Амар ибн Јасир ибн Амир ибн Малик ибн Абу ел Јакзан (570 — 657)) () је био један од Мухаџируна у историји исламаAmmar Ibn Yasser' shrine is violated, Islam Times, retrieved on 13 Apr 2014 и, због посвећености исламу, сматра се једном од најоданијих и најдражих пратилаца Мухамеда и Алија; тако, он заузима позицију највишег значаја у исламу.Imam Ali (deeply saddened while and openly weeping in commiserating Ammar Bin Yassir's martyrdom in the Battle of Siffin): "Any Muslim, who doesn't consider the event of ʻAmmār's being killed to be great, and doesn't treat it to be a painful tragedy, won't be recognized to be adult and mature. May Allah bless ʻAmmār on the day on which he embraced Islam, the day on which he was killed and the day on which he will rise from earth once again! I saw ʻAmmār at such a position that if the companions of the Holy Prophet (S) were reckoned to be four he was the fourth and if they were five he was the fifth and none of the companions of the Holy Prophet (S) doubted this. Paradise has become essential for ʻAmmār and his entitlement to Paradise did not depend on one or two instances [only]. (The Imam [then] took Ammar’s head and put it in his lap and recited): O death who does not leave me, relieve me, for you have destroyed all friends! I see that you are aware of those whom I love as if that you walk towards them with a guide!", , Chapter XI - At Siffin, Историјски гледано, Амар ибн Јасир је први муслиман који је изградио џамију. Шијтски муслимани га називају и једним од четворице асхаба., AhlulBayt News Agency (ABNA), Неки шијти сматрају да је Амарова коначна судбина јединствена међу судбинама Мухамедових сапутника, јер они виде његову смрт у бици код Сифина као одлучујућег раздвајања између праведне групе и грешних Првој Фитни., Rafed.net,
Период за време Мухамеда Пре преласка на Ислам Амар је припадао племену Махзум из Хиџаза (садашња Саудијска Арабија). Рођен је у години слона, исте године када је и Мухамед рођен, у Меки и био је један од посредника у Мухамедовом браку с Хадиџом бинт Хуваилидом. Његов отац, Јасир ибн Амир, био је из племена Кахтан у Јемену и мигрирао у Меку и тамо се настанио оженивши се са Сумаја бинт Хајат, женом робињом; Амар и његови родитељи, Јасир и Сумаја, били су робови Абу Хузајфа, али након његове смрти, Абу Џал који је касније постао један од најбруталнијих непријатеља ислама и злогласни мучитељ Амара и његових родитеља - преузео их је као робове. Амарово поверење и знање о Мухамедовом кредибилитету, чак и пре његовог послања, охрабрило га је да следи Мухамедове пророчке визије као један од најранијих преобраћеника.Sayyid Saeed Akhtar Rizvi: "Ammar and his parents were amongst the first converts to Islam. His father Yasir was from the tribe of Qahtan in Yemen. He, together with his two brothers, came to Mecca in search of a lost brother. His brothers returned to their homeland; but Yasir stayed in Mecca where he entered into a covenant with Abu Hudhayfah (from the tribe of Bani Makhzum), and married his slave-girl, Sumayyah bint Khayyat. Yasir and Sumayyah begot two sons, 'Abdullah and 'Ammar, who according to the custom of Arabia, were considered the slaves of Abu Hudhayfah." Slavery - Ammar bin Yasir , Al-islam. org, by Sayyid Saeed Akhtar Rizvi retrieved on 15 Dec. 2014Kamran Shahid Ansari: "Ammar bin Yasir was one of the early reverts to Islam and belonged to Banu Makhzum tribe. He was born in the year of Elephant in Makkah and was one of the intermediaries in the Messenger of Allah’s (peace and blessings of Allah be to him) marriage to Khadija bint Khuwaylid (may Allah be pleased with her). His father Yasir (may Allah be pleased with him) was from Yemen and migrated to Makkah and settled down there by marrying Sumayya (may Allah be pleased with her), a slave woman. Earlier they were slaves