Cista vrećica ili džep je svaka patološki nastala šupljina, benigne ili maligne prirode, ispunjena tečnim sadržajem i obložena epitelom. Može formirati u mnogim različitim delovima tela, uključujući kožu, genitalije i unutrašnje organe u obliku zatvorene kesice, koja je membranom različite strukture odvojena od okolnog tkiva.
Može se javiti u bilo kom životnom dobu, pojedinačno ili u većem broju, na jednom ili na više lokacija istovremeno. Ne raste, uobičajeno, razmnožavanjem ćelija, već se javlja zbog nagomilavanja tečnosti ili ćelija u tkivu u kome nastaje, ili nakon međusobnog grupisanja ćelija koje formiraju džep ili vrećicu (na sličan način kako to čine mehurići vode kada se grupišu, formirajući veliki mehur). Tako nastala cistična šupljina je nepravilnog oblika, poput neke vrste „ljuskaste tvorevine sastavljene od ćelija" izrazito abnormalnog izgleda (po obliku i po ponašanju) u odnosu na okolno tkivo i ćelije od kojih je nastala.
Cista se mogu razlikovati po izgledu i veličini. Neke su poput male kesice a neke poput velike vreće koja sadrži i nekoliko litara tečnosti. Ciste koje se formiraju u limfnom sistemu ili bubrezi su ispunjene fluidom. Određeni paraziti, kao što su neke vrste okruglih crva i pantljičara, mogu formirati ciste unutar mišića, jetre, mozga, pluća i očiju.
Čest klinički simptom ciste je oticanje tkiva oko područja u kome je lokalizovana, mada u velikom broju slučajeva cista može biti asimptomatska, i otkriva se slučajnim pregledom. Ponekad, u zavisnosti od uzroka i lokacije, cista sadrži polukruti ili čvrsti materijal.
Tipičan tretman za bilo koju cistu je uklanjanje operacijom i rutinski test na rak, iako je većina cista benigna prirode. Ako se ne leče, pravovremeno i adekvatno benigne ciste mogu dovesti do niza ozbiljnih komplikacija, uključujući trovanje krvi (sepsu), a maligne do širenja metastaza i smrtnog ishoda. Etiologija мини|Relativna učestalost kožnih cista. Većina cista se formira i nastaje bez očigledno dokazanog razloga. Neki od poznatih uzroka koji dovode do nastanka cista uključuju:
Blokiranje izvodnik kanala nekog organa — koji uzrokuju nakupljanje tečnog sadržaja iznad mesta sadržaja i stvaranje cistične šupljine (npr žlezde).King CH, Fairley JK. Tapeworms (cestodes). . :chap 291.
Defekt u ćelijama — koji dovodi do njihovog grupisanja i formiranja cistične šupljine
Povreda — penetrantne i nepenetrantne, koje dovode do cepanja tkiva, unosa infekcije i pucanja krvnih sudova sa pratećom hemoragijom i inflamacijom oko koje se stvara cistična šupljina+.
Zaražavanje parazitima — koje stvara cističnu šupljinu, kao jedan od prelaznih oblika u životu parazita, i nјihovom lancu, života i razmnožavaнja u prirodi.Patterson JW. Cysts, sinuses, and pits. In: Patterson JW, ed. :chap 16.
Patofiziologija Cista je zapravo šupljina najčešće ispunjena tečnim sadržajem. Ako je cista obložena epitelom govorimo o pravim cistama, dok one čije zidove čini vezivno tkivo su lažne ciste.
Šupljina ciste je često loptasta, ali može biti i nepravilna. Ciste koje su ispod kože ili sluzokože često prominiraju iznad površine tela, jer izdižu kožu ili sluzokožu ispod koje leže, dok ciste koje leže dublje u tkivu, deformišu organ u kome se nalaze i potiskuju okolne strukture.
Ciste koje nastaju kao posledica zapušenja izvodnih kanala malih mukoznih žlezda na sluzokoži usana, veličine su koštice trešnje a često i manje. Tako npr. ciste nastale kao posledica otežanog oticanja pljuvačke iz velikih pljuvačnih žlezda (npr parotidne žlezde) mogu dostići znatno veće dimenzije. Sve takve ciste koje nastaju usled otežanog ili sprečenog izlivanja tečnosti (pljuvačke, gnoja, loja), zovu se retencione ciste.
