Јован Јањић (Врбић, Крупањ, 1963) српски је књижевник и културолог. По образовању је доктор културолошких наука. Један је од водећих српских стваралаца на пољу хришћанске културе.Зорка Стојановић, „На темељима истине“, Часопис за књижевност, културу и науку Мајдан, бр 2/2023, Костолац, стр. 39.

Актуелни је потпреседник Народне скупштине Србије, од 20. марта 2024. године.

Биографија Запослен на Институту за политичке студије у Београду, где руководи Центром за културу памћења. Истовремено, у звању ванредног професора, предаје на Високој школи за комуникације у Београду.

Пре тога предавао на Факултету за пословне студије и право и на Факултету за информационе технологије и инжењерство Универзитета Унион – Никола Тесла у Београду.

У ранијем периоду радио као новинар НИН-а, био саветник у Министарству вера Владе Републике Србије, обављао дужност генералног директора, а истовремено и главног и одговорног уредника Издавачког предузећа „Просвета” (Београд), потом био управник Дома „Бежанијска коса” при Геронтолошком центру Београд, ангажован је и на следећим дужностима: главни и одговорни уредник најстаријег београдског књижевног часописа „Књижевност”, главни и одговорни уредник издавачке делатности Удружења књижевника Србије, руководилац стручних служби Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, био вршилац дужности директора Спомен комплекса Цер д.о.о. Шабац.

Написао је већи врој научних радова објављених у научним чосописима и научним зборницима. Поред посвећења науци, Јањић пише и књижевна дела: аутор је једног романа, две књиге документарне прозе, пише есеје, књижевну критику, а повремено се оглашава и кроз поетски израз.

Већина његових књига штампана је у понављаним издањима. Један је од најтиражнијих српских аутора. Његова дела превођена су на више страних језика, на: руски, румунски, француски, енглески, македонски, италијански, арапски језик.Јован Јањић, Будимо људи, I-III, „Невен“, Београд, 2023, стр. 753. Управо кроз његову реч многи у свету упознали су поближе патријарха српског Павла, као и српску духовонст.

Српски песник Радомир Андрић пише да Јован Јањић припада корпусу оних писаца који „своје Ја подређују Логосу и поседују нераскидиве везе са сферама духовности”, а ту, поред њега, још „неоспорно припадају”: Јустин Поповић, Исидора Секулић, Владета Кошутић, Радомир Поповић, Атанасије Јевтић, Игнатије Мидић, Жарко Видовић, Димитрије Калезић, Предраг Р. Драгић Кијук... Андрић потом пише да они „промишљајући литургијска изворишта, обједињеност Тројице у једном, створише књижевна дела високе вредности у првом реду за очување националног идентитета и православне вере”.Радомир Андрић, „Проницање у тајанство најдубљих људских осећања“, у: Александар Михаиловић, Ка најновије новом, „Партенон“ и Удружење књижевника Србије, Београд, 2022, стр. 12.

Јован Јањић оставља видан траг у српској култури, пре свега, својим књижевним и научним делима, али и другим врстама ангажмана и наступа у јавности. Стваралаштво његово, како се истиче, „у служби је опште културе знања и утемељења истинског система вредности, прожетог високо уздигнутим моралним и етичким нормама и духовном просветљеношћу”.Из образложења за доделу Велике повеље Српске духовне академије, у Параћину, др Јовану Јањићу, 2020. године Зато књиге његове имају велике тираже, и на матерњем српском језику, и на језицима других народа, на којима се преводе. Дела његова подстицај су неговању изворне духовности у књижевности, у науци и уопште у животу човека; такође и темељни ослонац у настајању других дела, других аутора.