to Abu Huzaifa, but upon his death Abu Jahl, one of the staunchest enemies of Islam took them over as slaves. Ammar, aware of the extraordinary qualities and impeccable character of the Messenger of Allah, did not take much time to revert to Islam" Radiance Viewsweekly, Ammar Bin Yasir (May Allah be pleased with him), by Kamran Shahid Ansari, retrieved on 15 Dec. 2014"Ammar’s parents Yassir and Summaya also accepted Islam on the very same day due to a dream Yassir had the previous night. He dreamed that Ammar and his wife were calling to him from a garden from across a valley divided by fire. The whole family accepted Islam and drew the notice and hatred of one of the chieftains of Quraish, Abu Jahl" www.newmuslims.com, The Companions of Prophet Muhammad: Ammar ibn Yassir, retrieved on 27 January 2017
Након преласка на Ислам Амар је прешао на ислам 614 или 615 г. под директним утицајем Ебу Бекра.Muhammad ibn Ishaq. Sirat Rasul Allah. Translated by Guillaume, A. . Ово се поклопило са периодом када су Курејшији прогонили муслимане ниже класе.Ibn Ishaq/Guillaume p. 143. Као што је Амар касније рекао свом унуку: "Упознао сам Сухаиб ибн Синана на вратима куће Ел Аркама док је Алахов Посланик био у њој. Питао сам га:" Шта желите? " Рекао ми је: 'Шта желиш?' Одговорио сам: 'Желим да идем код Мухамеда и слушам шта он каже.' 'Рекао је:' То је оно што ја желим. ' Ушли смо и он нам је представио ислам и ми смо постали муслимани. Онда смо провели дан до вечери и изашли скривајући се.Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir, vol. 3. Translated by Bewley, A. . " Амаров отац, мајка и брат су такође постали муслимани, иако не на позив Ебу Бекра.Ibn Saad/Bewley vol. 3 p. 188.
Када су Курејши сазнали за преобраћање Јасир-ове породице у ислам, они су били међу "жртвама које су мучене у Меки како би га се одрекли".Ibn Saad/Bewley vol. 3 pp. 189-190. Клан Махзума је узео Амар ибн Јасира заједно са његовим оцем и мајком по топлом дану и излагао их претерано врелом окружењу Меке мучио их, пекао их на ватри, а Мухамед је пролазио поред њих. и рекао: "Стрпљење, О породице Јасир! Ваше место састанка ће бити Рај"Ibn Ishaq/Guillaume p. 145. и "О ватро! Буди хладан и безопасан за Амара на исти начин на који си постала хладана и безопасана за Ибрахима;" према томе, Амар је имао ожиљке на свом телу од мучења до краја свог живота.Ibn Saad/Bewley vol. 3 p. 190.Sadruddin Sharafuddin al-Amili, , Chapter 7: Such is the World,
Амар је био мучен "док није знао шта говори", као што је био његов пријатељ Сухаиб; у том стању, на крају је клеветао Мухамеда и говорио добро о паганским боговима. После тога је отишао код Мухамеда и признао своје одрицање. Мухамед је питао: "Како налазиш своје срце?" Када је Амар одговорио да је још увек муслиман у свом срцу, Мухамед је рекао да је све добро. Курански стих, "неко кога је натерао да то уради, чије срце остаје мирно у својој вјери" (16: 106), односи се на Амара.Ibn Saad/Bewley vol. 3 pp. 190-191.Овај стих из курана познат је и као такија према којој муслиман може привидно да се одрекне ислама како би заварао непријатеља при чему му се одрицање неће узети за зло ако је у свом срцу остао веран исламу при чему је и лаж легитимно средство у заваравању неверника. Амарину мајку убио је Абу Џахл због њеног одбијања да се одрекне ислама: сматра се првим муслиманским мучеником.Muhammad ibn Saad. Kitab al-Tabaqat al-Kabir, vol. 8. Translated by Bewley, A. . Уводни стихови Суре Ел Анкабута (поглавље 29: Паук) откривени су као одговор на овај трагични догађај.Tafsir al-Qurtubi (in Arabic), , retrieved on may 30, 2014