Vrste cisti Naziv OpisSlikaArahnoidalna cista Benigna cista lokalizovana intrakranijalno ili u kičmenoj moždini, ispunjena tečnošću sličnoj cerebrospinalnoj. Njen zid je sastavljen od arahnoidalnih ćelija. Ova cista je najčešće postraumatska. Intrakranijalne arahnoidne ciste se obično javljaju u blizini arahnoidnih cisterni, i ponekad su udružene hidrocefalusom; i pojavom fokalnih neurološki znakova.Joynt, Clinical Neurology, 1994, Ch44, pp. 105-115120pxKoštana cista Benigna unilokularna litička cista lokalizovana u području proksimalnom kraja dugačke kosti sa dobro definisanim je i uskim endostalnim rubovima. Ispunjena je tečnošću, a zidovi cista mogu sadržati i neke ogromne ćelije. Koštane ciste se obično javljaju kod muškaraca u uzrastu od 3-15 godina.120pxBrahiom Neoplastična tvorevina koja, uključuje cistu škržnih lukova, škržni hondrom, škržnu fistulu Tumor je izveden iz škržnog epitela ili ostatka škrga.Bronhogena cista To je kongenitalnu malformacija (urođena mana) disajnih puteva u obliku cistične formacije. Može biti lokalizovana u bilo kom delu bronhijalnog stabla ili u drugim organima, ali se najčešće javlja na mestu račvanja dušnika na dva bronha. Može biti samostalna (solitarna) ili u vidu više formacija na bronhijalnoj cevi, ili se može razviti unutar plućnog parenhima.120pxHalcion Poznat i kao tvrdo zrno u kapku oka ili lipogranulom Meibomovih žlezda, je nezarazno začepljenja Meibomove žlezda, u obliku cista obično locirano na gornjem očnom kapku. Diferencijalno dijagnostički halacion je sličan čmičku, ali se od njega razlikuje po tome što je bolniji, i veći. 120px Holedohalna cista Benigna urođena anatomska malformacija žučnog kanala, uključujući cističnu dilataciju ekstrahepatičnog žučnog kanala ili veliku intrahepatični žučni kanal. Klasifikacija ovih cisti se zasniva na lokaciji i tipu dilatacije. Tip I je najčešći.120pxKoloidna cista Benigne, kongenitalna, neuroepitelne ciste koje se tipično puni viskoznom sluzi. Obično se javlja u prednjem delu ventrikula ispod korpus kalozuma unutar dijencefalona..120pxDermoidna cista Lokalizovana je na koži. Može se razviti kada akne uzrokuju začepljenje izvodnog kanala lojne žlezde, ili se mogu formirati oko stranog tela u koži. Ove ciste nisu rak (benigne su), ali mogu uzrokovati bol i promenu izgleda (deformaciju) određenog dela tela. Ponekad se mogu zaraziti i tada su bolne i otečene. Kako kožne ciste,ponekad izgledaju kao rak kože, treba ih ukloniti radi patohistološkog testiranja.120pxEpidermoidna cista Benigna intradermalna ili potkožna vrećasta struktura. Zid ciste čini slojeviti epitel sa keratohijalinskim granulama.120pxMiksoidna cista Poznate i kao digitalna mukozna cista, mala je izraslina ispunjene tečnošću koje se može javiti na prstima ruku ili nogu, najčešće u predelu zglobova. Nije štetna, ali ponekad može ukazivati na osnovno oboljenje, poput osteoartritisa ili drugog degenerativnog stanja zglobova. Cista jednjaka Benigna zatvorena šupljina ili vreća ispunjena tekućinom u predelu jednjaka (ezofagusa) Obložena je epitelom Folikularna cista Benigna šupljina nastala zbog okluzije kanala folikula ili male žlezde. 120pxGangliona cista Nodularna benigna lezije ili mukoidna masa, koje potiče od ovojnica tetiva,ligamenata ili zglobne kapsule, posebno ruku, zglobova ili stopala. Ovo nisu prave ciste jer im nedostaje epitelni zid. Razlikuju se od sinovijalne ciste zbog nedostatka komunikacije sa šupljinom zglobova ili sinovijalnom membranom .120pxLimfokela Jedna je od mogućih komplikacija u hirurgiji, koja nastaje zbog akumulacija limfne tečnosti u obliku ciste. Nastaje u području na kome je obavljena operacija — nakon pazušne disekcije, mastektomije ili limfadenektomije obavljene tokom lečenja raka prostate ili mokraćne bešike i transplantacije (na mestu gde je izvršena transplantacija organa), npr. bubrega. Najčešće se otkrivaju unutar šest nedelja od operacije, ali se mogu pronaći i do osam godina nakon transplantacije organa. Spontani razvoj hidrokele je