Андреј Константин Гејм (; Сочи, 21. октобар 1958) холандско-британски је физичар совјетског порекла, који ради у Школи физике и астрономије на Манчестерском универзитету.
Гејм је 2010. године, заједно са Константином Новоселовим, добио Нобелову награду за физику „због револуционарних експеримената са дводимензионалним материјалом графеном”. Професор је физике и професор истраживач Краљевског друштва у Манчестерском центру за мезонауку и нанотехнологију.
Осим што је добио Нобелову награду, 2000. године добио је Награду Иг Нобел за коришћење магнетних својстава скалирања воде за левитацију мале жабе користећи магнете. То га чини првом и до сада једином особом која је добила престижну награду за науку и њен иронични еквивалент.
Образовање Андреј Гејм рођен је као син Константина Алексејевича Гејма и Нине Николајевне Бајер у Сочију у Русији 21. октобра 1958. године. Оба Гејмова родитеља била су инжењери немачког порекла.
Породица се преселила у Наљчик 1965. године, где је Андреј стекао своје средњошколско образовање., Germans from Russia Heritage Collection, North Dakota State University,. Након матуре, пријавио се на Московски институт за инжењерску физику."Знай наших: лауреатом Нобелевской премии по физике стал российский немец" (Google Translate). rusdeutsch.ru. 6 October 2010. Два пута је полагао пријемни испит, а свој неуспех при уписивању приписује дискриминацији на основу његовог немачког порекла. Затим се пријавио на Московски физичко-технички институт, где је и примљен.
Изјавио је да у то време није изабрао да студира физику чврстог стања, преферирајући физику елементарних честица или астрофизику, али је сада задовољан својим избором. Добио је диплому (еквивалент мастера) на Московском физичко-техничком институту 1982. године, а 1987. године одбранио је докторску дисертацију из области физике метала на Институту физике чврстог стања на Руској академији наука у Черноголовки.. Scientific Computing World. June/July 2006.
Академска каријера Након што је докторирао уз менторство Виктора Петрашова, Гејм је радио као истраживач на Институту за микроелектронску технологију на Руској академији наука, а од 1990. године као постдокторски члан на универзитетима у Нотингему (двапут), Бату и Копенхагену. Изјавио је да је док је био у Нотингему, могао је да проведе време истражујући, умјесто да „плива кроз совјетску патњу” и одлучио је да напусти СССР."A physicist of many talents". Physics World. February 2006. Приступљено 24 October 2010.
Прву позицију у сталном радном односу добио је 1994. године, када је именован за ванредног професора на Универзитету у Најмегену, гдје је радио на мезоскопској суперпроводности. Касније је стекао холандско држављанство. Један од његових доктораната у Најмегену био је Константин Новоселов, који је постао његов главни истраживачки партнер. Међутим, Гејм је рекао да му је било неугодно током академске каријере у Холандији.
Понуђене су му стипендије за професора на универзитетима у Најмегену и Ајндховену, али их је одбио јер је сматрао да је холандски академски систем превише хијерархијски и пун ситног политичарења. „То понекад може бити прилично неугодно”, каже, „није као у британском систему у којем је сваки члан особља једнак”. С друге стране, Гејм пише у својој нобеловском говору да „поред тога, ситуација је била помало нестварна јер сам изван универзитетских зидова добио срдачну добродошлицу од свих, укључујући Јана Киса и остале академике”.Nobel lecture https://web.archive.org/web/20121107231015/http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2010/geim_lecture.pdf
Постао је професор физике на Универзитету у Манчестеру 2001. године, а 2002. године постављен је за директора Манчестерског центра за мезонауку и нанотехнологију. Гејмова супруга и дугогодишњи аутор, Ирина Григоријева, такође се преселила у Манчестер као предавач 2001. године. Исте године, њима се придружио и Новоселов које се преселио у Манчестер из Најмегена, где је докторирао 2004. године. Гејм је био професор између 2007. и 2013. године, оставивши своју позицију професора Новоселову 2012. године. Такође, између 2007. и 2010. године, Гејм је био виши научни сарадник EPSRC-а пре него што је постао један од професора истраживача Краљевског друштва.