Како би се избегло мучење Меканаца у то време, наводно се наводи да је Амар отишао у Абисинију 616. године,Ibn Saad/Bewley vol. 3 p. 191. али Ибн Ишак сумња у то.Ibn Ishaq/Guillaume p. 148. Битке под мухамедом Он је био један од ретких ратника који су учествовали у првој великој бици у исламу, бици код Бадра. Типично, Мухамедове елитне снаге су обично укључивале његове најближе пратиоце, наиме Алија, Хамзу ибн Абдул Муталиба, Мус аб ибн Омаира, Аз Зубајр бин Ел Авама, Амар ибн Јасира, Абу Дар ел Гифариа, Ебу Бекра и Омара. Важно је споменути, да су због строгих услова живота муслимана у то време, довели само неке камиле и неколико коња, што значи да су или морали ходати или стајати три до четири мушкарца по камили;Martin Lings, Muhammad: His Life Based on the Earliest Sources, pages 138–139 у тешким условима са којима је јадан сахаба морао да се суочи, Амар је био веома познат и поштован због своје побожне посвећености свим тешким борбама са муслиманима чак и након Мухамедове смрти.”'Ammar took part in all of the battles that occurred during the Prophet's lifetime. And even after the Prophet's death, 'Ammar continued to fight in the way of Allah until the very end; after all, the Prophet foretold that he was to die during battle, at the hands of a transgressing faction. Al-Fia'atul-Baghiyyah, or "the transgressing faction", refers to a specific meaning; when two Muslim groups fight against each other, the group that is in the wrong is referred to as being "the transgressing faction". Whenever there was a call to fight the enemies of Islam, 'Ammar bin Yasir did not tarry, but instead hurried to join the ranks of the Muslim army - and so it was for him during the battles of the apostates, which occurred during the caliphate of abu bakr. 'Ammar left with the army of Khalid bin Al-Walid. They were to fight the army of Musailamah bin Habib, who was known by the title, "the Liar." Musailamah apostatized by claiming to be a prophet, and his people followed him, not so much because they believed him, but more from a sense of tribal pride. During the early stages of the battle, the Muslims were losing, and when the situation looked grim, 'Ammar bin Yasir stood on top of a stone and called out as loudly as he could: "O Muslims, is it from Paradise that you are fleeing? I am 'Ammar bin Yasir ... gather around me." He then rushed with his horse into the heart of the enemy's army, advancing with no intention of retreating. 'Abdullah bin 'Umar later said, "I saw 'Ammar bin Yasir on the Day of Al-Yamamah (the said battle) fighting intrepidly and skillfully. And I saw his ear; it had been cut off and was making a sound (perhaps as it was dangling)." After the Muslims were victorious in the battles of the apostates, 'Ammar did not return home to safety, but instead marched to the front lines of Ash-Sham, remaining a dependable and brave fighter,” Abdul Aziz As-Shanawi, . , Dar-us-Salam (2004),
Осим његовог великог учешћа у исламским војним кампањама, овај инцидент у Мухамедовом животу показао се као најзначајнији - историјски - муслиманима: док је ʻАмар учествовао у изградњи Посланичке џамије у Медини, (цитирајући хадис) када су га преоптеретили циглама говорећи: 'Убијају ме. Натоварили су ме теретима које не могу да носе. Ум Салама, пророкова жена је рекла: видела сам како апостол пролази руком кроз косу - јер је био коврчав човек - и рекао 'Алас Ибн Сумајаму! Нису они који ће те убити, него зла скупина људи. "... Сада је имао штап у руци и апостол је био љут и рекао:" Шта није у реду између њих и ʻАмара?Он их позива у Рај док они њега позивају у пакао.; . веза}}; Sahih Bukhari 3; ; Volume 1, Book 8, Number 438 & ; Sahih Bukhari 3; ; Volume 1, Book 8, Number 438 & , Book 52, Number 67 (all different versions of this incident included),Muhammad ibn Ishaq, Sirat Rasul Allah. Translated by Guillaume, A. '" Ови извештаји, које су и сунити и шиити сматрали веродостојним, касније ће бити важни током питања сукцесије, а посебно у тумачењу Амарове смрти у бици код Сифина. Улога након Мухамедове смрти