retkost. Dijagnostikuju se rutinskim ultrasonografijom. S obzirom da velika većina ne uzrokuje smetnje (asimptomatski oblik) njihovo lečenje nije potrebno, jer se proces spontano resorbuje, i samo kod pacijenta treba pratiti dalji tok bolesti. Lečenje simptomatskih limfokela trebalo bi započeti perkutanom, ultrazvučnom vođenom drenažom uz injektiranje sklerozansa u šupljinu limfokele. Laparoskopska fenestracija je alternativa perkutanoj drenaži, pogotovo kod postdrenažnih recidiva i kada lokalizacija limfokele potencijalno može dovesti do stvaranje komunikacije između limfokele i peritonealne šupljine. Medijastinalna cista Benigna jednostavna medijastinalne ciste obično je lokalizovana u okolini perikarda. Cista može da zahvati jedan od sledećih delova medijastinuma: gornji deo — koji sadrži traheju, jednjak, torakalni kanal i timus; donji srednji deo — koji sadrži perikard; donji prednji deo — koji sadrži neke limfne čvorove; i donji zadnji deo — koji sadrži torakalni kanal i jednjak.Mezenterična cista Redak intraabdominalni tumor u mezenterijumu Mezenterične ciste su obično benigne i mogu biti veoma velike, poneka ispunjene velikom količinom fluida (2.000 mL).Mukozna cista Benigna tvorevina u pljuvačnoj žlezdi, suznoj vrećici, paranazalnom sinusu, slepom crevu ili žučnoj bešici. 120pxCista jajnika Benigna tvorevina koja se može javiti i kao policistični ovarijum 120pxPankreatična cista Benigne prirode, ponekad i u formi pseduociste Prava cista pankreasa, se razlikuje od mnogo češće pankreatične psudociste po tome što poseduje sluzokožu epitelnu sluzokožu. Ciste pankreasa svrstavaju se u kongenitalne, retencijske, neoplastične, parazitske, enterogene ili dermoidne. Kongenitalne ciste se češće javljaju kao solitarne ciste, ali mogu biti višestruke. Retencione ciste nastaju iz enormno uvećanog uvećanog duktusa pankreasa nakon duktalne opstrukciju. 120pxPilonidalni sinus Benigna tvorevina — cista ili sinus koja sadrži dlake Javlja se uglavnom u trtičnoj regiji.120pxPoplitealna cista Benigna tumorska lezija na zglobovima koja se razvija iz sinovijalne membrane u zglobnoj kapsuli i periartikularnom tkivu. Ispunjena je sinovijalnom tečnošću. Glatkog je i prozirnog izgleda. Može se razviti u bilo kojem zglobu, ali najčešće na zadnjem delu kolenog zgloba, pod nazivom poplitealna cista.120pxTireoglosalna cista Benigna tvorevina na vratu uzrokovana iz zaostalih delova, ili neobliterisanog (nezatvorenog), primitivnog tiroglosalnog kanala.120px Urahalna cista Javlja se u zaostalom delu urahusu, u obliku ekstraperitonealne masu u pupčanom području. Karakteriše je bol u trbuhu i groznica ako je upaljena. Može puknuti (što dovodi do peritonitisa), ili iscuriti kroz pupčanikBubrežna cista Okrugla ili ovalna formacije ispunjene bistrom tečnošću koja se može pojavljivati na jednom ili oba bubrega, pojedinačno ili u većem broju. Ukoliko se radi o pojedinačnim cistama njihova etiologija nastanka nije poznat a pretpostavlja se da je uzrok zapušenost bubrežnih cevčica (tubula). Ukoliko se radi o prisustvu većeg broja cističnih formacija u oba bubrega tada se govori o adultnoj policističnoj bolesti bubrega ili medularnoj cističnoj bolesti odnosno juvenilnoj nefronoftizi i u tom slučaju glavnu ulogu u nastanku igra nasledni faktor odnosno nasleđene ili ređe spontane mutacije gena.120pxTubularna cista testisa Ili tubularna ektazija rete testisa je cistično proširenje istoimenog kanalnog sistema usled mehaničke opstrukcije. Može biti primarna ili sekundarna. Primarna je na UZV-u vidljiva kao simetrično proširenje granajuće mreže kanalića uz odsutan obojeno doplerski signal. Sekundarna opstrukcija može biti uzrokovana traumom, upalnom, ishemijom ili drugom etiologijom. Udruženi nalaz uvećanog testisa, heterogena eho struktura testisa ili palpabilna tvorevina indikacije su za detaljno otkrivanje patofiziološkog toka bolesti pri čemu treba imati u vidu da ista može biti uzrokovana i susednim ekstratestikularnim promenama poput varikokele ili tumora.