Гејм је имао много почасних стипендија за професора, међу којима су оне са Универзитета Цинхуа (Кина), Московског физичко-техничког института (Русија) и Универзитета Радбауда из Најмегена (Холандија)."Discoverer of graphene back at Radboud University as professor". Radboud University Nijmegen. 15 February 2010. Приступљено 24 October 2010.
Истраживање мини|Графен је решетка атома угљеника у облику саћа величине атома.
Гејмова достигнућа укључују откриће једноставног метода за изолацију појединачних атомских слојева графита, познатих као графен, у сарадњи са истраживачима са Универзитета у Манчестеру и ИМТ. Тим је објавио своје проналаске у октобру 2004. године у часопису Science.. See the online version here ."Radical fabric is one atom thick". BBC News. 22 October 2004. Приступљено 24 October 2010.
Графен се састоји од слојева атома угљеника величине једног атома распоређених у дводимензионалне шестоуглеPalmer, Jason. "Bendy gadget future for graphene". BBC News. 14 January 2009. Приступљено 24 October 2010. и најтањи је материјал на свету, као и један од најјачих и најтежих.Overbye, Dennis. "Physics Nobel Honors Work on Ultra-Thin Carbon". The New York Times. 5 October 2010. Приступљено 24 October 2010. Материјал има много потенцијалних примена.
Гејм је изјавио да би једна од првих примена графена могла бити у развоју флексибилних екрана осетљивих на додир, а да он није патентирао материјал јер би му била потребна специфична примена и индустријски партнер.
Гејм је био део тима за развој биомиметичког адхезива који је постао познат као геко трака — тако названа због лепљивих стопала тропског гуштера гекоа — истраживање које је још увек у раним фазама.Black, Richard. "Gecko inspires sticky tape". BBC News. 1 June 2003. Приступљено 19 October 2010. Нада се да ће развој на крају омогућити људима да ходају по плафонима попут Спајдермена.Highfield, Roger. "Gecko lizards inspire 'Spiderman gloves'". The Daily Telegraph. 23 January 2008. Приступљено 25 October 2010.
Гејмово истраживање из 1997. године о могућим ефектима магнетизма на скалирање воде довело је до чувеног открића директног дијамагнетске левитације воде и довела је до експеримента лебдеће жабе. За овај експеримент, Гејм и Мајкл Бери добили су Иг Нобел награду 2000. године. „Прво су нас питали да ли се усуђујемо да прихватимо ову награду и поносан сам на наш смисао за хумор и самоомаловажавање што смо прихватили”.
Гејм је такође спровео истраживања о мезоскопској физици и суперпроводљивости.
Причао је о спектру предмета које је студирао: „Многи људи бирају предмет за свој докторат и затим настављају исту тему док се не пензионишу. Ја презирем овај приступ. Пет пута сам мењао своју тему пре него што сам добио своју прву сталну позицију и то ми је помогло да научим различите предмете”.
Ширећи опсег својих истраживачких авантура, Гејм је почео да проучава воду ниске димензије 2012. године, након што је добио Нобелову награду. Део овог рада признат је Међународном наградом за креативност за воду 2018. године.
Свог омиљеног хрчка, H.A.M.S. ter Tisha (хрчак Тиша), навео је као коаутора истраживачког рада из 2001. године.
Награде и признања усправно|мини|Магнетска левитација живе жабе, експеримент који је Гејму и Мајклу Берију донео награду Иг Нобел 2000. године.