Такво стварање Јована Јањића примећено је и вредновано и од других ствараоца, па се о њему говори као о „истраживачу и човеку који шири духовну културу”,Миломир Краговић, Кућа духовне ватре: Сима Андрејевић Игуманов, „Књига комерц“, Београд, 2019, стр. 98. да је „изузетно радан и плодан посленик у више области културе српског народа”,Проф. др Адам Нинковић, Просветни преглед, Београд, 16. јануара 2020, стр. 15. „човек чија реч се чује и чије дело се види”;Милисав Миленковић, Портерет уметника, разговори, „Просвета“, Београд, 2019, стр. 87. коме је „Истина највећи идеал”,Вељко Губерина, Сведок историје, књига IX, издање аутора, Београд, 2009, стр. 318-319. и да је као такав „постигао и достигао доказ да онај који следи пут истине не може и неће залутати”;Ђорђе Д. Сибиновић, Не вреди причати, Књижевна заједница „Борисав Станковић“, Врање, 2018, стр. 76. он „пише једноставно, а то је најтеже (...) у молеме даје велико”, при чему су „његова мерила високо подигнута, а опет не хладна и охола”.Славица Јовановић, „О мери људског раста – сведочења о патријарху Павлу“, Стиг, Мало Црниће, пролеће-лето 2020, стр. 120-121.

Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе, Саветодавног одбора Међународног часописа за књижевност и културу (-{A Journal of International Letters and the Arts}-) -{Mundus Artium}- (), основаног 1967. године на Универзитету Охајо, а чији је издавач је -{Mundus Artium Press}-, при Универзитету Тексаса у Даласу...

На парламентарним изборима 17. децембра 2023. године, са Изборне листе Покрета „Ми — Глас из народа“, изабран је за народног посланика Народне скупштине Републике Србије.Службени гласник Републике Србије, бр. 5, од 22. јануара 2024

Награде и признања За свој друштвени, културни и научни ангажман Јован Јањић је награђен са више угледних награда и признања: годишња награда „Вечерњих новости“, за најбољег новинарског сарадника (1988); годишња награда Удружења новинара Србије „Жика М. Јовановић“, за публицистику (2010); годишња награда Општине Крупањ (2000); Орден Његоша -{III}- реда (1997); Орден Светог владике Николаја Српског (2009); Пупинова медаља (2013); Орден Крст „Епископ Елије Мирон Кристеја” првог степена (највеће признање Румунске православне цркве које се додељује мирјанима), (2020); „Троношки родослов“ (2020); Велика повеља Српске духовне академије, у Параћину (2020); Велика повеља словенске писмености (2021); Златна значка Културно-просветне заједнице Србије (2022) – за несебичан, предан и стваралачки допринос у ширењу културе; Књижевна награда „Живојин Павловић“ – „за свеукупан књижевни рад, који оставља трајан печат нашој културној баштини и оплемењује српске духовне просторе“ (2023).Зорка Стојановић, „На темељима истине“, Часопис за књижевност, културу и науку Мајдан, бр 2/2023, Костолац, стр. 41; Јован Јањић, Будимо људи, I-III, „Невен“, Београд, 2023, стр. 753-754.

