мини|250п|Држава Стефана Вукчића Косаче, првог херцега од Светог Саве
Босанско приморје, такође познато и као Херцеговачко или Хумско приморје, представља историјско-географску област која је обухватала комплетан излаз на море средњовековног Хума (Захумља), а касније Војводства Светог Саве (Херцеговине).
Иако се данас под овим појмом у ужем смислу подразумева само обала Херцеговине око Неума, у историјском контексту Приморска Херцеговина обухвата знатно шири појас од ушћа ријеке Неретве на сјеверозападу до Боке Которске на југоистоку.
Историјске границе и територијални опсег Током средњег вијека и периода владавине Херцега Стефана Вукчић Косаче, херцеговачке приморске територије биле су подијељене у неколико кључних области:
Доња Неретва и Макарско приморје (Крајина): Простор изнад и око ушћа Неретве, укључујући стару Трговину Дријева (данашња Габела), Макарску обалу и Омишку Крајину (до ријеке Цетине), које су у раном средњем вијеку припадале Паганији (Неретванској кнежевини), а касније ушле у састав Хумске земље. Полуострво Пељешац (Стонски рат): Кључни дио раносредњовековног Захумља. Сједиште православне Захумске епархије коју је основао Свети Сава 1219. године налазило се у Богородици Стонској на Пељешцу.Јанковић, Ђорђе. Српско поморје од 7. до 10. столећа. Београд: Српско археолошко друштво, 1998. Стон и Пељешац су српски владари касније уступили (продали) Дубровачкој републици 1333. године. Обала од Стона до Дубровника (Приморје): Области попут Сланаг и Конавала биле су предмет честих спорова и касније су прешле под власт Дубровника. Попово поље са заљевом (Неумски излаз): Уски приобални појас око полуострва Клек и Неума који је представљао непосредно приморје унутрашњих хумских жупа (Попово, Жаба). Суторина, Крушевица и Драчевица (Херцегновско приморје): Источни излаз Херцеговине на море у Боки Которској. Херцег Стефан је подигао и утврдио град Херцег Нови (првобитно Свети Стефан) као главну луку свог војводства, са циљем сопствене производње и трговине сољу насупрот Дубровнику.
Историјски развој
Средњи вијек (Хумска земља) У раном средњем вијеку, према спису О управљању царством византијског цара Константина Порфирогенита, Захумље (Хум) је било насељено Србима.Порфирогенит, Константин VII. De administrando imperio (О управљању царством). Београд: САНУ, 1959. Приморски дио био је економски најважнији због солана, риболова и трговине са залеђем. Облашћу су владали домаћи кнежеви (попут Михаила Вишевића), а касније је била у саставу државе Немањића и Краљевине Босне под Твртком I.
Доба Косача и пад под Османлије Највећи процват Приморска Херцеговина доживљава под династијом Косача (Сандаљ Хранић и Херцег Стефан). Они су контролисали обалу од Неретве до Боке. Падом Херцег Новог 1482. године под османску власт, угашена је независност Војводства Светог Саве Херцеговине, а приморске области улазе у састав Херцеговачког санџака.
Територијално сужавање (17. и 18. вијек) Током Кандијског и Морејског рата, Млетачка република потискује Османлије и заузима већи дио херцеговачке обале (Макарско приморје, заљеве око ушћа Неретве и херцегновски крај у Боки).
Како би се заштитила од млетачког напредовања, Дубровачка република је одлучила да се физички одвоји од млетачких посједа. Одредбама Пожаревачког мира 1718. године, Дубровник уступа два уска појаса Османском царству (односно Херцеговачком санџаку)Ћирковић, Сима. Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга, 1964.: 1. Неум на сјеверу (Клек и Неумски залив) 2. Суторину на југу (излаз на Топаљски залив у Боки)
Ова два коридора су чинила ново, сужено Херцеговачко приморје све до 20. вијека.
Савремени период и губитак Суторине Након Берлинског конгреса (1878), Аустроугарска окупира БиХ и ове приморске појасеве третира као дио Босне и Херцеговине. Приликом формирања Краљевине СХС (касније Југославије), области око Неума и Суторине улазе у састав Мостарске области, а потом Зетске бановине.
До коначног укидања херцеговачког карактера Суторине долази 1945. године, када је интерним договором тадашњих комунистичких партијских функционера (Ђуро Пуцар Стари и Блажо Јовановић) донијета одлука да се Суторина додијели Црној ГориМинистарство спољних послова БиХ. Документација о разграничењу са Црном Гором: Случај Суторина. Сарајево, 2014., чиме је Приморска Херцеговина сведена искључиво на простор данашње општине Неум у оквиру Босне и Херцеговине.Slobodna Evropa (2014): Čija je Sutorina?
мини|250п|Херцеговачки санџак око 1600. године, са приморским областима мини|250п|Последњи остатак Херцеговачког приморја: Неум
Успомена на некадашње Херцеговачко приморје очувала се у званичном називу Српске православне епархије захумско-херцеговачке и приморске, у коме се приморска одредница односи на приморске крајеве древних српских хумских области: неретљанске, захумске, травунске и конављанске, односно на приморске крајеве потоње Херцеговине Светог Саве и рановјековне државе Хум.Српска православна епархија захумско-херцеговачка и приморска: Историја
Види још
Историја Херцеговине Херцеговина Светог Саве Херцеговачки санџак Херцеговачки пашалук Млетачка Далмација Дубровачка република Бока которска Хумска земља Војводство Светог Саве Херцеговина Суторина Неум
Референце
Литература
Спољашње везе Српска православна епархија захумско-херцеговачка и приморска
Категорија:Херцеговина Категорија:Историја Далмације Категорија:Историја Боке которске Категорија:Историја Херцег Новог Категорија:Географија Херцег Новог