Лужичкосрпски институт (, ) истраживачка је институција за проучавање културе, историје и језика Лужичких Срба. Налази се у немачком граду Бауцен са филијалом у Котбусу. Институт сарађује са бројним научним институцијама. Има библиотеку и Лужичкосрпски културни архив. Објављује научни часопис „-{Lětopis}-” и серију монографија „-{Spisy Serbskeho instituta}-”.
Историја мини|лево|Лужичкосрпски институт на Банхофштрасе 6 (од 1953. године) Садашњи институт је регистрован 1. јануара 1991. године и насљедник је Института за лужичкосрпски народопис (глсрп. -{Institut za serbski ludospyt}-, нем. -{Institut für sorbische Volksforschung}-), који је радио од 1951. до 1991. године.
Историја института почиње 4. марта 1951. године, када је „Домовина” одлучила да оснује независни лужичкосрпски истраживачки институт у Бауцену, да настави традицију Матице лужичкосрпске. Институт за лужичкосрпски народопис је отворен 1. маја 1951. године. 1. августа 1952. године одлуком Министарског савета НДР институт је постао део Немачке академије наука у Берлину (од 1972. до 1991. године — Академија наука НДР). Од маја 1953. године институт се налази у улици Ернст-Телман-Штрасе 6 (сада Банхофштрасе) у Бауцену. До 1991. године у институту је било запослено 40 људи, од којих су две трећине били научници. Задатак садашњег института је проучавање и одржавање лужичкосрпског језика, историје и културе, као и прикупљање и архивирање потребних за то материјала. 1. септембра 1992. године отворена је филијала института у Лужичкосрпској кући у Котбусу. Године 2012. у институту је радило 15 научника.
Директори института: Павол Новотни (1951—1977), Мерчин Каспер (1977—1990), Хелмут Фаска (1990—1992), Дитрих Шолце-Шолта (од 1992. године).
Референце
Спољашње везе