuje disfagiju, disfoniju, štucanje, vrtoglavicu, povraćanje, cerebelarnu ataksiju. Može biti rezultat visoke cervikalne lezije, a može biti uzrokovan i okluzijom vertebralne arterije sa diskokacijom i hiperekstenzijom cervikalne kičme.
Sindrom kaude ekvine i medularnog konusa Sindrom kaude ekvine (lat. cauda equina syndrome - CES) manifestuje se određenom grupom simptoma, kao što su: nesimetričan radikularni bol u perineumu, gubitak osećaja u slabinskim dermatomimima S1, S2 i S3 (fenomen jahačih pantalona), radikularni bol u udovima, oštećenje sfinktera sa inkontinencijom ili retencijom mokrenja i stolice, motorna slabost u udovima sa hiporefleksijom ili arefleksijom.Naderi S, Ture U, Pait TG. History of the spinal cord localization. Neurosurg Focus 2004; 16:E15..Brown AG. Nerve cells and nervous systems. Springer Verlag, 1991...
Vaskularne lezije kičmene moždine Према најјеdnostavniјој podela vaskularnе leziје kičmene moždine, sa anatomskog gledišta, dele se na vaskularne malformacije i ishemijsko - hemoragijske poremećaje..Krings T. Vascular Malformations of the Spine and Spinal Cord: Anatomy, Classification, Treatment. Klin Neuroradiol 2010. 4747
Vaskularne malformacije kičmene moždine Vaskularne malformacije kičmene moždine predstavljanju heterogenu grupu poremećaja krvih sudova koji dovode do loštečenja kičmene moždine na direktan ili indirektan način.
Ova grupa poremećaja se sastoji od: arteriovenskih malformacija (AVMs), duralnih arteriovenskih fistula (AVF), spinalnih hemangioma, kavernoznih angioma i aneurizmi. Spinalne vaskularne malformacije sastoje se od abnormalnih veza između normalne arterijske i venske cirkulacije. Kod ovih malformacija ne postoji kapilarna mreža. Kao rezultat toga, venski pritisak se povećava i stvara mogućnost nastanka hemoragije ili infarkcije.
Ishemijsko - hemoragijski poremećaji Prolazna ishemija kičmene moždine se manifestuje prolaznom slabošću donjih udova izazvanih naporom.
Venski infarkt se manifestuje subakutno, bolovima u leđima, trbuhu ili nogama. Postoji različit stepen motornog i senzitivnog deficita, ali bez jasno određenog uzorka. Nivo ispada senzibiliteta je sličan kao kod arterijskog ishemijskog poremećaj.
Dijagnoza
Izlaganje osobe u kontekstu traume ili netraumatske pozadine određuje sumnju na povredu kičmene moždine. Karakteristike su naime paraliza, gubitak senzora ili oboje na bilo kom nivou. Drugi simptomi mogu uključivati inkontinenciju.
Radiografska procena pomoću rendgena, CT skeniranja ili MRI može utvrditi da li postoji oštećenje kičmenog stuba i gde se ono nalazi. Rendgenski snimci su opšte dostupni i mogu otkriti nestabilnost ili neusklađenost kičmenog stuba, ali ne daju vrlo detaljne slike i mogu propustiti povrede kičmene moždine ili pomeranje ligamenata ili diskova koji nemaju prateća oštećenja kičmenog stuba. Prema tome, kada su rendgenski nalazi normalni, ali se i dalje sumnja na SCI zbog bolova ili simptoma SCI, koriste se CT ili MRI snimci. CT daje više detalja od rendgenskih zraka, ali izlaže pacijenta većem zračenju, i još uvek ne daje slike kičmene moždine ili ligamenata; MRI prikazuje strukture tela sa najvećim detaljima. Stoga je standard za svakoga ko ima neurološke deficite pronađene u SCI ili se misli da ima nestabilnu povredu kičmenog stuba.
Neurološke procene koje pomažu u utvrđivanju stepena oštećenja sprovode se u početku i više puta u ranim fazama lečenja; ovo određuje brzinu poboljšanja ili pogoršanja i informiše lečenje i prognozu. Gore navedena ASIA skala oštećenja koristi se za određivanje nivoa i težine povrede.
Terapija
Prehospitalno lečenje мини|Ograničenje pokreta kičme sa dugačkom daskom za kičmu Prva faza u lečenju sumnje na povredu kičmene moždine je usmerena na osnovno održavanje života i sprečavanje daljih povreda:
održavanje disajnih puteva,
održavanje disanja,
održavanje cirkulacije
ograničavanje daljeg kretanja kičme.
U hitnim slučajevima, većina ljudi koji su bili podvrgnuti silama koje su dovoljno jake da izazovu AOKM tretiraju se kao da imaju nestabilnost kičmenog stuba i da im je kretanje kičme ograničeno kako bi se sprečilo naknadno oštećenje kičmene moždine. Pretpostavlja se da su povrede ili prelomi glave, vrata ili karlice, kao i penetrirajuća trauma u blizini kičme i padovi sa visine povezani sa nestabilnim kičmenim stubom sve dok se ne isključe u bolnici. Udesi vozila pri velikim brzinama, sportske povrede koje uključuju glavu ili vrat i povrede u ronjenju su drugi mehanizmi koji ukazuju na visok rizik od AOKM.Cameron P, Jelinek G, Kelly AM, Brown AF, Little M (1 April 2014). Textbook of Adult Emergency Medicine: Expert Consult. Elsevier Health Sciences UK. Pošto traume glave i kičme često koegzistiraju, kod svako ko je bez svesti ili ima snižen nivo svesti kao rezultat povrede glave obavezno treba ograničiti kretanje kičme.