Дела На српском језику Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000). Београд: „Новости”, 2018; 958 стр., илустр Светлоносац у мраку: Свети исповедник Варнава (Настић). Београд: Јован Јањић, 2018. 241 стр., илустр. Косовски завет : српски савез са Богом. Никшић: Институт за српску културу, 2019. 117 стр., илустр. Историја у логору : рехабилитовање НДХ умањивањем броја жртава у Јасеновцу/ Јован Јањић, Београд: Фондација „За српски народ и државу”, 2023. (Београд : Бирограф). - 153 стр.: илустр.; 24 cm Будимо људи: реч патријарха Павла. Ниш: Зограф, 2006. 208 стр., факс. (од 2006. до 2017. године, под насловом Будимо људи : живот и реч патријарха Павла, дванаест издања – најтиражнија књига 2009. године у Србији, Црној Гори и Републици Српској) Будимо људи: поуке и поруке Патријарха Павла. 2. Београд: Ј. Јањић, 2014. 221 стр., илустр. Бити човек: будимо људи. 3. Београд: Невен, 2019. 308 стр., стр. с таблама Будимо људи: живот и мисли патријарха Павла. 1. изд. овог издавача. Београд: „Новости”, 2016. 417. стр., илустр Издржимо на узаном путу: поруке патријраха Павла. Београд: Vukotić media, 2020. 207 стр., слика Ј. Јањића Живот свеца. Београд: Vukotić media, 2023. Будимо људи, I-III. Београд:, „Невен”, 2023. Задужбина Симе Андрејевића Игуманова. Београд: Задужбина Симе А. Игуманова, 2008. 213 стр., илустр Белешке испод крста. Београд: Ј. Јањић, 2013. 533 стр. Чуда светог Мине у Београду. Београд: Ј. Јањић, 2015. 142 стр., илустр. Чуда светог Мине у Београду. 2. изд. Београд: Народна просвета, 2018. 158 стр., фотогр Страдање и живот Страхиње Живака, роман. Београд: „Филип Вишњић“, 2014. 103 стр. Манастир Соко. Београд: Вести; -{Bad Vilbel}-: -{Nidda Verlag}-, 2007. 139 стр., илустр Црква у Врбићу: Храм Светог цара Константина и царице Милице. Београд: Ј. Јањић, 2007. 142 стр., илустр Рађевина и Рађевци. 2. изд. Београд: Удружење Рађеваца у Београду: Чугура принт, 2006. 119 стр., илустр Воздвижење Храма Светог Саве. Ваљево: Глас Цркве, 2003. 120 стр. Црква у Липници. Београд: Центар за сигурност ПАРК, 2023. Патријарх Павле – Бити човек међу људима и нељудима. Драмски текст. Продукција: Српско позориште у Мађарској /// -{Magyarországi Szerb Színház}-, Будимпешта, 2022.

У преводу „Будем людьми!”: жизнь и слово патриарха Павла, Москва: Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет, 2010. стр., стр. с фотогр. „Будем слушать Бога!”: поучения и наставления патриарха сербского Павла. Москва: Православный Свято-Tихоновский гуманитарный университет, 2013. 399 стр., стр. с таблама, 11c-{m}-. Павел, Патриарх Сербский. „Будем людьми!”: жизнь и слово Патриарха Павла. Москва: Эксмо, 2014. 509 стр., стр. с таблама, 24 cm. „Будем слушать Бога!“: поучения и наставления патриарха сербского Павла. Москва: Православный Свято-Tихоновский гуманитарный университет, 2014. 1 elektronski optički disk (-{cd-rom}-). -{Diocèse d'Europe occidentale de l'Eglise orthodoxe serbe}-, 2008. 253 str., ilustr. -{Sa Fim Oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei}-. -{Bucureşti}-: -{Predania}-, 2011. 239 str., ilustr -{Sa Fim Oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei}-. -{Bucureşti}-: -{Predania}-, 2011. 239 str., ilustr Sa fim oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2018. 264 str., ilustr -{Sǎ ne pǎzim obrazul şi sufletul!: sfaturile şi învǎţǎturile Patriarhului Pavel al Serbiei}-. Bucureşti: Predania, . 247 str. -{Viaţa şi învǎţǎturile Patriarhului Pavel al Serbiei}-. -{Bucureşti}-: -{Predania}-, 2019. 422 str. Да бидеме луѓе. Скопје: Слово љубве – Буквибукс, 2016. 355 стр., с таблама, ауторова слика -{Patriarhul Pavle al Serbiei – Sfințenia nu se poate ascunde, traducere dr Liubiţa Raichici}-, -{Editura “Sophia”}-, -{București}-, 2022.

Референце

Спољашње везе Под окриљем мисли „Будимо људи” („Политика”, 31. март 2019) Др Јован Јањић - Културолог, биограф патријарха Павла (РТС, 23. април 2020) Љубав за човечанство („Политика”, 5. мај 2020) Дуодрама о патријарху Павлу у Будимпешти („Политика”, 8. септембар 2022) Лењост је грех („Политика”, 10. јул 2023) Завист одаје духовну скученост („Политика”, 20. јул 2023)

Категорија:Рођени 1963. Категорија:Крупањци Категорија:Српски књижевници Категорија:Доктори наука Категорија:Чланови странке Ми — Глас из народа