мини|265px|десно|Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године

Етнички Муслимани у Црној Гори су становници Црне Горе који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, на подручју Црне Горе живи 20,537 етничких Муслимана, што чини 3,31% од укупног броја становника те државе.Zavod za statistiku (2011): Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine Најзначајнија културно-просветна организација етничких Муслимана у Црној Гори је Матица муслиманска Црне Горе. Као призната етничка мањина, представљени су путем Савета Муслимана Црне Горе.

Етнички Муслимани у Црној Гори сматрају се делом муслиманског народа као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Црној Гори.

Историја

мини|265п|десно|Етничка карта ширег простора Рашке области према попису из 2002. године, са назначеном већином етничких Муслимана у појединим местима на подручју општина Пљевља, Бијело Поље и Беране у Црној Гори, као и у појединим местима на подручју општина Пријепоље и Сјеница у Србији.

За време постојања бивше СФРЈ, већина муслиманског народа, укључујући и припаднике тог народа у тадашњој југословенској федералној јединици Црној Гори, била је југословенски оријентисана. Међутим, у раздобљу између 1990. и 1992. године дошло је до општег успона национализма, чиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама у односу на Југославију као заједничку државу свих њених народа.

Ова политика је била праћена појавом етничког бошњаштва, које је тежило да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке. На референдуму о независности Босне и Херцеговине који је одржан почетком 1992. године, велика већина босанскохерцеговачких Муслимана определила се за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, што је довело до политичког цепања муслиманског народа у виду државног одвајања босанскохерцеговачких Муслимана од преосталих југословенских Муслимана у Црној Гори и Србији (СР Југославија).

Додатни корак ка разбијању јединства муслиманског народа учињен је 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке, чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново етничко значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у Херцеговини, који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Црној Гори и Србији, што је током наредних година довело до нових спорова и трајних подела.Avdul Kurpejović (2008): Bošnjaci su politička tvorevina

Политика интегралног бошњаштва, која је тежила да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у етничке Бошњаке, довела је до поделе међу етничким Муслиманима у Црној Гори. Упркос тенденцијама у виду бошњачења, односно превођења у бошњачки етнички корпус, велики део етничких Муслимана у Црној Гори је задржао своју народну посебност и своје традиционално име. Успротививши се наметању бошњаштва, председник Матице муслиманске у Црној Гори, др Авдул Курпејовић је 2014. године нагласио да се "великобошњачки националистички, исламски асимилаторски програм" темељи на Исламској декларацији Алије Изетбеговића.Авдул Курпејовић (2014): Муслимани су национална мањина

Савремено стање Према претходном попису становништва из 2003. године, у Црној Гори је било 24.625 етничких Муслимана, што је чинило 3,97% од укупног броја становника те државе. Наредни попис становништва из 2011. године је показао да се укупан број етничких Муслимана донекле смањио, тако да је у Црној Гори забележено укупно 20,537 припадника муслиманског народа, што чини 3,31% од укупног броја становника те државе.Zavod za statistiku (2011): Stanovništvo Crne Gore prema polu, tipu naselja, nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovijesti i maternjem jeziku po opštinama u Crnoj Gori У преамбули садашњег Устава Црне Горе из 2007. године, међу народима и мањинама изричито су поменути и Муслимани.Ustav Republike Crne Gore (2007)

Види још

Муслимани (народ) Етнички Муслимани у Србији Етнички Муслимани у Босни и Херцеговини Етнички Муслимани у Северној Македонији Етнички Муслимани у Хрватској Срби муслимани Горанци Торбеши Помаци Бошњаци у Црној Гори Интегрално бошњаштво Бошњачки национализам Бошњакизација Црногоризација Јужни Словени

Референце

Литература

Спољашње везе

Matica muslimanska Crne Gore (званични сајт) Savjet Muslimana Crne Gore (званични сајт) Glas Muslimana crne Gore (званични сајт) Glas javnosti (2001): Avdul Kurpejović, Muslimani i Bošnjaci jesu dva naroda Slobodna Evropa (2007): Crnogorski Bošnjaci i Muslimani - jedan narod Glas javnosti (2008): Avdul Kurpejović, Bošnjaci su politička tvorevina Slobodna Evropa (2011): Popis u Crnoj Gori dijeli i Bošnjake i Muslimane Dimitrije Jovićević (2012): Muslimani u Crnoj Gori bi mogli dobiti novu stranku Политика (2014): Авдул Курпејовић, Муслимани су национална мањина RTCG (2018): Crnogorski Muslimani su izdržali udar vremena

Црна Гора Муслимани