Аутограф (лат. autogrăphus, грч. αὐτόγραφος) је изворни, оригинални рукопис. Према Душану Иванићу чине га: предрадње (грађа, или подстицај за писање); изводи из постојећих извора; нацрти (садрже основне идеје, тематско-сижејни оквир); концепти (облик близак коначној редакцији); чистопис (чист препис, мада су и у њему могуће исправке и варијанте); ауторска копија (ауторов препис завршеног дела); квазиманускрипт (прерада штампаног примерка); типоскрипт (машинопис или компјутерска копија, без јасних назнака ауторизације, сем евентуалног потписа).
Аутограф ван оквира књижарства
Аутограф преставља својеручни рукопис, особито истакнутих личности. Аутографи су сакупљани најпре у Француској у 16. веку, а затим и у другим земљама. Збирке аутографа чувају се у библиотекама или у архивима. У литератури од 16. до 18. века аутографима се често називају књиге које су штампане под надзором самог аутора. Такође, према Милану Вујаклији може имати значење машине за умножавање рукописа.
Види још
Потпис
Референце
Категорија:Писање