Гејм је 2000. године, заједно са Мајклом Беријем, добио награду Иг Нобел за физику."Winners of the Ig Nobel Prize". Ig Nobel Prize. Приступљено 19 October 2010. Појавио се у часопису Scientific American на њиховом списку 50 најбољих научника 2007. године."Scientific American 50: SA 50 Winners and Contributors". Scientific American. 12 November 2006. Приступљено 24 October 2010. Институт за физику доделио му је Мотову медаљу и награду 2007. године „за његово откриће нове класе материјала — самостојећих дводимензионалних кристала — нарочито графена”."2007 Mott medal and prize". Institute of Physics. Приступљено 24 October 2010. Гејм је изабран за члана Краљевског друштва 2007. године.
Поделио је награду Европског физичког друштва са Новоселовим „за откривање и изоловање једног слободно стојећег атомског слоја угљеника (графен) и објашњавање његових изванредних електронских својстава”.. Physics World. 2 September 2008. Приступљено 24 October 2010. Добио је Европску награду за науку Кербер 2009. године.. University of Manchester. 21 April 2009. Приступљено 24 October 2010. Америчка национална академија наука одликовала га је наградом Џон Карти за унапређење науке за 2010. годину „за његову експерименталну реализацију и истраживање графена, дводимензионалног облика угљеника”.. United States National Academy of Sciences. Приступљено 19 October 2010.
Награђен је једном од шест годишњих истраживачких професорских стипендија које додељује Краљевско друштво 2010. године.. Royal Society. 16 October 2009. Приступљено 19 October 2010. Краљевско друштво додало је и своју Хјузову медаљу за 2010. годину „за његово револуционарно откриће графена и објашњење његових изванредних својстава”.. Royal Society. Приступљено 19 October 2010. Награђен је почасним докторатом Техничког универзитета Делфт,"TU Delft honorary doctorate Geim wins Nobel Prize for graphene research". Delft University of Technology. 5 October 2010. Приступљено 24 October 2010. ЕТХ Цирих, Антверпенског универзитета. University of Antwerp. Приступљено 25 October 2010. и Универзитета у Манчестеру. Гејм је именован за Витеза команданта Реда холандског лава за допринос холандској науци.
Гејм је 2011. године постао дописни члан Краљевске холандске академије наука и уметности. Почасни је професор Московског физичко-техничког института, почасни професор Универзитета у Најмегену, почасни члан Института за физику, почасни члан Краљевског хемијског друштва, почасни члан Сингапурског института за физику и почасни професор Кинеске академије наука. Поред тога, Гејм је постао Витез бечелор 2012. године за служење науци. Изабран је за иностраног сарадника Националне академије наука САД у мају 2012. године. Додељена му је Коплијева медаља 2013. и Угљеникова медаља 2016. године.
Нобелова награда за физику 250п|мини|Питер Дајмонд, Дејл Мортенсен, Кристофер Писаридес, Константин Новоселов, Андреј Гејм, Акира Сузуки, Еј-инчи Негиши и Ричард Хек, добитници Нобелове награде 2010. године, на прес конференцији на Шведској краљевској академији наука у Стокхолму.
Гејм је добио Нобелову награду за физику 5. октобра 2010. године, заједно са Новоселовим „због револуционарних експеримената са дводимензионалним материјалом графеном”."The Nobel Prize in Physics 2010". Nobel Prize. Приступљено 26 October 2010. For a video of the announcement, see "Announcement of the 2010 Nobel Prize in Physics". Nobel Prize. Приступљено 26 October 2010. For the interview with Geim following the award, see "Telephone interview with Andre Geim". Nobel Prize. Приступљено 26 October 2010. Након што је чуо да је добио награду, рекао је: „Добро сам, добро сам спавао. Нисам очекивао Нобелову награду ове године” и да се његови планови за тај дан неће променити."Materials breakthrough wins Nobel". BBC News. 5 October 2010. Приступљено 19 October 2010. Предавање за награду одржано је 8. децембра 2010. године на Универзитету у Стокхолму."Nobel Lecture". Nobel Prize. Приступљено 26 October 2010. Ркеао је да се нада да ће графен и други дводимензионални кристали променити свакодневни живот као што је пластика учинила за човечанство."Research into graphene wins Nobel Prize" . CNN. 5 October 2010. Приступљено 19 October 2010.