Споменик Карађорђу на Калемегдану био је први споменик у Србији подигнут вођи Првог српског устанка Карађорђу Петровићу. Подигнут је 13. августа 1913. године у време Балканских ратова. Дело је сплитскогски сликара и вајара Пашка Вучетића. Срушили су га Аустријанци у време Првог светског рата, 1916. године.

Споменик је открио, уз присуство државног и војног врха и дипломатског кора краљ Петар I Карађорђевић, Карађорђев унук.

Историја лево|мини|220x220piksel|Откривање споменика 13. августа 1913. године Конкурс за израду споменика Карађорђу расписан је 1908. године под патронатом Министарства војног. Прву награду освојио је сплитски сликар и вајар Паскоје Пашко Вучетић. Споменик Карађорђу је био сложена композиција коју је чинило више скулптура: слепи гуслар, два војника, из Првог српског устанка и Балканских ратова, жене која држи дете, богиње Нике и Вожда Србије на врху композиције. Бронзани делови изливени су у Риму, а потом склапани у Београду. Споменик је откривен 13. августа 1913. године, а свечаност је забележена филмском камером.

Споменик су динамитом разнели Аустријанци у време Првог светског рата, 1916. године. Аустроугари су решили да на месту вожда поставе споменик цару Францу Јозефу. Године 1918. у Београд је Дунавом на лађи допремљена велика скулптура аустроугарског монарха, намењена да доминира Београдом уместо Карађорђа. По завршетку рата било је велико питање шта да се ради са овим спомеником. Решено је да се ова скулптура претопи и од тог материјала излију звона за цркве. Највеће од њих је поклоњено цркви Ружици на Калемегдану.мини|267x267п|Скулптура Слепи гуслар, једини преостали део Споменика Карађорђу

Након завршетка Првог светског рата, 11. новембра 1930. године, на месту демонтираног Споменика Карађорђу подигнут је Споменик захвалности Француској, дело вајара Ивана Мештровића. На њему се налази натпис: „Волимо Француску као што је она волела нас, 1914—1918.” Сачувана скулптура

Једини сачувани део споменичке композиције Споменик Карађорђу је скулптура Слепи гуслар. После рушења самог споменика ова скулптура је склоњена и чувана у Барутани на Калемегдану. Власништво је Музеја града Београда и на иницијативу археолога Марка Поповића 2020. године враћена је на Калемегдан. Постављена је у непосредној близини места где је некада стајао цео споменик и откривена 11. новембра 2020, на Дан примирја у Првом светском рату. У оригинално стање вратио ју је вајар Зоран Кузманвић.

Види још Споменик Карађорђу у Београду Слепи гуслар (споменик) Откривање Карађорђевог споменика на Калемегдану

Референце

Спољашње везе

Категорија:Споменици Српској револуцији Категорија:Споменици на Старом граду (Београд) Категорија:Калемегдан Категорија:Карађорђе Петровић Категорија:Споменици у Београду